Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 3 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ваљевска Грачаница
#1

[Слика: gracanica-790x526.jpg]

Можда ће некоме бити занимљива тема а верујем да има доста оних који не знају за проблеме у вези ове светиње. Бивши манастир, данашња црква Св Арахангела Михаила позната као Ваљевска Грачаница, званично из 15. века а по предањима из доба Немањића, налази се већ дуго пред потапањем захваљујући комунистичком пројекту да се изгради акумулационо језеро које треба да обезбеди пијаћу воду Београду и Лазаревцу, као и техничку воду за непостојећу термоелектрану Колубара Б. Градња ове бране, која ће од Ваљева да створи Лондон (не економски већ само климатски) је почела пре више од 30 година, уложено је (покредено) безобразно много новца, више вероватно нико и не зна цифру, а локалном народу је објашњено да је то само за њихово добро да би имали воде. Пошто је капацитет овог краја по проценама стручњака (а била је и на РТС-у емисија) 3-4 пута више воде него што је потребно, наравно да то нема везе са решавањем било каквих локалних проблема већ је централистичким одлукама из Београда направљено много нових.

Поред свих других негативних ефеката, а има их много, предвиђено је да се Грачаница нађе испод нивоа новог језера. Иако бројне власти понављају како су спремне да реше проблем тако што ће цркву да преместе, још раније је процењено да то није изводљиво. Па онда предлажу конзервирање што нико нормалан наравно неће да прихвати (хоће социјалисти да је наводно заштите од пропадања, нема везе што је под водом и што не може да се уђе). Такође, око некадашњег манастира је велико гробље где су само делимично урађени археолошки радови, али ће све то изгледа остати под водом. Иако је завод за заштиту споменика забранио, последњих година је било више радова од стране јавних служби на уклањању неких споменика и гробница, тј противзаконитом премештању. Дуга је и тужна прича како је то функционисало, када отворе гробнице, оставе кости предака да се сунчају више дана док они решавају неке административне проблеме у државним институцијама, а за то време полиција не дозвољава народу да гробове бар затрпа.

Кога интересује, мало материјала за гледање и читање:

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D1%80%...1%9B%D1%83
http://www.eparhijavaljevska.rs/index.ph...09-16-001v
http://facebookreporter.org/2012/09/03/%...%86%D0%B8/
http://www.vaseljenska.com/tag/valjevska-gracanica/


[Слика: t1538.gif]
Одговори
#2

На жалост на тај начин су потопљени манастири Драговић у Далмацији и Пива у Црној Гори. Била је на РТЦГ док је био у кабловској емисија о премјештању манастира Пива на нову локацију. Приказивали су како скидају фреске и преносе их на нову локацију. Богу плакати. Надам се да таква зла судбина неће задесити и ову цркву.
Одговори
#3

ПРОНИЦЉИВ ОСВРТ ПОВОДОМ ОВЕ ТЕМЕ ОД ЈЕДНОГ ЧЛАНА ФОРУМА (надам се да ми неће замерити)

Светиње треба заштитити, али разумно, не као монах Антоније, који около лута и
истражује домаће издајнике и стране плаћенике. Питање је кога признаје као епископа,
мислим да не признаје ни Артемија.
Требао би да се врати у свој манастир на послушање, џаба је да самовољу покрива ревношћу,
боље да мисли на завете које је дао Господу на монашењу.
А не да живи код родитеља и за новац продаје своју "ревност".

Што се тиче Светог владике Николаја, који је обновио толико светиња у Македонији и
Жичкој Епархији, немојмо заборавити да је прихватио и измештање старог Манастира Преображење у Овчар-Каблару због пруге и кренуо да зида Ново Преображење. Коме то није сметало да постане велики духовни центар.

Зато и кажем да треба са расуђивањем приступити стварима. Сабор, Синод и Епискпи нека о томе одлучују.
А ми, ако данас сумљамо у свог Епископа, сутра ћемо у Сабор и Патријарха, а прекосутра у Бога.
То је погрешан пут, који води у атеизам и богоборство.

Не видим разлог да се Ваљевска Грачаница неможе изместити и опет бити велика светиња.
Толико је манастира и цркава премештано, а у време Турака Срби су за ноћ преносили цркве да их Турци неби упрљали.

Жао ми је што неки једва чекају било какав повод да пљују на Цркву, Епископе и Патријарха.
тако највише говоре о свем духовном стању, односто нестању.
Знам многе који су свашта говорили за Патријарха Павла, а данас га величају без трунке савести
и свести о ономе што су за њега говорили.
И владику Николаја за живота многи нису прихватали.

То није ни Православље ни ревност.
"Ревнуј против зла које Ти уносиш у Цркву." Треба свако од нас да каже себи.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#4

Имате тему ИСТИНОЉУБЉЕ,као сајт www.istinoljublje.co.nr где је све објашњено у вези одбране и злог плана екуменистичко-комунистичке банде!!!
А овог смрдодинца(подгузна мува и цопи-пасте форумаш) немојте схватати озбиљно,има психичких проблема,јуче му појачали дозу!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#5

(07-03-2015, 12:01 AM)смедерево Пише:  Имате тему ИСТИНОЉУБЉЕ,као сајт www.isitinoljublje.co.nr где је све објашњено у вези одбране и злог плана екуменистичко-комунистичке банде!!!
А овог смрдодинца(подгузна мува и цопи-пасте форумаш) немојте схватати озбиљно,има психичких проблема,јуче му појачали дозу!

Антицрквени сајт, наравно! А ево и пример речника којима се служе. Ваистину!

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#6

ДА СЕ ПОДСЕТИМО ПОУКЕ БРАТА АЦА:

Они што не знају нека не осуђују оне што знају,

они што знају нека разумену оне што не знају,
јер да знају, какав је то грех, неби осуђивали.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#7

www.istinoljublje.co.nr

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#8

(07-03-2015, 12:22 AM)смедерево Пише:  www.istinoljublje.co.nr

Маскирани Антицрквени сајт Светоотачким поукама и беседама да се не би
видела искључивост! Ваистину!

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#9

http://www.istinoljublje.co.nr

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#10

"истина", "правда", "истинољубље" ...

По томе се познају секташи, увек се крију иза неке велике речи.
Чим неко себе стави да Он штити, прописује и преписује истину,
болест је очигледна, као и код свих секташа - гордост.

Смирен, читај "верујући", човек никада неће рећи да је то што
он тврди "истина".
Већ ће рећи да он сматра да је тако, а да само Бог зна Истину.

Зато се чувајте свих који говоре за себе да су истина,
или да сведоче само истину.
Они имају само једну истину у коју верују, а то је њихов (ограничени) разум и (незадовољена) суета.

Они увек (лажно) представљају себе да заступају истину,
али ту се види да им савест није чиста, јер морају прво себе да убеде да су заступници истине.
Они јесу само самозвани заступници своје непогрешиве "истине".

Рецимо "истинита православна црква" (претеча секте јадног Милоја).
Ако је заиста истинита што јој треба да то наглашава?
Треба јој јер јој савест говори да то није и у сталном је убеђивању прво себе па осталих.
Други знак мањкања истине код тих људи је стална потреба потврдом њихове "истине" са стране, од што већег броја људи,
не би ли затрпали савест која их ОПОМОЊЕ.

Зато су неуморни у саморекламирању и продавању своје "истине".
А ономе ко је стварно у истини, није потребна галама и реклама,
јер га сама истина рекламира.

Људи који се труде да живе по Богу знају КО ЈЕСТЕ ИСТИНА ПУТ И ЖИВОТ.
Зато се никада неће сакривати иза своје "истине" и наметати је другоме. Јер је сваки човек лажа пред Богом.

Дакле,
ЧУВАЈТЕ СЕ ОНИХ КОЈИ СЕ ОЛАКО ПРОГЛАШАВАЈУ ЗАШТИТНИЦИМА ИСТИНЕ !!!
Одговори
#11

(07-03-2015, 01:17 PM)смедерево Пише:  Тако је брате,само у Бога и никог живога!

Ко се узда у Бога, онда мора и да Му верује да ће водити Цркву,
и да је спасење кроз Цркву..
По непоштује у Цркву, он лаже да верује у Бога и његова обећања.

Верујем у једнога Бога...
...
И у једну Свету, Саборну, и Апостолску Цркву...
...
Вера у Свету Тројицу без припадности Цркви је одрицање од Бога.

Стара пословица каже:
"Ономекоме Црква није мајка, ни Бог није отац"

(07-03-2015, 01:20 PM)Шумадинац Пише:  
(07-03-2015, 01:17 PM)смедерево Пише:  Тако је брате,само у Бога и никог живога!

Чек бре, не може то тако....а монаха-немонаха и бившег Епископа заборављаш? Јок

Брзо ће се они одрећи и Артемија, јер имају , као што кажу, директну везу са Богом,
шта ће им Црква, шта ће им Артемије

Довољни су сами себи, само им требају масе да их величају,
јер је гордост гладна људске славе.
Одговори
#12

Гријешиш Шумадинче. Никакав назови прогрес и напредак не може оправдати рушење старе цркве или манастира.Измијештање манастира због пруге је велика страхота. Данас се пруге граде и испод мора тако да не би био никакав проблем измјестити пругу. Технологије и трендови се мијењају, а цркве и манастири које смо добили у наслијеђе треба да трају вјечно.
Одговори
#13

Већ сам рекао, али ћу поновити.

И владика Николај је прихватио измештање манастир Преображења
у Овчару, чак је и сам одредио локацију за ново Преображење.
То Ново преображење је благословом владике Николаја постало и остало велики
духовни центар. Измештање га није уништило.

Да ме не разумеш погрешно, и ја сам против рушења било које цркве,
али се овде ради о лукавом покушају појадинаца да руше ЦРКВУ, која је Тело Христово.
А знамо да онај који руши Цркву Христову поново разапиње Господа.

Појединци као штите цркву од камена, а руше Цркву којој је крајеугаони камен Христос.

Не кажем ја да су патријарх и владике безгрешни, али морамо знати да Бог на
невидљив начин води Цркву Духом Светим.
Ако у то не верујемо, онда непоштујемо вољу Божију.

Зашто је Бог дао да се спашавамо у заједници Тела Христовог које се назива Црква,
не знам, али прихватам.

Дакле, нека свако од нас ради најбоље оно што му је посао и послушање.

А Драган Давидовић је несређен човек који је умислио да треба да ОН буде савест Цркве,
као да Бог не постоји. Добра му је намера да заштити цркву, али му је нажалост погрешан пут.
Треба да се покаје и врати не послушање у манастир за шта се заветовао,
а Бог је кадар да заштити и Ваљевску Грачаницу ако ми то заслужујемо.
Одговори
#14

Св. Николај о Грачан.
…Деда Недељко, поштена, побожна вредна старина, коју су сви познаници у неусиљеној и природној синовској послушности којом к себи невидљиво привлачи праведник Божији, упокојио се у Господу негде око 2005 г.

Пошто нас је здушно подржавао у борби за Грачаницу, те и сам учествовао у одбрани Светиње када су је радници Завода намерили оскрнавити у име ЈП Колубаре, деда Неђа, како су га сви знани од милоште називали, као по правилу, још од тренутака првог упознавања, се ревносно трудио да лично своје величанствено сведочанство у одбрану Грачанице исприча небројено пута свакоме придошлици који се иоле интересовао за то. Сведочанство деда Неђе је прича о истинитом догађају који је његов отац лично доживео уз Светог Владику Николаја на прагу ове Грачаничке Светиње.

Прича, следи по сећању слушаоца деда Неђе, отприлике овако…

У древна времена времена Грачаница је био велики Свети манастир, али како је у неко доба под Турцима опустео и порушен(о чемућемо у категорији Чуда детаљније описати), следеће векове наставио је постојање као древна парохијска Црква, за чију су величину Светости и Древности малобројни знали, и то углавном мештани ближих места који су гравитирали Њој као својој парохијској Цркви.

У то добаКраљевине Југославије Свети Владика Николај приносио је Богу зидање његове Цркве задужбине у родном му Лелићу, који је само пар села удаљен од кањона реке Сушице, на чијем се искрају налази Грачаница. Док су најбољи мајстори из Македоније Лелићки велелепни храм приводили крају, реши се Свети Владика Николај, да ли неким послом, да ли неким прозорљивим надахнућем вођен, које је била као јавна тајна знана многима, да посети манастир Пустињу.

У пешачку пратњу Светом Владици пријаве се три, мила му богомољца, од којих је један управо деда Неђин отац који је и најбоље знао путељке и пречице којима би се из Лелића могло у најкраћем стићи у познати, из Лелића, подалеки Свети манастир Пустињу.

Идући тако стазама и богазама наиђоше право на Грачаничку Цркву, која пријатно изненади Владику Николаја, јер га сапутници нису нарочито обавестили о лепоти и посебној светости овог древног Храма, и сами је сматрајући као и сваку другу богомољу Божију у другим селима и варошима.

Скупа уђоше да се помоле, њих тројица осташе уу певнице а Свети Владика у Олтар. Знајући из искуства колико дуго трају Владичине молитве, богомољци после својих молитава изађоше испред Цркве и седоше на оближњу клупу да причекају Владику.

Чекајући Владику заподенуше разне побожне разговоре, међу којима нарочито надахњујући беше тај да се реше да просе благослов од Светог Владике Николаја, да им благослови подвиг похођења Свете Горе Атона у Грчкој пешице. Радоваху се тој сложној Богоугодној мисли, али ипак у послушности и малом стрепњом ишчекиваху да ли ће им то Свети Владика благословити. И… чекаху, и чекаху и причаху и причаху, али Владике нема па нема, нити се пак шта из Цркве чује кад се начуље, нити се види у Олтар кад се надвире. Када их је тек после неколико часова радосни мир почео полако напуштати а неизвесност помало бринути, баш када су се спремали да што комкретно учине, појави се Свети Владика у посебном трепету како унатрашке излази из Цркве са рукама високо подигнутим ка Небу. Они у страху од тако огњеног призора поскочише и стајаху још неко време не дишући док је Владика немо са уздигнутим рукама стајао на прагу Светиње.

Пошто се Владика унеколико поврати из молитвеног стања, они га благо и у самом од себе појачавајућем се страху замолише да их благослови на труд поклоничког пешачења ка Светињама Свете Горе. Владика их саслуша, па ће им са нарочитим тоном из дубине душе, са великим страхом Божијим рећи: браћо моја, не морате ићи чак на Свету Гору, јер, гле, ево вам Свете Горе овде! – руком указујући на Грачанички Свети Храм. Још им Владика рече да ће ова Светиња у будућности претрпети велико искушење, али то говораше кратко и јасно, у посебном страху побожности да га се нико не усуди било шта детаљније о томе приупитати.

И тако у радости и трепету нарочите благодати наставише ка Пустињи у мислима и срцу Грачаници леђа после таквог сведочанства с Више ни натрен не окрећући нити заборавом нити лакомисленошћу. А свети Владика чим стиже натраг у Лелић, одмах посла мајсторе македонце да Грачаници на украс одмах дозидају исту онаку византијску куполу(била је до тада без куполе) као што је сачинише на Лелићкој Цркви.

Украси Свети Владика оно што ми тражећи оправдање свога саможивља тежимо скрнавити. Украси Свети Владика да нам покаже осветли пут праотаца. Украси Свети Владика да би нам се опростили многи греси многих нам покољења који Јој науђаваху. Украси Свети Владика да би се у њој вечношћу китиле душе наше. Украси Свети Владика да без Ње ругобе вечне не би постали. Украси Свети Владика јер знаде да је вечна и непроменљива Воља Божија да Она буде ту на Његовом Месту, да буде пуна људи Његових, да буде свима лађа спасења, или, авај, људи Вољу Његову савршено протерати са Земље.

Нека и пострадамо само тако што да не дочекамо, али да пострадамо свуда бранећи Вољу Љубави Његове а не по казни самовоље греха наших личних и свенародних. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним