[posmatrač]

Прво мала исправка, не ради се о кокарди, већ о амблему за капу М39.
Подлога амблема за бригадне ђенерале и ниже је у боји рода, а за дивизијске ђенерале и више свијетло плава.

[Mario]

Захваљујем вам на одговорима!

[Ултрадесничар]

Срећан празник господине Самарџићу. Нажалост Ивањдан 1941. у Бечлој Цркви је постао празник братоубилаштва. "Дража" Михаиловић је вероватно сазнао за убиства српских жандара од стране комуниста.
Да ли знате како је он то доживео и какви су били планови за четнички покрет? Хвала унапред.

[Александар Србљанин]

Милославе,
Поменуо си у емисији код Теше Кочу Поповића. Видиш да се задњих пар година он уздиже у легенду ''Друге Србије''. Чак је и јадни Тома на Војној паради 2014. рекао да смо ми Срби ''синови Коче Поповића''.
Добили су и он и Пеко Дапчевић улице.
Да ли је изводљиво да напишеш једну књигу о Кочи и Пеку и да јасно покажеш какви су то били зликовци и анти Срби, и за време и након рата?

Не одговори ми на ово питање. Јел реално да нешто напишеш о тим зликовцима?

[Милослав Самарџић]

Милославе,
Поменуо си у емисији код Теше Кочу Поповића. Видиш да се задњих пар година он уздиже у легенду ''Друге Србије''. Чак је и јадни Тома на Војној паради 2014. рекао да смо ми Срби ''синови Коче Поповића''.
Добили су и он и Пеко Дапчевић улице.
Да ли је изводљиво да напишеш једну књигу о Кочи и Пеку и да јасно покажеш какви су то били зликовци и анти Срби, и за време и након рата?

Не одговори ми на ово питање. Јел реално да нешто напишеш о тим зликовцима?

Није реално, немам времена. Написао сам књигу ''Истина о Титовим партизанима'', где има о свима њима.

[Милослав Самарџић]

Срећан празник господине Самарџићу. Нажалост Ивањдан 1941. у Бечлој Цркви је постао празник братоубилаштва. "Дража" Михаиловић је вероватно сазнао за убиства српских жандара од стране комуниста.
Да ли знате како је он то доживео и какви су били планови за четнички покрет? Хвала унапред.

Како сазнао од комуниста, имао је своје људе тамо, а и жандармерија је радила за њега?
План је био да се комунисти униште у сарадњи са жандармеријом, тј. да жандармерија има главну улогу у томе, а он да помаже што је мање могуће, из планина, да га Немци не би открили. План је разрађен приликом два доласка команданта жандармерије, пуковника Тришића, у Мишићеву вилу у Струганику, јула и августа 1941. На жалост, Недић и Љотић су некако сазнали за други одлазак и осујетили су тај план (разоружали па расформирали жандармерију). Они су сматрали да је највећа опасност од ''енглеских плаћеника'' на Равној Гори'', а да ће они сами лако уништити комунисте.
Дража је забрањивао термин братоубилачки рат у интерној употреби, тај термин служи само за пропаганду према непријатељима (како би се паралисали и лакше уништили; паралисали, јер не можеш пуцати на некога ако верујеш да ти је брат).
Разуме се, ни комунисти нису користили тај термин у унутрашњој употреби. Тј. нико тако не говори међу својим људима.

[Ултрадесничар]

Срећан празник господине Самарџићу. Нажалост Ивањдан 1941. у Бечлој Цркви је постао празник братоубилаштва. "Дража" Михаиловић је вероватно сазнао за убиства српских жандара од стране комуниста.
Да ли знате како је он то доживео и какви су били планови за четнички покрет? Хвала унапред.

Како сазнао од комуниста, имао је своје људе тамо, а и жандармерија је радила за њега?
План је био да се комунисти униште у сарадњи са жандармеријом, тј. да жандармерија има главну улогу у томе, а он да помаже што је мање могуће, из планина, да га Немци не би открили. План је разрађен приликом два доласка команданта жандармерије, пуковника Тришића, у Мишићеву вилу у Струганику, јула и августа 1941. На жалост, Недић и Љотић су некако сазнали за други одлазак и осујетили су тај план (разоружали па расформирали жандармерију). Они су сматрали да је највећа опасност од ''енглеских плаћеника'' на Равној Гори'', а да ће они сами лако уништити комунисте.
Дража је забрањивао термин братоубилачки рат у интерној употреби, тај термин служи само за пропаганду према непријатељима (како би се паралисали и лакше уништили; паралисали, јер не можеш пуцати на некога ако верујеш да ти је брат).
Разуме се, ни комунисти нису користили тај термин у унутрашњој употреби. Тј. нико тако не говори међу својим људима.

Хвала на одговору.

[the_trooper_rs]

Помаже Бог!

Имам једно питање везано за четнике у Босни. Моја три дједа са мајчине стране су били у четницима и два су погубљена крајем рата. Фамилија Зекић из околине Олова. Један од њих двојце је био Саво Зекић и био је комадант. Запамтио сам да се јединица звала "Босна летећа бригада" или "Оловски батаљон". Из приче старијих чланова породице сам чуо да је Саво био "бритка сабља" што би рекао Мирољуб. Најмлађи од те браће Српко је у последњем рату срео човјека који му је рекао да је био код његовог брата у јединици и исто посвједочио да је Саво био храбар борац и комадант. На жалост сви старији чланови породице који би ми могли више посвједочити су преминули. Све што им је остало од Саве Зекића (укључујући и ратна одликовања) су склонили из страха од одмазде. На тим подручијима више нико од Срба не живи, сви су избјегли после овог последњег рата. Најмлађи од те браће који су били у четницима Драгутин (да не помијешате са Српком, Српко је био уопште најмлађи од браће а Драгутин је био најмлађи од ових што су приступили четницима), је као малољетан приступио четницима и он се неколико година после рата крио по шумама у околини Олова. Сјећам се приче да муслиманке из околних села нису смјеле дуго времена ићи по воду јер су се бојале да не сретну Драгутина. Њега су после ухватили и претпостављам да је захваљујући малом броју година остао у животу. Он је преминуо недуго после рата у Босни, а ове податке што имам сам запамтио из прича са најмлађим Српком који је преминуо прије 4-5 година.
Био бих вам баш захвалан кад би ми могли рећи нешто више о Сави Зекићу.

[Романија]

Познат ми је један Зекић који је био командант одреда, можда баш тај Саво, заборавио сам име, али сам мислио да су они на простору Бирча ратовали а не Олова. Данас живе у Срему, близу Фрушке Горе.

[the_trooper_rs]

Овај један што је посвједочио за Саву каже да су дејствовали до Зенице, што значи да није искључено да су били и на простору Бирча. Има Зекића на све стране, слава је Свети Никола.

[Милослав Самарџић]

Летећа бригада Босна је једна од три летеће бригаде Истакнутог дела Врховне команде, којим је командовао потпуковник Остојић. У те бригаде је бирано најбоље људство. Оловски батаљон је колико се сећам припадао Кладањској бригади. Према томе, Зекић је из Оловског батаљона прекомандован у Летећу бригаду Босна као добар борац и командант. На жалост детаљи ми нису познати.

[the_trooper_rs]

Убацио сам у гугл Кладањска бригада и избацио ми је неки текст гдје се на крају спомиње Саво Зекић

"Средином септембра 1941. године у Дрецељ, код Олова стигла је са Равне Горе прва група официра Драже Михаиловића, на челу са капетаном Милорадом Момчиловићем. Капетан Момчиловић на Дрецељу формира Планински четнички пук ЈВуО у којем је укључена и Дрецељска чета. Капетан Момчиловић је организовао српски народ за одбрану од усташа и Нијемаца. Борци Дрецељске чете су са Орлова крша у Дрецељу оборили један њемачки авион. На подручју Оловске општине у мају мјесецу 1942. године формирана је Кладањска четничка бригада ЈВуО, која је дјеловала на подручју бившег Кладањског среза. Први командант бригаде би је капетан Милорад Момчиловић. Када је у августу 1942. године отишао за команданта Романијског четничког корпуса. Кладањска четничка бригада имала је шифру "Горски штаб 625", а од 1. августа 1943. "Горски штаб 242". Бригада је у свом саставу имала три батаљона, од којих је један био оловски, а његово оперативно подручје обухватало је територију Оловске општине. Командант Оловског четничког батаљона био је Миле Парић из Дуганџића код Олова. У батаљону су постојале три чете, чији су команданти у разним периодима били: Радован Тривуновић, Саво Жугић, Васо Глишић, звани Чарапић и Ђорђе Панић. Број људства кретао се од 100 до 150 наоружаних војника. Чете су биле распоређене око Дрецеља, Брда, Берисалића и Дуганџића, али су се кретали и по осталим селима Оловске општине. Од маја до септембра 1944. године на сектору Оловске општине постојала је Летећа четничка бригада ЈВуО "Горски штаб 245", чији је командант био поручник Саво Зекић"

[Милослав Самарџић]

Кладањска бригада треба да је припадала Зеничком корпусу.
То је колико видим Летећа бригада Зеничког корпуса. Они су у јесен 1944. имали доста успеха против Немаца и усташа.

[the_trooper_rs]

Господине Самарџићу, постоји ли могућност куповине ваших књига у Републици Српској, конкретно Бањалуци?