[Николај]

Ако држава прихвати надлежност међународног суда, онда је обавезан за њу.

[Ратко]

Tačka na decenijsku nepravdu
Autor: Ekipa Alo! | 16.05.2015 - 07:00:00h | Komentara: 0
0

Ljiljana Pekić, udovica pisca Borislava Pekića koja je kao 12-godišnja devojčica ostala bez oca, koga su partizani 1944. streljali, pozdravila je odluku Višeg suda.

- Bilo je krajnje vreme da se Draža Mihailović oslobodi krivice koja mu je stavljana na teret. Ovom odlukom sud je konačno stavio tačku na višedecenijsku nepravdu. Svaka strana pisala je svoju istoriju, a sud je posle sedam decenija dao svoju konačnu reč - kaže Ljiljana, čiji je otac takođe rehabilitovan 2009.


- Mnogo sam volela oca. I mnogo patila. Vreme koje je došlo posle njegovog streljanja, za mene, mog dve godine mlađeg brata Omilja i našu majku bio je pravi pakao. Morali smo da napustimo stan u Krunskoj. Da se snalazimo.
Majka nije imala pravo na posao devet godina. Gde god je konkurisala, biografija ju je odavala. Naravno da ovo ne može da izbriše sve one strašne godine nemaštine, progona i poniženja, ipak je to satisfakcija koja bar donekle ispravlja nepravdu koja nam je tada bila naneta - izjavila je ranije Ljiljana, dodajući da je njenog oca odvela vojska i da je u novinama videla spisak streljanih, na kojem je bio i njen otac.
http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/tacka-n...avdu/97580

---

Zapadne ambasade: Unutrašnja stvar Srbije
Ambasade Francuske, Velike Britanije i SAD u Srbiji ne žele da komentarišu odluku o rehabilitaciji generala Mihailovića obrazlažući da je to "unutrašnje pitanje Srbije i njenih institucija, pre svega nezavisnog sudstva". U nemačkoj ambasadi Danasu je rečeno da oni "principijelno ne komentarišu sudske odluke".

---

ДСС ПОКРЕНУО ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ИМЕНОВАЊЕ БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ ПО ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ
16. мај 2015.

Узевши у обзир одлуку Вишег суда у Београду, као и чињеницу да је држава Србија признала да су током Другог светског рата постојала два покрета отпора против окупатора, Дејан Чулић, одборник Демократске странке Србије у Скупштини града Београда, покренуо је иницијативу за именовање једне београдске улице по генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу.
У иницијативи, коју екслузивно објављујемо, наводи се да је генерал Михаиловић, као неспорни патриота, дао „допринос борби против окупатора и борби за очување српског народа у времену ратног страдања“.

У иницијативи се закључује да се „рехабилитацијом комаданта Југословенске војске у отаџбини, министра војног и првог герилца у поробљеној Европи, постављају темељи коначног идеолошког помирења у српском народу“.
Иницијатива треба да се нађе на дневном реду седнице градске Комисије за именовање улица и тргова, а коначну одлуку доноси Скупштина града Београда.
http://dss.rs/dss-pokrenuo-inicijativu-z...hailovicu/

Организовати петицију и подржати!

[Ројалист]

БИА зна где је Дражин гроб! Ово тврди Информер на данашњој насловној страни:

[Павле]

Невероватно колико су одани ти фосили служби. Тактику обмањивања не пуштају. Сваки зна и сваки тврди нешто друго. Циљ је тотално обесмислити потрагу, што им и успева.

Једно питање.
Зашто се у овој земљи узима под обавезно да гроб постоји, да је тело негде закопано?

[Ројалист]

Свети владика Николај, Беседа о Дражи – Правична историја ће ставити њега на равно са косовским витезима!

БЕСЕДА О ДРАЖИ

(Свети владика Николај у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.)

Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, XV, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.

Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?

Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења. То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.

Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.

Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви. Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!

Извор: Истинољубље

[ПРОСВЕТАР]

Да је Воја Михајловић залудан да чита Мајсити могао би само да живи од пара од тужби за увреде на рачун деде . . .

Да, то је још једна последица ове одлуке суда, Михаиловићеви потомци су стекли могућност да, под одређеним условима подносе приватне тужбе за увреду против оних који, на овај или онај начин, вређају или омаловажавају Михаиловића.

Шта'е сад ово, потомци Михаиловића постали Михајловићи?

Једначење по звучности или пак неко друго правило 'ромог Вука "пиши као што баљезгаш-читај каконо је нажврљано"?

Бре људи више од четврт века исправљамо "поштоваоце" Србског Чиче кад наводе његово презиме, не мож'се више нерви попуштају!

[Милослав Самарџић]

Ајде, ајде, Просветару, немаш ти још ни стотину лета!

[ПРОСВЕТАР]

Генерал [b]Михајловић је рехабилитован,призната је историска лаж и подмукло убиство хероја - Равногорски Покрет[/b]

Данас,14.Маја ослобођен је лажне кривице Ђенерал Драгољуб Михаиловић.Откривена је лаж дуга седамдесет година.Скинута је мрља са имена овог патријоте и јунака.

........................

Мислим на комунисте.Надживели смо их,обновили смо се као врба.У том светлу је и насловна слика,неколико генерација равногораца мирно посматра,продорно и јасно,дошли су по своје!

.........................

Господин Самарџић је у свом писму на ФБ најавио и онај други ешалон свезнајућих пророка,јавили су се комунистички полтрони Шешељ и Вук Драшковић пуна су им уста „помирења“.Пуне су их телевизије где они славе победу,ОНИ?Ти који су заслужни за најгоре погањење нашег имена,горег и од самих комуниста.Они су послужили као УДБини тројански коњи у нашим редовима да нас изварају,наотимају се пара дијаспоре и онда се врате свом господару.Кога год су Шешељ и Вук бранили затирао му се траг,нека хвала!

.................................

А правда је да се мењају лажљиве књиге и уџбеници,да се џелати још живи као Јово Капиџић суде за злочин против човечности,да се сви који су стекли каријере на лажима покажу јавно као лажови.

..................................

Слава и част Генералу Михајловићу,поћерали смо се и ћераћемо се још.

А и тек ћемо, сваки дан од данас да побеђујемо,против фашизма и комунизма као два највећа зла цивилизованог света.

http://www.ravnogorskipokret.com/general...vo-heroja/

Сачувај Боже и саклони, ови само што не заврше поруку са СМРТ ФАШИЗМУ-СЛОБОДА НАРОДУ!



Људи бре па ово је да се неумрле Четничке Војводе, од Јевђевића који је био врсни списатељ, па до Ђујића који је био и песник, у гробу окрену од оволике количине неписменог баљезга ових кукавних Четника-почетника обучених у црно, а у првом плану предебела жена к'о да смо, не д'о Бог, померих се с'места, усред Чемерике и њихових "реднек" бораца из неке тамо Оклахоме!

И ово нашло да пљује Шешеља, који је ипак, доктор и професор Универзитета и, за више од 12 година борбе пред лицем целог света, доказани стручњак за Међународно право, па чак и за дериват истог, англо-саксонски common law систем.

Па и тај весели Драшковић, и он је, каки је да је, неки доказани књижевник кога су и напољу преводили!

Не може дакле, неписмена пучина да пљује по писменима, не иде то Браћо почетници!

И што се тиче Шешељевог и Вуковог комунизма, без обзира на то колико их волимо, они су се ипак ЈАВНО ПОКАЈАЛИ за своје грехе из младости, нарочито Шешељ а и Вуково је оно познато о Савлу и Павлу!

Наш Господ Исус Христос покајника грли па макар се и у пет до дванаест појавио, како сви говоримо почетком Часног Поста, а не више година пре него што су се неки од ових Четника-почетника уопште и родили!

И да предухитримо балавурдију, ово вам говори човек који ни пионирску мараму није носио а камоли црвену књижицу, који је јавно одбијао чак и на њихове "радне акције" да иде, и који је скоро кости тамо оставио еда би избегао њихову војску и ношење "титовке" са пентаграмом!

И друго, Капичић (а не Капиџић) је отишао у вечне ловишта пре две године, еј бре!

Нем'о сад да га оживљавате Браћо почетници за име Бога!

Ц,ц,ц....тагата је наша поголема:

Имамо "Патријарха" који се са кримо-католиком целива и са јудејима свијеће по синагогама пали, "Краља" који ем што не зна да говори не уме ни да се прекрсти, Председника Државе који не зна да чита, Председника Владе који пљује кад говори, и сад..."Четнике" који не умеју да напишу име Србског Чиче!

Себи убраду:

Море добро је и ово, што'но рече Кањош "бољи и виши одоше бољима и вишијема а нами једва ови допадоше"!

Шта'ш....

---

ПОРУКА РАВНОГОРАЦА

Не вређајте кости бесмртних Хероја,
Што су храбро пали у трагичном ходу,
И пролили море крви усред боја,
За Част Отаџбине, Краља и Слободу!

Светло име Вожда Трећега Устанка,
Лицемерност ваша не сме да скрнави,
Знајте да Дух његов бдије без престанка,
У Душама Срба, Витезова прави'!

Он нам даје снагу за прегнуће нова,
Да идемо напред упркос свих зала,
И подвала гнусних, лажи старог кова,
До победе скоре Светих Идеала!

Ми то добро знамо! Зато нас не плаше,
Ваша подла дела и намре дрске,
Смрвиће се пусте од мишице наше,
К'о некад душмана дивље хорде мрске!

У име Хероја са највишег виса,
Витештва и бола – наше Равне Горе,
Где се роди Царска и Божанска мис'о,
Ваша срамна уста не смеју да зборе!

Јер...они беху горди Победници смрти,
Наше друго сунце Поноса и Славе,
Снага коју нико није мог'о стрти,
Избраници судбе...да свијету јаве,

Час кобног почетка једне друге ере,
Која значи страшно порицање свега:
Слободе и Права, Морала и Вере,
И Науке Свете Сина Божијега!

О...спутајте своје разбуктале страсти,
И жеље за лаким, удобним животом!
Не траж'те награде и варљиве сласти,
На рачун Хероја венчаних Голготом!

Не вређајте чете смерних Мученика,
Нека спију мирно у царству тишине....
Јер, тешка је рука љутих осветника,
И проклетство страшно Мајке Отаџбине!

Зато глас наш нека опомена буде.
Свима вама што се без страха од казне,
Машате бестидно као праве Јуде,
Њине Свете Крви на начине разне!

Оооо...спавајте мирно Јунаци без мана!
Ви, примери светли Части и Поштења,
Ми, саборци ваши, широм земних страна,
Чувамо ваш Завет све до испуњења!

Ову песму нађосмо у једном старом издању СНО, име песника неђе затурисмо.

Међутим!

Стари Равногорци к'о да су знали какви им наследници долазе, куку и леле!

[Бранке]

Да је Воја Михајловић залудан да чита Мајсити могао би само да живи од пара од тужби за увреде на рачун деде . . .

Да, то је још једна последица ове одлуке суда, Михаиловићеви потомци су стекли могућност да, под одређеним условима подносе приватне тужбе за увреду против оних који, на овај или онај начин, вређају или омаловажавају Михаиловића.

Шта'е сад ово, потомци Михаиловића постали Михајловићи?

Једначење по звучности или пак неко друго правило 'ромог Вука "пиши као што баљезгаш-читај каконо је нажврљано"?

Бре људи више од четврт века исправљамо "поштоваоце" Србског Чиче кад наводе његово презиме, не мож'се више нерви попуштају!

Извињавам се моја грешка,може се рећи баш због тог Вуковог "пиши као што говориш" . . . Увек изговорим Михајловић тако да се то пренело и на моје писање . . .

П.С. Један прост пример . . . Један део моје ближе фамилије се презива Мијаиловић,али свима нам је остало у навици кад их споменемо да изговоримо Мијајловић . . . Навика . . .

[Ројалист]

Честитка и захвалност свој браћи и сестрама који следе равногорску идеју.

Браћо и сестре!Равногорци!Четници!

Ево,дошао је и дан који смо тако дуго чекали.рехабилитован је Ђенерал,скинута је љага са његовог имена.Комунистичке лажи су разоткривене,крвави и злочиначки режим је као и њихова застава бачен на ђубриште историје.Победили смо!

Нисмо се изједначили,нисмо били нити ћемо бити једнаки!Ми представљамо наследнике регуларне војске која је бранила Отаџбину од окупатора фашиста.Једна крвава дружина је муку отаџбине искористила за отимање власти.Преварили су људе,отели нам државу,отерали Краља,гонили Цркву и веру.Пролили су море наше Србске крви верујући да се никад неће десити истина.Десила се,ево је пред нама и то је тек прва од многих које следе.Вама,верним следбеницим а,просвећеним и посвећеним Србима које није завела комунистичка звер,ЧЕСТИТАМ ДАН ПОБЕДЕ!ПОБЕДИЛИ СМО са вером у Бога,Краља,нашу свету Православну Цркву!

СЛАВИТЕ;СЛАВИТЕ СВАКИ ДАН РАЂАЊЕ СЛОБОДЕ, ЊЕН ПРВИ ДАН ЈЕ БИО И САД ЈЕ СВАКИ СЛЕДEЋИ ПУН ОПТИМИЗМА, БИЋЕМО КРАЉЕВИНА, БИЋЕМО СВЕТOСАВСКА ДРЖАВА! ЖИВЕЛИ И НЕК НАМ ЈЕ СРЕЋНО!

Предраг Богићевић Председник Равногорског покрета на тргу у Јагодини 14.Маја 2015.
http://www.ravnogorskipokret.com/cestitk...sku-ideju/

[Ратко]

Dva Stefanovića protiv đenerala

Da li je ministar policije bio iskren kada je isticao partizansku prošlost svoje porodice ili je to bio samo manevar njegovog šefa da SNS predstavi kao mesto susreta kokarde i petokrake

Ako je Borko Stefanović, sa svojim svežim levičarskim opredeljenjima, malo koga iznenadio osudom rehabilitacije Draže Mihailovića, njegov prezimenjak na mestu ministra policije juče je bio jedna od glavnih tema političkih ogovaranja i analiza. Nikom nije promaklo da je Nebojša Stefanović rekao da je lično nezadovoljan odlukom suda o rehabilitaciji Draže Mihailovića jer potiče iz partizanske porodice, ali je malo ko u beogradskoj političkoj čaršiji bio spreman da poveruje u njegovu iskrenost s obzirom na njegovu desničarsku mladost. Većina posmatrača sa kojim smo razgovarali tvrdila je da su iznenadna leva skretanja desne ruke Aleksandra Vučića proizvod ambicije njegovog šefa da od svoje stranke napravi mesto susreta modernih četnika i partizana.

Niko nije želeo da prihvati mogućnost da su i njegova iskrenost i Vučićeva namera autentične. Srpskoj naprednoj stranci svakako godi da se predstavi kao moderna evropska stranka desnice u kojoj ima mesta i za petokraku i za kokardu. Skepsa prema ministrovom partizanskom opredeljenju bila je tolika da je novinar „Politike” tražio podrobnije informacije o revolucionarnoj tradiciji Stefanovićeve porodice. I evo šta smo saznali o ministrovom dedi: poreklom je iz Koceljeve u zapadnoj Srbiji, učestvovao je u oslobađanju Beograda kao petnaestogodišnji dečak u sastavu Osme crnogorske brigade, kojoj se priključio 1944. Zatim je bio na Sremskom frontu, gde je ranjen i nagrađen Medaljom za hrabrost. Nakon oslobođenja, završio je Vojnu akademiju i postao oficir JNA. Pradeda Stefanovića je inače nosilac Albanske spomenice.

Vučiću verovatno nije trebalo više od nekoliko nanosekundi da shvati kakav politički kapital sadrži Stefanovićeva narodnooslobodilačka biografija u trenutku kada njegova stranka likuje zbog đeneralove rehabilitacije, a Evropa i nevladin sektor, sa kojim upravo sklapa pakt, zabrinuto kibicuju.

Pogotovo kada se zna da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili drugi i treći čovek Srpske radikalne stranke, čiji su kongresi i mitinzi počinjali pesmom „Sprem’te se, sprem’te, četnici”, i da je lider radikala Vojislav Šešelj lično promovisao Tomislava Nikolića u četničkog vojvodu.

Priču o pročetničkoj partiji dodatno je podgrejalo putovanje autobusom na otvorenu sednicu Vlade Srbije u Nišu 29. jula prošle godine, kada su se u opuštenoj atmosferi u autobusu potpredsednik Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić nadmetali ko će da naruči više pesama. Zanimljivo da je Dačić tražio partizanske, a Gašić isključivo četničke pesme. U jednom trenutku Dačić je samo prokomentarisao:
„Urnisali ste me sa tim četničkim pesmama. Pa šta bi bilo da ste dobili Drugi svetski rat? Od vas ne bih mogao da živim”, rekao je tada Dačić.

Ispostavilo se da nešto što je staro 70 godina, odlukom Višeg suda u Beogradu, ponovo deli Srbiju. U štampi se opet pojavljuju sukobi iz daleke prošlosti, iz kojih se vidi koliko je bilo smešno pretenciozno tvrditi da je Deklaracija o političkom pomirenju demokrata i socijalista od pre sedam godina predstavljala „istorijsko pomirenje” Srba, o iskrenosti da i ne govorimo.

Deklaracija iz 2008. je bila samo opravdanje da dve stranke sklope koaliciju koja je na vlasti ostala do 2012. godine.

A glavni akteri tadašnjeg pomirenja, Boris Tadić i Ivica Dačić, danas drugačije gledaju i na rehabilitaciju Draže Mihailovića. Dok je Dačić odluku nedvosmisleno nazvao „sramnom”, dodavši da ona „ne može izbrisati i poništiti istoriju”, Tadić i dalje prepušta sudu istorije da presudi Draži.

„Ova odluka nikako ne bi smela da bude uzrok novih podela u društvu. Takva vrsta podela je uvek bila pogubna za nas i potrebno je da radimo na prevazilaženju zaostalih podela, a ne na stvaranju novih”, rekao je Tadić za „Politiku”.

Ni premijer Srbije Aleksandar Vučić nije bio mnogo jasniji od Tadića. I Vučić, naime, smatra da je deoba na četnike i partizane nepotrebna i poručuje da su Srbiji „više nego ikada pre” potrebni sloga i jedinstvo građana, a ne produbljivanje višedecenijskih sukoba i podela. On razume da je presuda generalu Mihailoviću kod nekih izazvala oduševljenje, a kod drugih tugu i bes, ali je naglasio da to što pre treba da prevaziđemo, jer ćemo time biti „bliži pobedi pristojne, moderne i uspešne Srbije”.

„Ova presuda svakako neće moći da oživi Mihailovića, niti bi ga suprotna načinila više mrtvim nego što jeste. Dosta je bilo srpskih podela i krajnje je vreme da sa tim završimo. Srbija je jedna, naša zajednička otadžbina, jedna za sve nas tako različite i zato treba zajedno da gledamo u budućnost, a ne da se delimo zbog prošlosti”, istakao je Vučić za „Danas”.

Da u SNS-u ne dele svi Gašićev iskreni četnički entuzijazam, moglo se čuti pre dva dana, kada je Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS-a, uveravao da u ovoj partiji nema ideoloških podela i da se oni ne obaziru na to ko je pristalica četnika ili partizana, jer je vreme da se zakopaju ratne sekire.

„Ako je Vladimir Putin uspeo da pomiri belu i crvenu Rusiju, ne vidim razlog zašto kod nas ne bi došlo do pomirenja dva ratna pokreta”, istakao je Đukanović.

Dejan Spalović
objavljeno: 17.05.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/...la.lt.html

[Земун]

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-...da.sr.html
Не могу да разумем људе као што је Лазански, који користи свој углед који има у народу и знање везано за војне теме (и сам ценим да видим његов коментар везан за Хладни рат, Македонију сад и слажем се са тим..и има добар филм о Бомбардовању..итд.), да набрајањем неких датума и цифара убеди читаоце у тешке глупости које баљезга,није ми баш најјасније због чега, шта руководи човека да свесно лаже знајући да ће му многи поверовати. Гледао сам господина Самарџића кад је био гост код Вука Бојовића у емисији где је рекао да деца комуниста не могу да прихвате да им је отац био лажов , издајник , да је био на погрешној страни и они су жустрији у одбрани партизана него сами очеви који су учесници.. можда је то одговор . Лазански је сам причао у некој емисији како му је отац, Словенац, био заробљен у Априлском рату и провео 4 године у заробљеништву, да би му кад је пуштен Тито признао страж, запослио га у војсци, дао пензију итд. Вероватно га то руководи. Све у свему јако лош текст, пун глупости.

[Ковач1]

Дачић прича да су му четници заклали ујака.Да је то истина Дачић би био осамдесето годишњак.Мог рођака,тачније очевог ујака су убили партизани ,зато што је био четник.Очигледно да ове жене у црном не могу да ћуте,док им уста не зачепи неко.

[Ратко]

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-...da.sr.html
Не могу да разумем људе као што је Лазански, који користи свој углед који има у народу и знање везано за војне теме (и сам ценим да видим његов коментар везан за Хладни рат, Македонију сад и слажем се са тим..и има добар филм о Бомбардовању..итд.), да набрајањем неких датума и цифара убеди читаоце у тешке глупости које баљезга,није ми баш најјасније због чега, шта руководи човека да свесно лаже знајући да ће му многи поверовати. Гледао сам господина Самарџића кад је био гост код Вука Бојовића у емисији где је рекао да деца комуниста не могу да прихвате да им је отац био лажов , издајник , да је био на погрешној страни и они су жустрији у одбрани партизана него сами очеви који су учесници.. можда је то одговор . Лазански је сам причао у некој емисији како му је отац, Словенац, био заробљен у Априлском рату и провео 4 године у заробљеништву, да би му кад је пуштен Тито признао страж, запослио га у војсци, дао пензију итд. Вероватно га то руководи. Све у свему јако лош текст, пун глупости.

Лазански је емотивно везан за петокраку, маршала, СФРЈ, идеју величине (државе, војске...) и веома склон фантазијама.
Написао сам кратак коментар, јер постоји ограничење дужине. Објавили су.