(12-05-2016, 01:08 AM)Милослав Самарџић Пише: (11-05-2016, 10:27 PM)Chicot Пише: Прегледао сам целу страну, и има доста занимљивих ствари.
У суштини потврђује оно што сам и рекао. 
На шта мислиш?
На пример
Цитат:Industrija i industriska politika Poboljšanje prilika u našoj poljoprivredi uticalo je povoljno i na industrijsku radinost, =iji je napre- dak nastavljen i tokom prošle godine. Povoljnom razvitku industrije su, uostalom, znatno doprineli i drugi faktori naro=ito poja=an tempo naoružanja u svetu, koji je povukao porast naše rudarske pro- izvodnje i pove7anje državnih nabavaka, koje je pot- staklo' življu delatnost industrije.
Цене пољопривредних производа на светској берзи су 1936-39 нам ишле на руку . А и то је период, како се овде каже, родних година. И као што рекох, раст индустрије је на почетку поспешила грана у којој смо извозили сировине, као и гране које су задовољавале потребе државе (наменска индустрија).
Цитат:Prema podatcima Ministarstva trgovine i industrije 77% naše industrije nalazi se U tri severne banovine sa Beogradom. Ovakav raspo- red naše industrije ima svojih istorijskih razloga i za krajeve u kojima se nalazi ve7ina naše industrije on je od oisobite važnosti. posmatran sa gledišta celine naše narodne privrede i ekonomi=nosti same industrije on je prili=no nepovoljan. Izuzev kod pre- hranbene industrije ve7i deo ostale industrije je isu- više udaljen od sirovina i glavnog unutrašnjeg trži- šta, što u velikoj meri poskupljuje kona=ni proizvod i izaziva neopravdano rasipanje privredne energije zemlje. Stoga se pojava približavanja naše industrije doma7im sirovinama i najve7em broju potroša=a može primiti sa izvesnim zadovoljstvom. Poja=ana industrijska radinost dovela je i do ve7eg uposljenja radnika. Tokom prošle godine naša industrija sa zanatstvom uposlila je oko 20.000 novih radnika, što pove7ava broj zaposlenih radnika za 8%.
Дакле, крајем 1938 у индустријском сектору је радило 8% радника. До почетка рата, број запослених у индустрији неће премашити 10%. Што је добро, у односу на две године раније, али и јасан показатељ укупног дотадашњег индустријског развоја. Што се тиче лошег распореда индустрије, он је последица и чињенице да се већи део налазио у подручјима бивше АУ, разарања су била мања па је опоравак био бржи а раст већи. Уз то, током првих пет послератних година највећи део инвестиционих улагања је ишао у предузећа у Хрватској, Словенији и Славонији (ионако индустријски најразвијенијим подручјима, уз Војводину), из политичких разлога, ради "задовољења економских потреба браће".
Цитат:Jedan Od najtežih problema naše industrije je problem njenog finansiranja. Zbog pretežno agrarne strukture, bez razvijene doma7e tehnike i industrij- skih tradicija, teško je pribaviti nov=ana sredstva /a podizanje i kreditiranje naše industrije.
Као што сам и рекао, фалила је механизација и савременија средства за рад, посебно у Србији, Црној Гори, Далмацији.
И
Цитат:Ipak, moramo ra=unati da 7e strani kapital morati da dominira našom industrijom sve dotle, dok se ne formira snažan doma7i privatni kapital i dovoljan nacionalni pi'eduzetni=ki kadar.
Страни капитал је углавном финансирао оне гране које су доминантно извозиле сировине.
Цитат:Isto tako 7ete uvideti, da je vedrina, sa kojom treba gledati u budu7nost našeg rudarstva i njegove uloge u našem privrednom životu, umesna i potpuno opravdana. Na to nam daje pravo ne samo bogatstvo zemlje, nego i ekonomska politika Kraljevske vlade, koja pored stalne težnje za unapreAenjem proizvod- nje uopStc, a rudarske napose, uslovljava što dalju preradu rudnog blaga u zemlji na korist njenu i nje- nog radnog naroda. Ova politika dobila je svoju naro=itu potvrdu u izgradnji teške industrije gvozda i =elika, koja je od najve7eg zna=aja za našu državu. Kao što vam je po- znato, gospodo, glavna rudišta gvozdene rude u na- šoj Kraljevini jesu Vareš i Ljubija, koji su vlasništvo države i kojima ona upravlja. Ogromne koli=ine gvo- zdenih ruda i njihov kvalitet obezbednju državi no samo snabdevanje gvoždem kroz stotine godina, ve7 joj omogu7uje i da bude jak izvoznik. Rad na tim rudišfima i na proizvodnji gvozda kretao se de- cenijama u skromnim razmerama, koje nisu omogu- 7avale ni snabdevanje same zemlje u najosnovnijini proizvodima. Kraljevska vlada u=inila je kraj takvom Maju. Vi ste, gospodo, bili svedoci prve, najneop- hodnije etape programa U teškoj industriji, u pro- širenju železare u Zenici izgradnjom grube pruge, koja je u jesen 1937 puštena u rad. Ovaj je korak bio najneophodniji, jer se njim zadovoljava potreba U krupnim profilima valjamog gvozda, koje smo do sada podmirivali iz inostranstva, a bez kojih ne može da bude samostalna država. Pored podmirivanja dru- gih potreba zemlje sklopljen je sporazum sa Mini- starstvom saobra7aja o isporuci šina i kolose=nog pribora za normalni i uzani kolosek, pa se ve7 od po=etka teku7e budžetske godine vrše i isporuke. Ovo, gospodo, nije konjunkturni posao, ve7 izrazito 6iy poja=anje privrede, jer saobra7aj mora uzimati šine j u vremenima krize za neophodno potrebno održa- vanje pruge. Stalnim isporukama saobra7aju bi7e zaposlena ne samo industrija gvozda, ve7 7e indi- rektno oja=ali i rudarska industrija... Kraljevska je vlada išla dalje u nastojanju podizanja i proširenja naše teške industrije. Da bi se naša teška industrija osposobila za izvršavanje najši- reg programa naše narodne odbrane, a u interesu potpune nezavisnosti od inostranstva, donesena je I Jredba sa zakonskom snagom, kojom je predvideno, da se na osnovu postoje7ih zakonskih propisa osnuje koncern naše teške industrije, koji 7e biti u stanju taj zadatak da u potpunosti i izvrši. Osnovano je akcionarsko društvo "Jugoslovenski =elik" a. d. sa sedištein u Sarajevu, sa najširim zadatkom oko po- dizanja naše teške industrije u prvom redu, a zatim i sa zadatkom opšteg unapreAenja rudarstva u zemlji. Kao što vam je poznato, glavni akcionar ovoga dru- štva sa 99,91% je Država, i to Državna hipotekama banka, koja je u novo osnovano društvo ušla sa ka- pitalom od dinara 200,000.000, dok su državna ru- darska preduze7a Ljubija, Zenica i Breza ušla u sa- stav ovoga društva unose7i kao svoj apor, navedena preduze7a.
Видите када је почела "прва етапа изградње тешке индустрије" и даља прерада руда - 1937. Претходне године раст од 5% је условило углавном ангажовање наменске индустрије и делимична интервенција државе у стратешки важним гранама - рударство, електроиндустрија, саобраћај (путеви и железнице), хемијска индустрија.
---
Да не испадне да сам малициозан, ову релативно скромну двадесетогодишњу индустријализацију треба ставити у корелацију са следећом чињеницом :
Цитат:по попису предузећа из 1916, на аустро-угарском окупационом подручју (од Саве и Дрине до Велике Мораве) онеспособљено је 58% индустријских предузећа. Занати су изгубили половину свог инвентара. У Србији су оштећени рудници метала са 50%, а рудници угља са 100%. Порушено је 12.000 тона мостовних конструкција, железничке линије Београд−Ниш−Цариброд, Ниш−Скопље−Ђевђелија и Скопље−Митро-вица.
13 Непри- јатељ је приликом повлачења многе руднике и индустријске објекте потопио, порушио и запалио. При повлачењу, окупатор је рушио чак и воденице – по- точаре. А у редовима окупатора били су, између осталог, Словенци и Хрвати.
За време рата, конфискацијом и одвођењем у непријатељске земље, сточни
фонд је уништен за 70%, пољопривредна производња смањена за 70%, а по-
љопривредни инвентар (објекти, справе, машине, возила) оштећен је за 44%
од своје вредности.
Колико је за време рата страдала индустрија Србије посредно говори
податак да је број индустријских радника тек након десет година, то јест у
периоду 1919−1923. достигао број из 1910. године.
Србија је, по неким проценама (које морамо узети с извесном резервом због уобичајеног надувавања ратних штета), изгубила 13 националних доходака по ценама из1911. године.
Слободан Вуковић, “Стратегија” лажног мира у кући, Социолошки преглед, vol. XXXIX (2005), no. 4, стр. 463–465
Разарања и штета у Словенији, Хрватској и Војводини нису ни приближно била толика . А још су и имали приоритет у инвестицијама.
) . . . кад нађем времена,написаћу негде на форуму . . . 