[гињица]

2. равн. корпус

Интересантна слика поготово када се види стројеви корак и поредак ове јединице ,дође се до закључка да је послератна ЈА и ЈНА узела и користила стројево правило јединица ЈВуО ,колико су партизани имали војног знања односно незнања и ова слика говори много

[Мргуд]

Не знам одкуд му неборбеност, цитирао је у својој књизи толике ауторе, Четнике емигранте ђе они описују управо ратовање и патње Војске у тим крајевима, која је готово иста ко и другдје изузев Шумадије и Поморавља гдје су Четници а и сам народ били бројнији па је и страдање бројчано вјероватно веће.
А о генетици Срба Сјеверне Далмације, потомака Морлака; Илије Сиљанића, Стојана Јанковића и Герасима Зелића који су од Жабара-Млечана тобоже примили неборбеност стварно не вриједи писати. Па Млечане су Французи уништили још крајем XVIII вјека

Па види истина је увек негде између. Из угла тих људи који су учествовали то су биле велике борбе, али за неко ко је то гледао неутрално са стране то су биле мале борбе. Сваки угао носи свој поглед на ствари. Ако погледамо како се Баћовићева експедиција у Даламцију и Лику провела, онда из његовог угла видимо да он ситуацијом у тим деловима земље уопште није задовољан, чак шта више оптужује вође тамошњих четника да су дали лажне и измишљене податке о бројчаном стању, да је народ невољан да се бори, да прелазе дан за дан из четника у партизана и назад,итд.

То је једна изузетно тешка тема и није је сигурно лако и објективно размотрити. Генерално и ја сматрам да је српски народ у околини Загреба (значи Посавина, Славонија, Подравина) био неборбен па и у задњем рату да су прилично пасивно посматрали сва дешавања. А није много боље било ни у Далмацији и околини. Онај ратни граничарски ген који су Срби ту имали бранећи јужне границе аустријског царства негде је између пропасти Крајине и новијег доба изгубљен.

[Романија]

Јевђевић (у бијелој блузи) са четницима 1943. Могуће да има и Италијана.

[Николај]

Има, други и трећи с лева. Има још слика са тог догађаја.

[Брада]

Не знам одкуд му неборбеност, цитирао је у својој књизи толике ауторе, Четнике емигранте ђе они описују управо ратовање и патње Војске у тим крајевима, која је готово иста ко и другдје изузев Шумадије и Поморавља гдје су Четници а и сам народ били бројнији па је и страдање бројчано вјероватно веће.
А о генетици Срба Сјеверне Далмације, потомака Морлака; Илије Сиљанића, Стојана Јанковића и Герасима Зелића који су од Жабара-Млечана тобоже примили неборбеност стварно не вриједи писати. Па Млечане су Французи уништили још крајем XVIII вјека

Па види истина је увек негде између. Из угла тих људи који су учествовали то су биле велике борбе, али за неко ко је то гледао неутрално са стране то су биле мале борбе. Сваки угао носи свој поглед на ствари. Ако погледамо како се Баћовићева експедиција у Даламцију и Лику провела, онда из његовог угла видимо да он ситуацијом у тим деловима земље уопште није задовољан, чак шта више оптужује вође тамошњих четника да су дали лажне и измишљене податке о бројчаном стању, да је народ невољан да се бори, да прелазе дан за дан из четника у партизана и назад,итд.

То је једна изузетно тешка тема и није је сигурно лако и објективно размотрити. Генерално и ја сматрам да је српски народ у околини Загреба (значи Посавина, Славонија, Подравина) био неборбен па и у задњем рату да су прилично пасивно посматрали сва дешавања. А није много боље било ни у Далмацији и околини. Онај ратни граничарски ген који су Срби ту имали бранећи јужне границе аустријског царства негде је између пропасти Крајине и новијег доба изгубљен.

Уопште се не слажем али ми се не да препирати, а мислим да нема ни смисла

Јевђевић (у бијелој блузи) са четницима 1943. Могуће да има и Италијана.

Одлична је, ето жабара лијево од Јевђе.Знаш ли мјесто ђе је усликано?

[Романија]

Код Мостара.

[Ђуро]

Што су му слатке кћеркице.

[Ковач]

Каква ли је била њихова судбина?Можда неко зна?

[Милослав Самарџић]

Мајка се после преудала, ћерке се удале кад су порасле, живе у КГ.

[Брада]

Код Мостара.

Знаш ли нешто ближе? Да није Бијело (Мостарско) Поље, Потоци?

[Милослав Самарџић]

Нисам видео другу такву.

[Вукашин Петковић]

Ево још једне.

[Милослав Самарџић]

Па да.
То је било време жестоких немачких потера, па да се нађе и кама.

[Романија]

Код Мостара.

Знаш ли нешто ближе? Да није Бијело (Мостарско) Поље, Потоци?

Не знам, код некаквих рудника боксита...Ово фотографисано када су се припремали да помогну четницима из Мостара, који су били опкољени од комуниста у фебруару 1943... Мислим да их ком. историја оптужује да су тих дана убили неке муслиманске цивиле по селима.. не знам тачно ђе и шта..