Суд рехабилитовао стрељаног због убиства Милана Благојевића
Станисаву Манојловићу, осуђеном 1945. године да је убио партизанског команданта, пресуда писана две године после стрељања
Ужице – О убиству ратног партизанског команданта Милана Благојевића, по званичним подацима убијеног од четничке руке октобра 1941. године у Пожеги, правосудни органи сада исписују нове странице. Ових дана је Виши суд у Ужицу донео решење о рехабилитацији припадника четничког покрета Станисава Манојловића (1900–1945) из Бакионице код Пожеге, осуђеног и стрељаног јануара 1945. године управо за убиство Милана Благојевића.
Ужички суд је утврдио да није било поузданих доказа на основу којих је Манојловић пред тадашњим Војним судом, у време док је рат још трајао, оглашен кривим за то дело и осуђен на смрт, те да му је тада ускраћено право на одбрану и жалбу. „Произилази да је Станисав осуђен из политичких и идеолошких разлога. Тада није правилно утврђено да је извршио кривично дело за које је био оптужен јер поступак вођен против њега није у складу са важећим прописима и нормама правне државе“, наведено је у судском решењу о рехабилитацији.
За предратног комунисту и шпанског борца Милана Благојевића, чувеног команданта Првог шумадијског партизанског одреда, на Википедији пише да је био један од најактивнијих организатора устанка 1941. године, под чијом командом су током три месеца борби партизани разбили окупаторско-квислиншку власт у Шумадији. „Ноћу између 28. и 29. октобра 1941 (у време Ужичке републике) кад се враћао из Ужица на путу за Шумадију ухватили су га у Пожеги четници Драже Михаиловића, силом извукли из воза и после мучења убили исте ноћи“, наводи Википедија додајући да је Благојевић 9. маја 1945. проглашен за народног хероја.
Још се ратна дешавања нису ни стишала, а јануара 1945. године партизански Војни суд округа ужичког донео је пресуду према којој је Станисав Манојловић из Бакионице, као пратилац четничког команданта Вучка Игњатовића, „заједно са Милисавом Ристивојевићем убио Милана Благојевића“. Мада је окривљени то порицао, превагнуле су тврдње једног сведока, чије име се не наводи, који је, како пише у сачуваној пожутелој пресуди, видео кад су Благојевића ова двојица одвела на стрелиште. Манојловић је осуђен на смрт, губитак часних права и конфискацију целокупне имовине. „Пресуда је извршена без права на жалбу“, пише у њој.
Но дуго је у овом крају живела прича да то Станисав није урадио и да је таква пресуда била само изговор нове власти за његово стрељање. Жељан да се ово утврди и коначно спере љага са његовог деде, Станисављев унук Зоран Манојловић поднео је недавно суду захтев за рехабилитацију, који је суд након спроведеног поступка прихватио. По речима адвоката Михаила Матовића, пуномоћника предлагача, из приложене документације видљиво је да је послератна пресуда против Манојловића написана две године након стрељања, само да би могла бити извршена конфискација његове имовине.
– Необично је и што Милисав Ристивојевић, мада означен у пресуди да је заједно са Манојловићем убио Благојевића, ипак никада није одговарао за то убиство, већ само за економску сарадњу с Немцима. У списима се налази и изјава сведока Милана Цицварића дата 18. 10. 1946. године, који је рекао да је Озна од њега тражила да напише пресуду за већ стрељаног Станисава. У њој се не помиње ни судија, ни име сведока, као ни време писања. Речју, подлост је блага реч за оно што је Озна учинила Станисаву и његовој породици – истиче адвокат Матовић.
Бранко Пејовић
објављено: 05.04.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Su...ca.sr.html
(19-05-2015, 10:32 PM)Романија Пише: Није то никакав историчар, кад не зна основно правило - у историји не постоји "шта би било кад би било".
У прошлости се десило то што се десило и не може се анализирати ништа друго сем тога, као нпр. глупости да ли би "Дражина Србија" ушла у НАТО и сл.
Па не бих се баш сложио, ал' ајд. Дражина Србија (односно Југославија) сигурно би ушла у Нато. И не треба нека аналитика да би се то закључило.
