11-03-2017, 12:44 AM
.
Понекад се чини да су код нас и лични и заједнички осећај за правду и неправду јачи него код других народа.
Историја сведочи да смо вођени идејом правде као народ били у стању да правимо велике подвиге.И то не само у даљој историји него и сасвим до скора.
Анкете потврђују да је правда и данас у нашем народу једна од најцењенијих вредности.
Међутим, дешавало нам се у последње време толико драматичних ствари које нисмо могли да протумачимо другачије, него као сирову и некажњену неправду пред којом се осећамо беспомоћно. Па смо ето, изгледа, мало отупели у односу на ту велику вредност.
А химна нам је и даље - "Боже правде".
Сасвим је могуће да је почетак обнове Србије у буђењу успаваног осећања правде. У односу на спољни свет а онда и осећања правде и неправде у нашим међусобним односима. Ма какав однос појединачно имали према тој вредности међу осталим вредностима.
Ја лично не бих ставио правду на највише место, али ако је мој народ ставља - морам да се прилагодим. Уосталом правда је и једна од општечовечанских вредности, идеал.
Занимљиво је шта ми као народ данас сматрамо да би било праведно за нас? За нашу земљу, наш народ?
Шта је правда за Србију? Шта је то праведно за нас, што може да нас мотивише на борбу за опстанак?
Албанци рецимо сматрају да је праведно да сви они живе у једној земљи - Великој Албанији. И то их држи на окупу, даје заједнички циљ. Да ли ће успети да га остваре не зависи само од њих, али они свој циљ чувају.
Шта је праведно за Србију и Србе? Шта је наша правда за коју можемо и желимо да се боримо?
"Косово је Србија" је праведно. Последња правда од које не одустајемо. Као што ни Албанци не одустају да оно буде део Велике Албаније.
Али рекло би се да је то само последња одступница нашег осећања за правду. Ако бисмо се и ту, на тој коти, помирили са неправдом - вероватно би нас нестало.
С друге стране - ако је наш сав осећај правде везан само за Косово и Метохију - тешко би било разумљиво зашто нисмо већ више пута искрено покушали да ту и заштитимо наш интерес па коштало шта коштало. Јер овако само одумиремо.
Рекло би се да ми имамо и неку већу или само - и другу слику правде за Србију, за све нас, али смо је некуд сакрили, загубили. Због страха или због малодушности, Бог зна. Али док је не пронађемо - сигурно нећемо моћи да мрднемо даље. Ми грађани земље која у својој химни пева Богу правде или Богу за правду.
Шта је правда за Србију, или шта је неправда коју не можемо да поднесемо и због које ћемо се као народ борити било против кога? И против "унутрашњих" и против "спољних" непријатеља.
А за правду се мора борити, неће нам нико други задовољити жељу за правдом, ако је уопште још увек имамо. Ако смо још увек ми - ми, а не - они.
Понекад се чини да су код нас и лични и заједнички осећај за правду и неправду јачи него код других народа.
Историја сведочи да смо вођени идејом правде као народ били у стању да правимо велике подвиге.И то не само у даљој историји него и сасвим до скора.
Анкете потврђују да је правда и данас у нашем народу једна од најцењенијих вредности.
Међутим, дешавало нам се у последње време толико драматичних ствари које нисмо могли да протумачимо другачије, него као сирову и некажњену неправду пред којом се осећамо беспомоћно. Па смо ето, изгледа, мало отупели у односу на ту велику вредност.
А химна нам је и даље - "Боже правде".
Сасвим је могуће да је почетак обнове Србије у буђењу успаваног осећања правде. У односу на спољни свет а онда и осећања правде и неправде у нашим међусобним односима. Ма какав однос појединачно имали према тој вредности међу осталим вредностима.
Ја лично не бих ставио правду на највише место, али ако је мој народ ставља - морам да се прилагодим. Уосталом правда је и једна од општечовечанских вредности, идеал.
Занимљиво је шта ми као народ данас сматрамо да би било праведно за нас? За нашу земљу, наш народ?
Шта је правда за Србију? Шта је то праведно за нас, што може да нас мотивише на борбу за опстанак?
Албанци рецимо сматрају да је праведно да сви они живе у једној земљи - Великој Албанији. И то их држи на окупу, даје заједнички циљ. Да ли ће успети да га остваре не зависи само од њих, али они свој циљ чувају.
Шта је праведно за Србију и Србе? Шта је наша правда за коју можемо и желимо да се боримо?
"Косово је Србија" је праведно. Последња правда од које не одустајемо. Као што ни Албанци не одустају да оно буде део Велике Албаније.
Али рекло би се да је то само последња одступница нашег осећања за правду. Ако бисмо се и ту, на тој коти, помирили са неправдом - вероватно би нас нестало.
С друге стране - ако је наш сав осећај правде везан само за Косово и Метохију - тешко би било разумљиво зашто нисмо већ више пута искрено покушали да ту и заштитимо наш интерес па коштало шта коштало. Јер овако само одумиремо.
Рекло би се да ми имамо и неку већу или само - и другу слику правде за Србију, за све нас, али смо је некуд сакрили, загубили. Због страха или због малодушности, Бог зна. Али док је не пронађемо - сигурно нећемо моћи да мрднемо даље. Ми грађани земље која у својој химни пева Богу правде или Богу за правду.
Шта је правда за Србију, или шта је неправда коју не можемо да поднесемо и због које ћемо се као народ борити било против кога? И против "унутрашњих" и против "спољних" непријатеља.
А за правду се мора борити, неће нам нико други задовољити жељу за правдом, ако је уопште још увек имамо. Ако смо још увек ми - ми, а не - они.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
![[Слика: IMG_1234.jpg]](https://s15.postimg.org/rgptdo0t7/IMG_1234.jpg)