ПОГИБИЈА ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА
Војвода Ђујић генералу Михаиловићу, 12. децембра 1943. године:
"Раније сам имао част да Вас известим о ликвидацији партизанске ратне флоте у Јадрану, а сада се радујем што могу да Вас обавестим, да је ликвидирано партизанско комунистичко ваздухопловство на подручју Краљевине Југославије, које се састојало из три апарата и то: двомоторни апарат ДО-17, двомоторни апарат ''бикер'' и мали апарат ''потез'' - ''рода'', сада сва три уништена.
Ови апарати били су у 1. ваздухопловној бази у Ливну. Људство 1. ваздухопловне комунистичке базе бројало је 74 стручњака.
Први апарат ДО-17 са хрватским пилотима, долетео из Мостара и предао се комунистима у Ливну 13. новембра о.г. са следећом посадом:
Кулушић Крунослав, рођен 1906. у Шибенику, активни официр у Југославији, у НДХ капетан извиђач.
Буковац Џемил, рођен у Д... Студент технике. У НДХ резервни поручник, војни пилот, наставник летења.
Табаковић Виктор, рођен у Бихаћу 1919, у НДХ поручник и ратни извиђач прве класе.
К... Џемил, рођен у Гацку 1911, у НДХ стожерни наредник и механичар стрелац.
Гргић Ђуро, рођен у Санском Мосту 1921, у НДХ водник механичар стрелац, није знао да лети у партизане.
Путарек Винко, рођен у Иванецу 1919, механичар, није знао да лети у партизане.
Како је овај апарат завршио достављам Вам у препису овај акт, којега су наши борци заробили у штабу 1. ваздухопловне базе у Ливну:
''Бр. 8 од 27. новембра 1943. године. Команданту 1. ваздухопловне базе Ливно. На дан 26. новембра т.г. добио сам наређење да за 27. новембар...припремим аеродром за спуштање авиона ДО-17, као и доручак за осам људи. На дан 27-ог, тачно у 6,30 часова, спустио се аероплан на аеродром. Време је било лепо и авион се спустио сасвим правилно, учинивши над аеродромом прописан школски круг. Мало затим, стигао је један камион из Ливна са неким старешинама. Док су они који су били одређени за први прелет доручковали, дотле је авион био спреман за лет.
Ја сам осматрао небо и приметио сам скупљање магле и облака на северу. Због тога сам пожурио, да се лети што пре. Авион је био спреман, мотори упаљени, сви су заузели своја места. Управо, када је авион требао да стартује, енглески мајор Ведерлеј сетио се, да му нема торбе са неким важним списима. Тражили су је сви и напослетку је нашли у стварима енглеског мајора Дикина. Ово тражење трајало је три до четири минута.
За цело ово време радила су оба мотора. Сада није стајало ништа на путу да авион полети, али управо, када је пилот дао гас и спремао се на старт појавио се од правца Главица од Гламоча, један немачки ловачки апарат летећи великом брзином у ниском бришућем лету право на наш апарат. На 50 м бацио је прву бомбу и тако је продужио даље бацати, тако да је последња бомба експлодирала на 10 м. далеко од репа нашега апарата.
Овај напад дошао је тако изненадно да нико од нас није чуо звук непријатељског апарата, вероватно због тога што су оба мотора нашега апарата радила. Људство које је било око апарата сво се разбежало. Ја сам успео да се склоним у један јарак. Пошто је непријатељски авион бацио бомбе почео је да сасвим ниско кружи изнад нашег апарата и да митраљира. За кратко време успео је да запали наш авион, који је потпуно изгорео са свим пртљагом који се у њему налазио.
Од бомби погинули су енглески мајор Ведерлеј, енглески капетан Најт, Рибарољи (треба: Рибар Лола - прим. М.С), Божо Уршић. Од митраљеских зрна погинули су политички комесар ваздухопловства Сава Керековић, Херцигоња и Кузмић. Ово се све догађало у времену од 9 до 9,40 часова 27. новембра 1043. године. Молим да се спроведе најстрожија и најенергичнија истрага.
Ја бих по овоме могао да дадем неке сугестије и то:
1. - Апсолутно искључено је и немогуће је, да је непријатељски авион наишао сасвим случајно, него је сигурно сасвим тачно знао час и место поласка нашега авиона. Ово се допуњује тим што, од како је ДО-17 долетео из Мостара и предао се није било никаквих непријатељских извиђања ни бомбардовања нашега аеродрома.
Када се ДО-17 дигао са аеродрома у Гламочу, сигурно се и непријатељски авион у исто време дигао са аеродрома у Бањалуци. То значи, да је непријатељ имао тачне податке, који су сасвим сигурно достављени радиограмом.
2. - Правац и низак лет такође доказује потпуну обавештеност непријатељског апарата. Требало би на основу напред изложеног предузети следеће мере.
Испитати са које је наше радио станице обавештена савезничка команда у Италији о времену и месту поласка нашега авиона, као и на који је начин извештена. Којим је знаком и којом шифром.
3. - Испитати детаљнијим начином да ли је избегличка Југословенска влада у Каиру могла да на неки начин дозна за одлазак авиона или можда неки кругови који су блиски тој влади, јер њима никако није у интересу одлазак наших делегата у савезничке штабове.
Водник 1. ваздухопловне базе Марко Ковачић, с.р.''
Као што видите овде су запечатили своју судбину два енглеска официра и поред осталих Рибар Лоло, који је пошао у Италију као делегат Титове владе. Наши борци заробили су такође један документ, из кога се види, да је требало да иду у Италију следећа лица: првим авионом потпуковник Владо Велебит, потпуковник Милоје Милојевић, Иво Рибар члан Врховног штаба, мајор Дикин, члан енглеске мисије, инж. Милентије Поповић.
Другим авионом потпуковник Макс Бајић, заставник Бошко Ивановић, заставник А... мајор Уехтерле, члан енглеске мисије, М... сототененте батаљона ''Гарибалдијеве'' партизанске дивизије. Можда мајор Хунтер, члан енглеске мисије. Претпостављам да ни једна ова група није одлетела, пошто су апарати уништени а три Енглеза побијена, тј. осим ове двојице, који се помињу у средњем акту.
Погинуо је и трећи Енглез, када су 8. децембра упали у Ливно 11 (Немци). Тај трећи Енглез био је или мајор Беахен, или мајор Хунтер. Други комунистички апарат, ''бикер'', пребегао је партизанима 9. октобра о.г. из Загреба. Са њим је долетео К... Јосип. Рођен у Загребу 1921. године, железнички чиновник, у НДХ активни војни пилот.
Овај апарат уништен је 8. о.м. од стране 11 у часу када је покушао да се дигне и полети у Италију. Том приликом, настрадали су у њему неки путници, чија имена још нисмо дознали, сем енглеског мајора Дикина или Хунтера, за којега се зна да је сигурно подлегао тешким ранама које је задобио, а пре смрти изјавио, да је пошао у штаб ђенерала Михаиловића, али да су га партизани заробили." 284
284 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 8\1.
Ђенерал Дража - војвода Ђујић, ратна преписка, Крагујевац, 2009, 176-179
НАПОМЕНА: Депеше у овом извештају имају редне бројеве 513-528. Извештај је имао још једну депешу, бр. 529, али она или није примљена, или је уништена. Извештај 1. ваздухопловне базе Врховном штабу објавио је посла рата Владимир Дедијер и тај извештај је готово идентичан извештају који овде наводи војвода Ђујић. Владимир Велебит у својим мемораима даје другу верзију: да је немачки авион наилазио случајно и да је нагло скренуо са своје маршуте видевши летилицу на земљи. Водећи хрватски комуниста Андрија Хебранг ускоро је оптужио за издају - да је радиом позвао немачки авион - једног од пребеглих авијатичара НДХ, Реквењија. Реквењи и његов брат су ухапшени и према службеној верзији један је убио другог па себе у затвору Озне на Вису. Данас једна група публициста оптужује Хебранга, друга Ј. Б. Тита, трећа Велебита, а на првом месту је оптужба за погибију Иве Лоле Рибара, за кога се сматрало да је преамбициозан. Притом се не узима у обзир чињеница да су Немци од почетка до краја хватали и дешифровали све комунистичке радиограме, те према томе и онај о времену полетања авиона 27. новембра 1943. године, што је највероватније објашњење овог догађаја.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
(Последња измена: 10-03-2015, 04:47 PM од
Николај.)
