[Николај]

Немци су 17. августа 1941. године, као "бандите" стрељали петорицу Срба а њихова тела обесили на Теразијама у строгом центру Београда, што је тада био преседан, обзиром да је реч о метрополи. Стрељани су Јован Јанковић, Ратко Јевић, Велимир Јовановић, Светислав Милин и Милорад Покрајац.
Оно што даје печат овом злочину, јесте понашање појединих Београђана који су у околним кафанама (рецимо у башти испред палате "Атина"), седели, ћаскали и пили пиво, посматрајући повешане. Наводно је један Београђанин, видевши обешена тела стрељаних на трамвајским стубовима у центру града, прокоментарисао: "Је ли то та немачка култура?" Неко га је пријавио и завршио је у логору.

Занима ме да ли неко зна шта су ови људи конкретно урадили, и још важније, да ли су припадали Дражиној или комунистичкој организацији, или су радили на своју руку?



Велимир Јовановић, земљорадник из Парцана:



Светислав Милин, обућарски радник из Београда:



Лево, Ратко Јевић, земљорадник из Дрлупе, десно Милорад Покрајац. Између обешених окачена је реклама којом се позивају грађани да присуствују коњским тркама код Цареве ћуприје - најодвратнији акт окупационих власти и тадашње управе града Београда:



Један од обешених:

[Александар Динчић]

Ухваћени су као саботери - припремали неки експлозив да носе партизанима.

[Николај]

Чудно, на више места сам видео да их представљају као "родољубе", како су комунисти именовали оне које не могу да присвоје, па сам помислио да нису можда и ови четници. Не знам зашто се ових одричу. Али небитно, обесити их у сред града, је дивљаштво пар екселанс.

[Громовник]

Ти чији грб држиш на аватару су таква дивљаштва чинили редовито

[Николај]

Уз благу временску разлику од 2-3 миленијума.

[Громовник]

Значи то дивљаштво од пре два миленијума се не важи?

[Николај]

Важи се таман толико, колико и оптужба за отмицу и силовање жена од стране пећинских људи код задовољења сексуалног нагона.

У античко време робовласништво и свеопште убијање су били нормалне појаве; у време Хитлера су били ненормалне (и забрањене). Ако посматраш стари век кроз појаве и менталитет људи 20. века, онда правиш огромну грешку.

[Громовник]

Схватам на шта циљаш - нема закона, па нема ни дела, али ваљда постоје неке људске моралне норме које су изнад законских. Гледајући строго правнички, "дивљаштво" и не постоји у кривичном законику.

Ако ти кажеш да је дивљаштво бешење цивила који су осумњичени за саботерство у 20. веку а оно у 3. веку није, и ти правиш огромну грешку. И данас се у западном делу света хомосексуализам сматра нормалном и дозвољеном појавом, па то не значи да то и јесте.

[Николај]

Није реч о томе да нема закона, било је и тада разних закона, већ је реч о општој свести да ли је нешто у датом тренутку нормално и дозвољено, а нешто не.
У античко доба, роб није сматран уопште човеком. Нама може то данас да делује чудно, али је то у целом ондашњем свету била потпуно обична ствар. Роб је био власништво слободног човека, као што је пас или обућа, и могао је да ради са њим шта је хтео. Не зато што је био злочинац него зато што је то била подразумевајућа ствар. Можда ће за 2000 година, људима да буде несхватљиво рецимо зашто смо ми данас ратовали око граница када у то време неће ни бити држава на планети итд.

Према томе, робовласништво јесте са становишта данашњих норми (моралних, правних или којих већ) један велики злочин, али није био тада у том контексту и са ондашњим начином размишљања.

[Александар Динчић]

Један је сликао мађарска зверства према Србима па је ухапшен и осуђен на смрт. Сад сам проверио. Може бити да ови нису хтели да носе експлозив партизанима - тај податак сам нашао у књизи Драгана Марковића "Отписани".

[Милослав Самарџић]

Један је сликао мађарска зверства према Србима па је ухапшен и осуђен на смрт. Сад сам проверио. Може бити да ови нису хтели да носе експлозив партизанима - тај податак сам нашао у књизи Драгана Марковића "Отписани".

Какав извор. Динчићу, јел много вруће у Нишу.
Овде је 35.

[Громовник]

Није реч о томе да нема закона, било је и тада разних закона, већ је реч о општој свести да ли је нешто у датом тренутку нормално и дозвољено, а нешто не.
У античко доба, роб није сматран уопште човеком. Нама може то данас да делује чудно, али је то у целом ондашњем свету била потпуно обична ствар. Роб је био власништво слободног човека, као што је пас или обућа, и могао је да ради са њим шта је хтео. Не зато што је био злочинац него зато што је то била подразумевајућа ствар. Можда ће за 2000 година, људима да буде несхватљиво рецимо зашто смо ми данас ратовали око граница када у то време неће ни бити држава на планети итд.

Према томе, робовласништво јесте са становишта данашњих норми (моралних, правних или којих већ) један велики злочин, али није био тада у том контексту и са ондашњим начином размишљања.

То да ли је нешто у датом тренутку нормално и дозвољено, то је чиста игра случаја, социјалних норми, и важећих закона, а дивљаштво је дивљаштво свуда и занавек. Етичке норме су ванвременске и универзалне, једино се "општа свест" и с њом људски закони мењају с временом. Сама "општа свест" је врло растегљив и неприменљив појам. У маси "општости" увек ће постојати неко ко мисли или види ствари другачије, тако да то баш и није неко мерило исправности.

То што је са становишта данашњих норми робовласништво један велики злочин није спречило ту појаву да у префињеним и замаскираним облицима масовно постоји и дан данас, неретко где и у оригиналном облику,

[Николај]

Етичке норме су ванвременске и универзалне, једино се "општа свест" и с њом људски закони мењају с временом.

Ко је тај ко је прописао те "универзалне и ванвременске" норме?

То што је са становишта данашњих норми робовласништво један велики злочин није спречило ту појаву да у префињеним и замаскираним облицима масовно постоји и дан данас, неретко где и у оригиналном облику

За то нису криви стари Римљани или Грци, него људи данас.

[Громовник]

Ја нисам ни говорио о кривици, већ да је дивљаштво исто дивљаштво како данас, тако и оно од пре 70 или 7000 година. Не можеш да гледаш као човек на исто дело из различитог угла и на различит начин само зато што се догодило у време када нису постојали закони који су га тако карактерисали.

"Универзалне и ванвременске" норме нису прописане, већ се налазе у сваком човеку као део његове свести. Човеков је избор хоће ли слушати своју свест, или ће се поводити за општом свешћу што није ништа друго него лепши назив за психологију масе.