[Милослав Самарџић]

Па гледам табелу коју си поставио. Нашао сам накнадно Harmouth, јер је био у 45 години која је дештиклирана у филтеру, али осталих нема.

Колико у твојој табели има редова? - ајде да елиминишемо могућност да је нешто грешком обрисано.

На овој теми је постављен линк ка табели:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-misij...0#pid50380
у којој се налазе имена.
Не знам који је документ који ти гледаш - мој није.

---

За њих и још неке сам случајно нашао изјаве на нет архиви старе штампе.
У питању су авијатичари оборени у Босни. Flaganan на пролеће, Crockett у јулу, а Lund негде на јесен.
Радоје Вукчевић, "На страшном суду", стр 284 - преноси и Крокетов интервју у Chicago Heraldu од 15 априла 1946 (њега нема на нету) у коме овај тврди да су, после неколико дана лутања прво наишли на партизане. Ови их разоружали батинама и држали као заробљенике. После 10 дана су побегли и наишли на Михаиловићеве четнике. Од посаде 4 је одмах погинуло приликом пада а 6 се вратило у базу.

МАЦР докумената који одговарају овом догађају нисам нашао.
Нема ни Изјава о спашавању, нити се спомињу код других авијатичара. Прецизнији датум или јединица би помогли да се провери да нешто није промакло.

Горњи опис, све и да је нешто побркано, такође не личи на описе других авијатичара.
Тако да то све не личи на нешто што се заправо десило...

Мало је претерано рећи да су та три пилота све то измислила, чак да нису ни постојала, само зато што их нема у папирима које имате.

[Chicot]

Скинуо сам поново табелу. Сад их има, решен проблем.

Нашао сам књигу…
https://www.scribd.com/doc/221689314/Na-...e-Vukcevic

Ако су Рид и Бредшо летели у Велингтону јасно је да су били у РАФ-у.

То је требало одавно да урадиш

Онда сам превидео да је наведено да су били у Велингтону.

Мало је чудно да Мјулен, као официр задужен за саботаже, не зна да се саботаже на отвореној прузи брзо поправљају.

Усред ноћи?
Небитно је на крају крајева шта каже Мјулен, амерички подаци са терена из 1944 то потврђују. Имам неколико десетина страница ОСС - где се анализирају партизанске активности током пролећа. Све се своди на обману. То тврде и официри додељени Титу. Чак и Веил.

Што се тиче оне тројице које немаш у табели - неспорно је да су оборени код нас. Навео сам податке које сам нашао, ти ако хоћеш истражи даље, ако нећеш - твоја ствар.
Иначе, у некој мемоарској или службеној историји неке БГ наишао сам на сличан догађај - мада не тврдим да је то та посада. Са мање екстремним описима разоружавања. Ако нађем, поставићу.

[ватхра]

Мало је претерано рећи да су та три пилота све то измислила, чак да нису ни постојала, само зато што их нема у папирима које имате.

Да покушам да вам представим статистички:
- на Фолд3 сајту је доступно 99% МАЦР извештаја. Ова три наведена нису на том сајту. МАЦР је морао да буде направљен због убијених чланова посаде.
- имам око 80% изјава евакуисаних авијатичара. Остатак су они који су већ покривени са МАЦР, или где су сви евакуисани па МАЦР није ни прављен.
- имена ових чланова посаде се не спомињу у савременим документима.
- Крокетова прича је неуобичајена
И на крају, једини извор је из писма новинама.

Иако је вероватноћа за неки од догађаја мања од 1%, свака од ставки је могла да се деси, па и више њих, али све заједно врло тешко.
Поређења ради, догађај код Лепосавића који је такође необичан је описан на више места. Овде имамо само писмо.
За Хармутову посаду имамо 4-5 докумената. За Инксову екипу - десетине докумената, његову књигу, итд итд.

[Романија]

Сад је на РтС у Ово је Србија, била репортажа о мисији Халјард. Не помињу ни Дражу ни ЈВуО, већ кажу да су их спашавали Срби. Једино је Милош Тимотијевић рекао да је у борби погинуло неколико четника против Нијемаца.

[Chicot]

Чињеница је да је у спашавању авијатичара учествовао велики део обичног народа, прихватањем, скривањем, храњењем и облачењем истих. Без помоћи најширих слојева становништва, четници тешко да би могли сами то да изведу. Али у томе и јесте поента: народ је био у сагласности са Чичом, ово је један од примера. На партизанским територијама, авијатичаре је углавном такође прво прихватао народ, па су предавани даље. Али, ретки су случајеви да су авијатичари дуже боравили код домаћина, и уопште код комуниста. Код њих није била та врста тог оптререћења.

Друга ствар је што је "политички коректно" да се потенцира удео народа како се не би одало признање директно четницима.
И партизанима

[ватхра]

Али, ретки су случајеви да су авијатичари дуже боравили код домаћина, и уопште код комуниста. Код њих није била та врста тог оптререћења.

Шта је писац желео са овим да каже?

[Романија]

Чињеница је да је у спашавању авијатичара учествовао велики део обичног народа, прихватањем, скривањем, храњењем и облачењем истих. Без помоћи најширих слојева становништва, четници тешко да би могли сами то да изведу. Али у томе и јесте поента: народ је био у сагласности са Чичом, ово је један од примера.

Ти мислиш да је то РТС желио да каже? Па да су партизани извели ову мисију рекли би 50 пута ријечи Тито и НОБ.

[Chicot]

Али, ретки су случајеви да су авијатичари дуже боравили код домаћина, и уопште код комуниста. Код њих није била та врста тог оптререћења.

Шта је писац желео са овим да каже?

Не разумем шта ти није јасно? Ем што су се авијатичари генерално неупоредиво краће задржавали, ем што нису били на терету народа јер су предавани врло брзо савезничким агенцијама преко партизана. Ем што су због свега тога били и мања обавеза за партизане (који су их увек успешно трампили по љутој цени).

[Chicot]

Чињеница је да је у спашавању авијатичара учествовао велики део обичног народа, прихватањем, скривањем, храњењем и облачењем истих. Без помоћи најширих слојева становништва, четници тешко да би могли сами то да изведу. Али у томе и јесте поента: народ је био у сагласности са Чичом, ово је један од примера.

Ти мислиш да је то РТС желио да каже? Па да су партизани извели ову мисију рекли би 50 пута ријечи Тито и НОБ.

Не мислим, рекао сам:

Друга ствар је што је "политички коректно" да се потенцира удео народа како се не би одало признање директно четницима.
И партизанима

Али они су као комуњаре, истргну један истинит део приче и онда то подваљују као стварност.

[Милослав Самарџић]

Али, ретки су случајеви да су авијатичари дуже боравили код домаћина, и уопште код комуниста. Код њих није била та врста тог оптререћења.

Шта је писац желео са овим да каже?

Не разумем шта ти није јасно? Ем што су се авијатичари генерално неупоредиво краће задржавали, ем што нису били на терету народа јер су предавани врло брзо савезничким агенцијама преко партизана. Ем што су због свега тога били и мања обавеза за партизане (који су их увек успешно трампили по љутој цени).

Партизани су намерно држали пилоте, као и официре за везу, даље од народа, да им народ не каже какви су партизани.
Четници - обратно.

[Chicot]

Да, након што би их партизани преузели, авијатичари више нису имали контакт са народом. Ја сам говорио само о онима који би прихватили авијатичаре након обарања.

Ватра,
који је проценат авијатичара, по твојој процени, први контакт након обарања из авиона имао са партизанима,а који проценат са народом?

[ватхра]

Историја не може да се пише на основу пропагандних текстова или нечијих булажњења.
Ово што ви наводите су просто речено глупости. Да сте читали довољно докумената и изјава схватили бисте то одмах.

Не знам где су то авијатичари могли да буду смештени а да не буду у контакту са народом?
Приде су у доста случајева били смештени управо код симпатизера супротне стране, што и наводе у извештају.

Друго ја не знам одакле вам идеја да неки 20-годишњак без икаквог знања језика, са минималним познавањем прилика у земљи, без икаквог обавештајног искуства, може да дође до неких валидних информација о ситуацији на терену? Може да добије само оно што му сервирају.

Што се тиче описа, поред Инксове групе, посебно је добро обрађена група која је била у Санском мосту крајем 1944. Син једног авијатичара је успео да интервјуише на време већину преживелих, као и да нађе све документе о њима. Све време су могли да се шетају слободно, не само у Санском мосту него и у претходним местима.

Извештај Феришове мисије наводи где су ишли и како су их примали по Србији. И авијатичари који су били са њим имају своје исказе. И што се тиче боравка у Србији држе рекорд по дужини боравка.

Што се тича контакта, у већини случајева би после пада прво контактирали цивиле, и за мање од 24 часа би их преузели герилци.

[Романија]

Слажем се са ватром, чак и да су ти војници знали језик, тешко да би на партизанској територији могли да чују од народа нешто негативно о Нобу, а наравно и на четничкој о ЈвуО.

[Chicot]

Зар се Инкс није жалио да су их партизани третирали као заробљенике?
Нисам још прочитао књигу, тако је ,наводно, истакао у писму аташеу Тартаљи, на дан Дражиног стрељања.

Партизанска и четничка територија, са друге стране Дрине нису тако компактна категорија, као што је случај са Србијом. Многа места су често прелазила из руке у руку, осим неких мањих делова који су били традиционално под контролом једних или других.
Нема сумње да је српски народ, без обзира којој страни у грађанском рату наклоњен, свакако био наклоњен савезницима. То није спорно.

Али, партизани јесу зазирали од независног (без контроле и присуства партизана) контаката савезничког персонала са народом. А напротив, радо су их приказивали из пропагандних и политичких разлога.

Након уласка у Београд, специјално оформљен тим (део ИАММ) је спречаван и ометан да разговара са авијатичарима и на тај начин долази до неких обавештења. То наравно није била класична забрана, већ изговарање око техничких потешкоћа и слично.
Шеф Мисије Тајлер се стално огорчено жалио на то.

Разговори са заробљеницима су стриктно забрањени. Посебно они са домаћим стварним или измишљеним издајницима.