[Бенито]

U jednom svom nastupu profesor Milo Lompar upotrebio je, gotovo usputno, kao neku apoziciju, aksiom koji je glasio A AKO UZMEMO U OBZIR TRADICIONALNU POTKUPLJIVOST SRPSKIH ELITA...
Cini mi se da na ovom forumu ova tema nije obradjivana, barem ne na jednom mestu. I ovo sto je Lompar rekao moze se smatrati cudom, jer se ovo, makar otkad pamtim, uvek smatralo tabuom.
Navodite primere za koje znate, pa da vidimo ko je sve u srpskoj eliti bio sklon da svoje stavove, naucne, politicke, umetnicke ili zivotne, proda za saku bezvrednog papira. Tako cemo videti i ko su oni koji su sjajili suprotnim primerom.
Inace, za prvi takav primer kod nas smatra se Pera Todorovic, jedan od prvih vodja Narodne Radikalne stranke, i prvi srpski novinar, prvi srpski narkoman, prvi srpski urednik tabloida i prvi srpski homoseksualac. Njegov radikalni prelaz od najzesceg radikala do najveceg kriticara radikala, dogodio se u svega u par godina.
Narocito je zanimljiv 20 vek u ovom smislu, a pogotovo od dolaska komunista naovamo. Primera ima mnogo, ali da ih ne navodim bas sve. Neka to urade i drugi forumasi.

[Милослав Самарџић]

Управо читам Ломпарову књигу ''Дух самопорицања''. Одлично! Написаћу приказ, па ће бити и то о примерима. Али од 1945. наовамо: сви! Наравно сви који нису убијени, ухапшени или протерани.

[Бенито]

Jasno je rekao ELITA, a ne intelektualci. Elitu ne cine samo intelektulci, niti samo politicari, vec sveopsta inteligencija, a taj pojam se mora uzeti u najsirem smislu reci. Dakle, imalo je ljudi koji se nisu prodali. Ne mnogo, ali reci da su svi isti je u najmanju ruku netacno. Ima dosta primera, navescu samo Georgija Ostrogorskog i Milutina Milankovica. Zar zaista smatras da su se oni prodali bilo kome?
Medjutim, tema su oni koji su se prodali i ucestvovali u samoj sustini jedne totalitarne i antisrpske vlasti. One koji su donosili pravila i zakone koji su podrzavali takvu vlast, koji su potkazivali prijatelje i komsije, koji su vrsili negativnu selekciju sa pozicija koja su imali u komunistickoj nomenklaturi itd...
Vidim da niko nista ne pise. Inace, tabuu, po nekima, ne nastaje samo zato sto odredjena vlast ili jaka interesna grupa uspeva da sakrije neku temu koja urusava njen ugled, nego i zbog toga sto takva grupa raznim manipulacijama uspeva da veci deo stanovnistva na kojem se tabuu dogadja, ubedi da je to i njihov tabuu. Tako su, recimo, titoisti ubedili veci deo naroda da su mu oni nesto poklonili, najcesci pojam je drustveni stan. Zato dobar broj ljudi ne oseca potrebu da resava tabue, nego ih gura pod tepih, dok gomila ne pocne da saplice hod tog naroda. Posle svi misle na povrede, a niko sta je do tih uzroka dovelo.
PS Citaj DUH SAMOPORICANJA sto mladje izdanje, jer je dosta dodavao. U prikazu, vodi racuna o jeziku, i stilski i gramaticki, jer to nije samo ideoloski odlicna knjiga, nego i u jezickom smislu.

[Милослав Самарџић]

Имам најновије, шесто издање.
Можеш наћи још изузетака, попут Миланковића, али продаја, или макар опортунизам, заиста су били масовни. При томе наравно треба имати у виду да су комунисти побили, утамничили или протерали крем српске интелигенције. Најписменији људи у држави 1945. били су у казаматима, нарочито у С. Митровици и Забели. А никад неписменијих није било више у власти и око власти. Требало је то да нагласим у претходном јављању.

[Бенито]

Naravno, to je ocigledno na prvi pogled.
Da navedem primer, posto niko drugi nece. To je licnost akademika prof dr Aleksandra Belica. Najdugovecniji predsednik SKA i SANU, lingvista svetskog renomea i pre i nakon dolaska komunista na vlast, relativno dugo se skrivao u Beogradu u jesen 1944.godine, uplasen zbog onoga sto se tada dogadjalo mnogim njegovim prijateljima, kolegama i poznanicima. O tome je svedocanstvo ostavio njegov sestric akademik Dimitrije Djordjevic, u svom remak delu OZILJCI I OPOMENE. Nije jasno bas kako je uspeo, ali odjedanput se pojavio u javnosti krajem godine i izjavljivao hvalospeve oslobodiocioma. Moja je pretpostavka da je to islo istom linijom kao u slucaju Ive Andrica, a to znaci preko intelektualaca bliskim komunistima koje su odlicno poznavali jos pre rata. Dakle, nadrealisti Marko Ristic, Oskar Davico itd... Od tog trenutka Belic je bio vise nego servilan samom kremu komunista. U njegovo vreme promenjeno je ime Akademije i to dva puta, bravaru je dodeljena titula pocasnog akademika uz silne pocasti, primljen je veliki broj sumnjivih tipova u clanstvo Akademije, i dopisno i stalno clanstvo, izmenjena je struktura i sustina ovako visoke, najvise kulturne institucije, koja je pravljena mukotrpnim radom njegovih prethodnika, pa i Belica samog... Posledica je bila to da su predsednici nakon njega bili sve do danas ljudi cija imena ni naucno, ni moralno nisu bila ni blizu onih ljudi koji su na tom mestu bili pre Aleksandra Belica. Time je poslata i poruka nanize, pa je to imalo posledice i na kulturu i prosvetu uopste. Te posledice osecamo i danas.

[Vlad Alekš]

Ево предлога за епитаф Јакову Продановићу:

"Краљу веран, Титу одан,
овде лежи Јаша Продан."

[Бенито]

Primer Jase Prodanovica ostao je najpoznatiji. Pogotovo sto je on bio najvise odusevljen, iako republikanac jos tada, na doceku kralja Petra Prvog na zelaznickoj stanici u Beogradu. O tome je pisao Dragisa Vasic u 1903. Kaze da se Jasa popeo na lampion i odusevljeno uzvikivao ZIVEO KRALJ.
Drugi poznati primer je Aca Stanojevic, ostareli vodj radikala. On je samo nekoliko meseci pred smrt, vec gotovo slep, posetio Broza u Belom dvoru i izrazio mu postovanje.
Zajednicko za Jasu i Stanojevica, osim ovoga, bilo je i to sto su obojici sinovi, mislim obojica jedinci, poginuli u redovima NOVJ. I oba pod sumnjivim okolnostima.

[DIDzM]

Нису ми познати старији примери.
Разочарао сам се у "елиту" поводом чувеног моста на ади. Прво је градња покренута из политичких разлога а онда афере попут оне да је син председника сану добио посао да увози каблове за мост и да су се због тога само пројекти моста са кабловима узимали у разматрање. Страхота.

[Vlad Alekš]

Оставићу по страни стихоклепство и доскочице.
Бенито, твоја тема је јако добра и захтева једно озбиљно истраживање.
Самарџић је већ написао да је крем српске интелигенције или убијен, или протеран, или утамничен, након што су комунци преузели власт.
Уз већ поменутог Милутина Миланковића, ја бих навео још неколико позитивних примера: Брана Петронијевић - философ, Иван Ђаја - биолог, Милан Кашанин - историчар уметности, Никола Радојчић - историчар, Милан Грол - књижевник и политичар, Исидора Секулић - књижевница. Из мог оскудног познавања њихових биографија, не могу да тврдим да су ови људи били изванредно храбри, али, утисак ми је да се нису бламирали љубећи Титову папучу.
Миланковић је маргинализован јер није хтео да гласа за пријем Тита у Академију. Чини ми се да су његова дела почела изнова да се штампају тек након пада Берлинског зида.
Што се тиче Милана Грола, ја о њему скоро ништа не знам у периоду након забране Демократије. Једини податак на који сам наишао јесте у "Годинама које су појели скакавци" - Пекић тамо вели да је он са неким омладинцима отишао код Грола 1947. или 1948. и да су од њега тражили савет како да што боље организују Демократску странку. На то им је Грол одговорио да се ману ћорава посла јер ће их комунисти све побити. Његов "Лондонски дневник" је штампан тек 1990. године, предговор написао Коштуница. Иначе, Исидора Секулић је наводно једном приликом изјавила како је Грол једини човек у Београду са којим може да разговара на равној нози. Вероватно је мислила на период након "ослобођења".

---

Drugi poznati primer je Aca Stanojevic, ostareli vodj radikala. On je samo nekoliko meseci pred smrt, vec gotovo slep, posetio Broza u Belom dvoru i izrazio mu postovanje.
Zajednicko za Jasu i Stanojevica, osim ovoga, bilo je i to sto su obojici sinovi, mislim obojica jedinci, poginuli u redovima NOVJ. I oba pod sumnjivim okolnostima.

Одакле ти ово за Ацу Станојевића?
Он је човек живео цирка 95 година. Неки људи постану излапели већ са 60 година, а замисли тек тог старца попут Аце. Он ми је исувише позитиван лик да би могао у свесном, па макар и у полусвесном стању да направи глупост таквих размера.
Колико је имао његов син јединац година када је погинуо у партизанима?

[Бенито]

Kad covek procita gomilu knjiga desi se da zaboravi gde je sta procitao. Ovo za Stanojevica kod Venca Glisica, ali ne mogu da se setim u kojoj od knjiga. Uostalom, to i nije neka tajna. Komunisti su to hteli da iskoriste za promociju svog legitimiteta i legaliteta. Taj susret je i publikovan kroz tadasnju stampu. U knjizi postoji vise fotografija sa tog susreta. U vezi pogibije sina vise moze da napise Samardzic. Mislim da je pisao o tome.
Inace, za sva ova imena koja si napisao gore, apsolutno sam saglasan. Mada, mislim da parizlije Djaja i Grol spadaju u ovu uslovno Samardzicevu grupu, jer su ili robijali ili bili u kucnom pritvoru.

[Милослав Самарџић]

Нисам писао о сину а Станојевића. Невероватно ми звучи да су и његов и Продановићев син погинули у партизанима, јер су имали преко 60 година.

[Бенито]

Onda moja greska. Mislim da sam te pitao, pa zbog toga.
Aci Stanojevicu moguce unuk jedinac, a ne sin. Nemam knjigu, morao bi u biblioteku. Rekao je to Brozu kad je bio kod njega, pohvalio se time. Jesu li ta deca iz istocne Srbije, koja su mobilisana, poslata za cetnicima u zapadnu Srbiju, pa Bosnu?
Za Jasu, sigurno sin. Nema veze za godine, mislim da je ubijen kao civil, a komunisti su ga prihvatili kao zrtvu fasizma, tj kao svojega.

[Милослав Самарџић]

Ко је убио Јашиног сина?
Из Источне Србије мислим да су за Срем слати.

[Бенито]

Isti je izvor kao i za Stanojevica.