01-03-2015, 08:38 PM
Да ли неко зна више о послератним тајним организацијама у Србији као што су били Бели орлови ?
Бели орлови и послератне тајне организације
01-03-2015, 10:34 PM
Има о томе на списку жртава комуниста у КГ округу, нпр:
72. Јован Илић из с. Кијево, земљорадник, рођен 1912. године. Током рата четник 3. крагујевачке бригаде 2. шумадијског корпуса. Дан изрицања пресуде: 10. децембар 1948. године. На истом процесу још две особе из Баточине осуђене су на по седам година лишења слободе са принудним радом. Према изјави Душана Максимовића за ''Погледе'', Илић се непосредно после рата крио у Београду, где је 1946. године ухапшен као припадник антикомунистичке омладинске организације ''Бели орлови''. Осуђен је на временку казну, али две године касније комунисти обнављају поступак и осуђују га на смрт. Максимовић каже да је Илић стрељан јер су мештани сакупили 800 потписа тражећи његово ослобађање. У условима страховите репресије то је била висока цифра, која је сведочила да је Илић омиљен у народу и самим тим опасан за комунисте, па су га зато и убили.)
73. Милован Гвоздић, лугар, рођен 1906. у околини Деспотовца (име села нечитко), због ''образовања и ступања у терористичку организацију ДРОС''. Дан изрицања пресуде: 1. септембар 1950. године. Истовремено је 13 особа осуђено на високе временске казне. Гвоздићев предмет, под ознаком Б-188/50, је нестао из Архива, тако да није познато шта значи скраћеница ДРОС.
74. Предраг Јанковић, рођен 1924. у Равној Реци, земљорадник, под оптужбом да је ''приступио у ДРОС''. Дан изрицања пресуде: 1. новембар 1950. године.
75. Драгољуб Станисављевић, рођен 1911. у Равној Реци, под оптужбом да је ''приступио у ДРОС''. Дан изрицања пресуде: 1. новембар 1950. године. На истом процесу већа група грађана осуђена је на временске казне.
76-77. Милоје Лазић, рођен 1919. и Марко Ђорђевић, рођен 1927, обојица из Лужница. Убијени 1947. године. Према пресуди Окружног суда у Крагујевцу од 18. октобра 1948, они су основали ''оружану банду ради насилног обарања државног и друштвеног уређења ФНРЈ''. Истовремено је већа група грађана осуђена на високе временске казне. Према изјави трећеоптуженог Душана Максимовића из Лужница, који је тада био ђак гимназије, они нису оснивали никаву ''оружану банду'', већ су јатаковали малобројним преосталим четницима, међу којима и равногорки Ради Божић из Бадњевца. Максимовић додаје да су комунисти измислили организцију, јер је максимална каза за јатаковање тада била десет година строгог затвора. (Изјава Душана Максимовића аутору.)
http://www.pogledi.rs/spisak-zrtava-komu...ugu-1-199/
72. Јован Илић из с. Кијево, земљорадник, рођен 1912. године. Током рата четник 3. крагујевачке бригаде 2. шумадијског корпуса. Дан изрицања пресуде: 10. децембар 1948. године. На истом процесу још две особе из Баточине осуђене су на по седам година лишења слободе са принудним радом. Према изјави Душана Максимовића за ''Погледе'', Илић се непосредно после рата крио у Београду, где је 1946. године ухапшен као припадник антикомунистичке омладинске организације ''Бели орлови''. Осуђен је на временку казну, али две године касније комунисти обнављају поступак и осуђују га на смрт. Максимовић каже да је Илић стрељан јер су мештани сакупили 800 потписа тражећи његово ослобађање. У условима страховите репресије то је била висока цифра, која је сведочила да је Илић омиљен у народу и самим тим опасан за комунисте, па су га зато и убили.)
73. Милован Гвоздић, лугар, рођен 1906. у околини Деспотовца (име села нечитко), због ''образовања и ступања у терористичку организацију ДРОС''. Дан изрицања пресуде: 1. септембар 1950. године. Истовремено је 13 особа осуђено на високе временске казне. Гвоздићев предмет, под ознаком Б-188/50, је нестао из Архива, тако да није познато шта значи скраћеница ДРОС.
74. Предраг Јанковић, рођен 1924. у Равној Реци, земљорадник, под оптужбом да је ''приступио у ДРОС''. Дан изрицања пресуде: 1. новембар 1950. године.
75. Драгољуб Станисављевић, рођен 1911. у Равној Реци, под оптужбом да је ''приступио у ДРОС''. Дан изрицања пресуде: 1. новембар 1950. године. На истом процесу већа група грађана осуђена је на временске казне.
76-77. Милоје Лазић, рођен 1919. и Марко Ђорђевић, рођен 1927, обојица из Лужница. Убијени 1947. године. Према пресуди Окружног суда у Крагујевцу од 18. октобра 1948, они су основали ''оружану банду ради насилног обарања државног и друштвеног уређења ФНРЈ''. Истовремено је већа група грађана осуђена на високе временске казне. Према изјави трећеоптуженог Душана Максимовића из Лужница, који је тада био ђак гимназије, они нису оснивали никаву ''оружану банду'', већ су јатаковали малобројним преосталим четницима, међу којима и равногорки Ради Божић из Бадњевца. Максимовић додаје да су комунисти измислили организцију, јер је максимална каза за јатаковање тада била десет година строгог затвора. (Изјава Душана Максимовића аутору.)
http://www.pogledi.rs/spisak-zrtava-komu...ugu-1-199/
01-03-2015, 11:56 PM
Код мене је један човек осуђен и робијао као припадник Белих орлова, али не знам да ли је неко писао и истраживао о тим организацијама, ко је водио те организације и сл.
03-03-2015, 10:27 PM
Врло занимљива тема ,имао сам част да познајем двојицу српских домаћина из села Бечевице у горњо гружанском крају ,обојица су робијали након откривања да су били припадници организације БЕЛИ ОРЛОВИ.Било би добро да се нешто напише о тој организацији јер она то недвосмислено заслужује управо због људи који су или убијени или затварани од стране комуниста.
03-03-2015, 10:39 PM
Новосаграђена црква у с. Корићани, код Крагујевца је на поклон-имању адвоката Тодоровића из Новог Сада. Тодоровић је пореклом из Корићана и као члан -Белих орлова-, робијао је после рата.
03-03-2015, 11:23 PM
Мислим да је било пуно усамљених случајева, без укључивања у веће организације.
У Мионици је пар ђака са наставником математике основало своју групу 2rPi (Други равногорски покрет). Ђаци су растурали летке које је наставник штампао.
Откривени су и сви су завршили на робији. Чини ми се да су имали тада 15 година. Један од њих је био и глумац Милош Кандић.
У Мионици је пар ђака са наставником математике основало своју групу 2rPi (Други равногорски покрет). Ђаци су растурали летке које је наставник штампао.
Откривени су и сви су завршили на робији. Чини ми се да су имали тада 15 година. Један од њих је био и глумац Милош Кандић.
04-03-2015, 01:23 AM
383. Ранко Ковачевић из Ниша, професионални глумац. Члан културне групе Пратећег батаљона партизанског Главног штаба Србије, који је почетком 1945. био смештен у Војнотехничком заводу у Крагујевцу. Убијен је у Капислани под оптужбом да је био члан тајне Дражине организације при културној групи. Његова жена Рајка је испитивана, али је преживела.
384. Александар П. Илић из Ниша, ''Аца Кобасица'', рођен 1921, студент, глумац аматер. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, убијен почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације. У матичним књигама умрлих СО Ниш за 1967. годину, књига 16, страна 65, упис бр. 905, пише да је ''умро'' 1945. године. Нису наведени место и узрок смрти.
385. Марија М. Вукашиновић из Ниша, рођена 1921, студент, глумац аматер. Ћерка доктора Вукашиновића из Ниша, пре рата организовала светосавске приредбе. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, убијена почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације. У документима Народног музеја у Нишу води се на списку несталих особа, а пише да је нестала 5. маја 1945. код Крагујевца (НМН, документа о несталим лицима, инв. бр. 123).
386. Др Драган Михајловић из Ниша, глумац аматер. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, ухапшен и свирепо мучен почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације. Фебруара 1945. године лежао је на бетону у једној полусрушеној бараци у Капислани. Јецао је по целу ноћ. Пустили су га, али је касније умро од последица тортуре.
387. Н.Н. из Ниша, стар 16-17 година, глумац аматер. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, убијен почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације.
(383-387. Изјава архитекте Бранислава Савића аутору. Бранислав је рођен у Нишу 1924, емигрирао је у Шведску 1996, где је живео и 2008, када је дао ову изјаву. Мобилисан је у партизане септембра 1944. Као гимназијалац дружио се са члановима културне групе, у коју се пријављивало ради избегавања фронта. Комесар батаљона, Обрен Милићевић, и њега је саслушавао сваке ноћи, али је ослобођен оптужбе. Заиста није припадао Дражиној групи. Бранислав је ноћу слушао штектање митраљеза и узвике ''Живео краљ'', који су допирали из унутрашњости Завода. Сваког јутра долазила је група људи са корпама са храном. Давали су их војницима преко ограде да их носе у затвор њиховој деци. Сећа се једног професора гимназије, ''господина интелигентног изгледа'', који је дошао са женом док је он био на стражи. Стражар је после 10 минута вратио пуну корпу, рекавши да им је син те ноћи стрељан. ''То је било тако страшно, да и данас, после 64 године, не могу да се отресем тих мисли. Професор је урлао, а жена је врискала: ''Па то је само дете, има само 17 година!'' Онда је једна партизанка почела да их вређа... Језива ситуација!'' И то је било фебруара 1945. Бранислав још каже: ''Осећао се презир према народу од стране примитивних особа, нарочито из Црне Горе, којих је било много међу комунистима. Био је то наставак окупације, како у Нишу, где сам био 3-4 месеца у штабу 13. корпуса, тако и у Крагујевцу''. Није могао да се сети имена стрељаног дечака из Ниша од 16-17 година. Командант ГШ био је Пољанац, а начелник Ратко Митровић. Комесар батаљона најпре је био Никола Прашчевић, а потом Обрен Милићевић. Цитирана документа из Ниша пронашао је историчар Александар Динчић.)
384. Александар П. Илић из Ниша, ''Аца Кобасица'', рођен 1921, студент, глумац аматер. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, убијен почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације. У матичним књигама умрлих СО Ниш за 1967. годину, књига 16, страна 65, упис бр. 905, пише да је ''умро'' 1945. године. Нису наведени место и узрок смрти.
385. Марија М. Вукашиновић из Ниша, рођена 1921, студент, глумац аматер. Ћерка доктора Вукашиновића из Ниша, пре рата организовала светосавске приредбе. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, убијена почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације. У документима Народног музеја у Нишу води се на списку несталих особа, а пише да је нестала 5. маја 1945. код Крагујевца (НМН, документа о несталим лицима, инв. бр. 123).
386. Др Драган Михајловић из Ниша, глумац аматер. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, ухапшен и свирепо мучен почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације. Фебруара 1945. године лежао је на бетону у једној полусрушеној бараци у Капислани. Јецао је по целу ноћ. Пустили су га, али је касније умро од последица тортуре.
387. Н.Н. из Ниша, стар 16-17 година, глумац аматер. Члан културне групе Пратећег батаљона Главног штаба за Србију, убијен почетком 1945. у Капислани под оптужбом да је члан тајне Дражине организације.
(383-387. Изјава архитекте Бранислава Савића аутору. Бранислав је рођен у Нишу 1924, емигрирао је у Шведску 1996, где је живео и 2008, када је дао ову изјаву. Мобилисан је у партизане септембра 1944. Као гимназијалац дружио се са члановима културне групе, у коју се пријављивало ради избегавања фронта. Комесар батаљона, Обрен Милићевић, и њега је саслушавао сваке ноћи, али је ослобођен оптужбе. Заиста није припадао Дражиној групи. Бранислав је ноћу слушао штектање митраљеза и узвике ''Живео краљ'', који су допирали из унутрашњости Завода. Сваког јутра долазила је група људи са корпама са храном. Давали су их војницима преко ограде да их носе у затвор њиховој деци. Сећа се једног професора гимназије, ''господина интелигентног изгледа'', који је дошао са женом док је он био на стражи. Стражар је после 10 минута вратио пуну корпу, рекавши да им је син те ноћи стрељан. ''То је било тако страшно, да и данас, после 64 године, не могу да се отресем тих мисли. Професор је урлао, а жена је врискала: ''Па то је само дете, има само 17 година!'' Онда је једна партизанка почела да их вређа... Језива ситуација!'' И то је било фебруара 1945. Бранислав још каже: ''Осећао се презир према народу од стране примитивних особа, нарочито из Црне Горе, којих је било много међу комунистима. Био је то наставак окупације, како у Нишу, где сам био 3-4 месеца у штабу 13. корпуса, тако и у Крагујевцу''. Није могао да се сети имена стрељаног дечака из Ниша од 16-17 година. Командант ГШ био је Пољанац, а начелник Ратко Митровић. Комесар батаљона најпре је био Никола Прашчевић, а потом Обрен Милићевић. Цитирана документа из Ниша пронашао је историчар Александар Динчић.)
04-03-2015, 01:24 AM
94. Светислав Максимовић, књижевник, професор учитељске школе, родом из села Лужнице. Ухапшен 19. а убијен 22. маја у старом затвору у Крагујевцу, који се налазио иза зграде суда, под оптужбом да је био идеолошки вођа ''Белих орлова'', српске антикомунистичке омладине.
06-03-2015, 12:06 AM
(05-03-2015, 11:32 PM)кукљинац Пише: Да ли су Бели орлови имали свој лист или звој грб, симбол и слично ?
Кукљинац, па ти си Бајићев комшија, ако се не варам?
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
06-03-2015, 05:51 PM
Možda bi trebalo pitati Dragoslava Bokana? 
Šalu na stranu, prvi put sam čuo za Bele orlove kada sam čitao intervju koji je Dragi Stojadinović dao Borislavu Pekiću u Londonu, negde sredinom 70-ih. Stojadin junior je bio u nekom beogradskom zatvoru sa pripadnicima Belih orlova. Nisam uspeo da ukapiram koliko je bilo članova u toj organizaciji, niti kakav im je bio program.
Šalu na stranu, prvi put sam čuo za Bele orlove kada sam čitao intervju koji je Dragi Stojadinović dao Borislavu Pekiću u Londonu, negde sredinom 70-ih. Stojadin junior je bio u nekom beogradskom zatvoru sa pripadnicima Belih orlova. Nisam uspeo da ukapiram koliko je bilo članova u toj organizaciji, niti kakav im je bio program.
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
09-03-2015, 02:10 PM
Бели орлови су формирани од стране озне уочи тзв.реферндума о државном уређењу комунистичке шугославије и покушај је успио да покупи и оно мало преосталих слободних родољуба и четника.
ЕВО БРАЋЕ ЈОШ СУ ЖИВИ ШТО РАДАВУ ВОДУ ПИЛИ!
10-03-2015, 02:17 AM
10-03-2015, 08:19 AM
(09-03-2015, 02:10 PM)Игмански Четник Пише: Бели орлови су формирани од стране озне уочи тзв.реферндума о државном уређењу комунистичке шугославије и покушај је успио да покупи и оно мало преосталих слободних родољуба и четника.
Имаш ли још неке податке о овој организацији?
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)