[Вукашин Петковић]

"То је снажна лирска прича о нижем официру бивше југословенске војске Жики Курјаку, од детињства у рударском завичају, преко војничких дана, до тешке депресије, затвора и велеградске луднице.
Курјак, оличење људске доброте, која бива спутана и нарушена, као стар и оронуо у болници детаљно говори о свом животу.
Кроз ову потресну причу о нареднику Жики Курјаку и његовом животном путу преламају се неке од кључних историјских околности 20. века, као и судбина јуначке српске војске која постаје део новог система након уједињења и коју тај систем лагано разједа остављајући појединцима да се за њу истински боре и спрече неминовни распад."
http://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredsta...D0%B8.html
Јел читао неко књигу, хоће ли опет бити нека пљувачина по краљевској војсци?

[Милослав Самарџић]

На жалост читао сам само његов ''Гори Морава'' и ''Кад су цветале тикве''. Одличан је писац.
А свакако ће бити пљувачине, види се већ из трејлера. На жалост и Драгослав Михаиловић је био скојевац и комуниста.

[Бенито]

Комедија (још ни)је завршена.

[Иванов]

Какво значи скоjевац?

[Вукашин Петковић]

Какво значи скоjевац?

Комунистички омладинац.

[Романија]

Какво значи скоjевац?

С.К.О.Ј. - Савез комунистичке омладине Југославије

[Милослав Самарџић]

У седмој епизоди, приказаној синоћ, Жику Курјака још више хвата лудило.
Жика Курјак је подофицир краљевске југословенске војске, 1930-тих година. Своју причу прича из луднице, тј. ово је исповест једног лудака. Што се у серији још не види, видеће се ваљда на крају.
Није ни чудо што луди, јер су сви око њега или луди или се праве луди.
Паметни су на телевизији, када је о униформисанима реч, само они са петокракама. А чим неки глумац стави кокарду, ту су лудило, пијанство, јавне куће, пљачка, клање, ждрање, силовање... Из ове серије сцене би могле да се пребацују у ''Равну Гору'', а да се то не примети, и обратно.
Какви су ваши утисци?

[Брада]

Слобода Мићаловић је женска и по!

[Бенито]

Nisam citao roman, tako da mala ograda ipak prema cuvenom piscu.
Sve Miloslavljeve kritike stoje. Dosta problematicno shvatanje VKJ uoci samog rata. U naznakama ima dobrih delova koji se odnose na visoke oficire. Steta sto se nije vise islo u tom pravcu. Mislim da treba shvatiti i vreme u kojem je pisano. Lik pukovnika Cice je vrlo zanimljiv. Nijedan autor nece, pogotovo u vunenim vremenima, da pravi direktne aluzije, ali u odnosu na pravog Cicu~ penzija~premestaj u Sloveniju, prijatelji~neprijatelji u djeneralstabu, karijeristi oficiri, odnos Cice prema podoficirima, uporozavanje na rat, na izdaju.... Steta je, ponavljam, sto serija nije o ovome, a svako ko je upoznao predratnog podnarednika ili narednika, zna koliko je Kurjak udaljen od takvog lika. Ali, mozda je autor i hteo da prikaze da je Kurjak izuzetak. Ili je hteo da pokaze da je posteni nizi oficir morao da zavrsi u ludnici, s obzirom sa kim je imao posla?
Isto kao sto sam uradio za Ravnu Goru. Sacekajmo kraj, pa cemo videti poentu.

[Милослав Самарџић]

Е, Милутине, какав Дража, аутор Чизмаша је био скојевац...
Него погледај детаљнију анализу серије, а могао би и сам да напишеш једну:

Поводом ТВ серије “Чизмаши“: Мрачан поглед на српску историју
Овакве ТВ серије треба снимати и приказивати, али можда десет од сто у којима главни јунаци нису лудаци и разни чудаци, као што је то обичај у демократским државама
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Наставак:
http://www.pogledi.rs/povodom-tv-serije-...-istoriju/

Чланак је дакле објављен у ''Слободи'', где је, невезано, објављена и сјајна критика филма ''Ко то тамо пева'' академика (још једног) Душана Ковачевића, из пера Васе Костића.
Васа Костић, емигрант у Америци од 1950. године, лако је уочио оно што ми нисмо, јер се 1. априла 1941. возио аутобусом од Крагујевца до Ваљева (у филму аутобус путује ''за Београд'' 5. априла 1941). Дакле, он је одмах знао да онаквих аутобуса уопште није било, да су аутобуси били нормални, да се наравно није возило преко ливада већ делом асфалтом а делом широким и равним макадамом. Па је такође лако приметио да се у филму исмева све што је ''нормалном Србину драго'', од свештеника па до традиције.
Костић се пита зашто се Ковачевић, када је постао члан Крунског савета, није извинио за овај комунистички/антисрпски филм... који је иначе проглашен за најбољи српски филм у последњих пола века.

[Бенито]

Prvo, svaka cast kako nalazis vremena, pa pises i kritike na ove serijale. Dobra je kritika i sa vecinom stvari sam saglasan.
Mihajlovic jeste bio skojevac (ako je bio), ali je ovo, kao i sve drugo, pisao posle Golog otoka. Sto, inace, fali svim drugim srpskim piscima. Recimo, Dobrilu Nenadicu, koga si spomenuo i koga sam imao cast da upoznam.
Medjutim, stojim kod onoga sto sam napisao. Odlicno je krenuo sa analizom odnosa medju visim oficirima, cak mislim da se suzdrzao da dalje o tome pise. Seti se koliki broj djenerala je sedeo u Beogradu, a svi zahvalni Nedicu sto ih je izbavio logora. I, kad ih je Draza pozvao da dodju, ko je dosao? Samo Damjanovic i niko vise. A bilo ih je preko trideset, od toga osam armijskih. Citava ta atmosfera da smo mi resili svoje nacionalne interese nakon 1918. godine, vremenom se prenela na vojsku. Otud toliko karijerista i toliki konformizam medju visim oficirima. Dok je bilo vise Solunaca, to se manje osecalo. Naravno, to ne treba porediti sa JNA. Njih da su napali Nemci 1991.godine, kad Nemci nisu ni imali ozbiljnu vojsku, raspali bi se za sedam dana.
Dosta ima i do reditelja. Nisam video ko je ovo rezirao ? Na primer, uporedi dve scene ako se setis. Scena iz Cizmasa i iz Kraj dinastije Obrenovic. U obe narednici naredjuju vojnicima da ociste topove malo bolje. U Kraju... Putnik preteruje sa strogoscu narednika, jer je vojska dobila tu vrstu discipline tek dolaskom kralja Petra Prvog. Sa druge strane, u Cizmasima su labavi manje nego u JNA. Cim okrenuse ledja, ovi foliraju. Mnogo treba da se zna, da bi se covek dohvatio rezije, ali znas kako to ide kod nas. Kao u svemu drugom.
Uglavnom, nemoj da na kraju ispadne da sam kriticniji od tebe. Sacekajmo da vidimo kuda ovo vodi.
Moze li ovaj Kosticev tekst da se vidi?

[Vlad Alekš]

Чланак је дакле објављен у ''Слободи'', где је, невезано, објављена и сјајна критика филма ''Ко то тамо пева'' академика (још једног) Душана Ковачевића, из пера Васе Костића.
Васа Костић, емигрант у Америци од 1950. године, лако је уочио оно што ми нисмо, јер се 1. априла 1941. возио аутобусом од Крагујевца до Ваљева (у филму аутобус путује ''за Београд'' 5. априла 1941). Дакле, он је одмах знао да онаквих аутобуса уопште није било, да су аутобуси били нормални, да се наравно није возило преко ливада већ делом асфалтом а делом широким и равним макадамом. Па је такође лако приметио да се у филму исмева све што је ''нормалном Србину драго'', од свештеника па до традиције.
Костић се пита зашто се Ковачевић, када је постао члан Крунског савета, није извинио за овај комунистички/антисрпски филм... који је иначе проглашен за најбољи српски филм у последњих пола века.

Вероватно најбољи српски и југословенски филм је "Скупљачи перја" редитеља Александра Саше Петровића. У том филму је свештеник СПЦ-а (глуми га Мија Алексић) приказан на неки врло проблематичан начин.

[Романија]

Такође у филму "Смрт господина...." ког глуми Љ. Самарџић, свештеник који треба да га "окади" је заљубљен у неку младу дјевојку и понаша се као, да извинете, напаљени бик пред том дјевојком. Такође носи крст у руци од пола метра који личи на све само на крст не. Могао би се снимити филм о понижавању српског народа, војске и свештенства у југословенским филмовима.

[Јеремија]

Једини филм са ратном тематиком који је осветлао образ снимљен је почетком шездесетих. Наравно, реч је о филму "Марш на Дрину"- "Церска битка".
Филм Скупљачи перја обрађује живот цигана, што није србска прича.
Све стоји што је Милослав изнео у свом осврту, што то сам коментарисао на ФБ.
Иначе, култни филмови попут "Маратонаца" или "Ко то тамо пева" фактички се ругају србском народу, представљајући га или малоумним или дегенерисаним. Но, то је константна прича комунистичких послушника као и ових данашњих - неокомуниста.