Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шта то (у ствари ) хоће Америка ?
#29

(28-12-2017, 10:32 PM)Капетан Пише:  Додик је налупао Хот Брајана избацио га из кабинета и најурио ко пса и највише што је САД урадила су санкције Додику.

Кажу у дипломатским круговима да га је Додик баш понизио јер је Брајан био толико агресиван и нападан да није било друге. Са господом господски са циганима цигански.

Нисам чуо за то али знам да је овај послат на екс ју простор да вежба како се разговара са локалним политичарима.То му је велико искуство пред постављење за амбасадора у Македонији.

Чисто да се зна, није он нај ни у чему међу њима, сви који познају америчку дипломатију рећи ће ти да је највећа зверка овај код нас, Кајл Скот. Брајан је смешан за њега.Мислим од ових на Балкану не у светским оквирима.
Одговори
#30

Хот Брајан је ожењен црногорком жена му је из Црне Горе. Радио је он у амбасади САД као ниже разредни чиновник.

Лупање и шамарење мислио сам у реторичком смислу. Дошао Брајан са госпођом Кормак амбасадорком и БИХ да ломе Додика непосредно пред санкције, али наишли си на тврд орах. Зато Додик има и подршку Руса јер је јак политичар, мало је таквих, има он путера на глави али шта се нуди у опозицији у РС добар је и он.

Познат је и сукоб Додика и Лајчака то се препричава у дипломатским круговима. Лајчак се провео као бос по трњу.
Одговори
#31

(29-12-2017, 12:29 PM)Капетан Пише:  има он путера на глави али шта се нуди у опозицији у РС добар је и он.

Као алтернатива нуди се хрватска шпијунска разбојничка дружина на челу са Мектићем. Како га је Галијашевић провалио то је за препричавање. Smile Иначе нисам за Додика и његове постмарковићевске реформисте. Јадне Србија и Република Српска на какав су политички кадар спале.
Одговори
#32

Овде се мора да гледа у дипломатија и цела њена позадина и то цео регији.
Значи не само у Србији него у
Бугарску
Мађарској
Румунији
БиХ
хрватска
Македонија
Црна Гора
Словенија
Грчка
У ратове распад СФРЈ ти вечито имао водо инсталатори у суседне државе, сад и имаш у свим тим републике бивше СФРЈ.
Сад кад ти имаш концентрације толико водоинсталатори нагомиланих на један простор. И кад гледаш где су били у прошлости И КАД СУ ТАМО БИЛИ? И шта се тамо дешавало?



Брајана Хот Ји
Замени Директор НАТО Приватна Канцеларија Генерални Секретар НАТО Жавије Солана
Имаш Вилијам Монтгомери
http://www.vreme.com/g/images/353845_23-1.jpg
http://arhiva.nacional.hr/en/clanak/4290...vnik-mafia
Присутан у регији још од 1988 почетак распад
Спекулиран да му жена ради за МИ6/СИС

Скот је био у Мађарској мислим у време Бомбардовање 1999
А био је у Москви у време плачке и распад Русије и кад је тамо Јелтсин победио као независан кандидат! 1996.
За тешки спекуланти неко бих мислио да нападаш Србију, ти мораш имати послушан човек у Москви?

Е сад само набројвај колико има у НАТО, и колико њи имају дипломатске мисије у регији! Да не заборави за муслимански про западни свет!

Нити да заборавимо за Канаду, Аустралију и НЗ

https://en.wikipedia.org/wiki/Andrew_Wood_(diplomat)
https://en.wikipedia.org/wiki/Charles_Cr...(diplomat)
https://en.wikipedia.org/wiki/Brian_Donn..._diplomat)
https://en.wikipedia.org/wiki/Ivor_Roberts_(diplomat)
https://en.wikipedia.org/wiki/Kenneth_Scott_(courtier)

https://en.wikipedia.org/wiki/Duncan_Wilson
Одговори
#33

http://srbin.info/2017/12/31/skot-o-rusk...-normalno/

Београд -- Неки грађани Србије су имали преувеличане наде када су помислили да ће избор Доналда Трампа за председника САД означити промену политике према Србији и региону.

То је оценио амбасадор САД у Београду Кајл Скот.



„Можда су ове наде преувеличане јер све земље политику базирају на интересима и нема значајних промена ни у администрацији председника Трампа, која је посвећена значају Европе и пуној интеграцији Србије у Европску унију“, рекао је Скот у интервјуу за лист Блиц.

Говорећи о руско-српском хуманитарном центру у Нишу, Скот је рекао да „бука“ на ту тему долази од оних који желе да ватрогасци обучени за пружање помоћи у ванредним ситуацијама добију дипломатски и територијални имунитет.

„То није нормално. И ми и руководство Србије би требало да се запитамо – зашто је толико важно за Москву и зашто то захтевају. Шта им кажемо? У вези са овим Србија би требало да буде пажљивија и сумњичава јер тај захтев није у реду. Ми ћемо да наставимо да будемо сумњичави и да се питамо шта су крајњи циљеви за евентуално давање дипломатског статуса центру у Нишу“, рекао је Скот.

Упитан о проблему Косова, Скот је рекао да једино стабилно дугорочно решење могу донети дуги разговори и директан договор Срба и Албанаца, укључујући Бриселски дијалог који САД подржавају.



Evropska unija očekivala je da će dogovor u vezi granica na Balkanu biti model mira, ali da se onda sve urušilo, ocenio je „Njujork Tajms“.
„Njujork Tajms“ objavio je tekst o graničnim sporovima koji postoje između bivših jugoslovenskih republika, uključujući Srbiju.


Godina na izmaku trebalo je da bude godina u kojoj su Slovenija i Hrvatska, članice EU i NATO, trijumfalno okončale 26. godišnji granični spor u Piranskom zalivu posle presude međunarodnog suda u junu, ali, kako je podsetio „Njujork Tajms“, to se nije dogodilo.

Propadanje sporazuma ostavilo je EU „uznemirenu“ i „vise nego malo zabrinutu“, s obzirom da je taj dogovor trebalo da bude primer prijateljskog rešenja sukoba za sve ostale zemlje Zapadnog Balkana koje žele u Uniju, naveo je „Njujork Tajms“.

Brisel bi mogao da bude u još težoj godini nego što je to bila 2017. godina, u kojoj su vođeni pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU, smatra „Njujork Tajms“, navodeći primere dugogodišnjih graničnih sporova na jugoistoku Evrope.


Tu su granični spor između Hrvatske i Srbije na reci Dunav, nedaleko od sela Batina, zatim spor Bosne i Hercegovine sa Srbijom i Hrvatskom, spor između Srbije i Kosova, Kosova i Crne Gore i spor oko imena između Makedonije i Grčke, navodi se u tekstu američkog lista.

„Njujork Tajms“ je podsetio da je Slovenija, koja je postala član EU 2004. godine, godinama blokirala priključivanje Hrvatske Uniji upravo zbog spora oko nekoliko kvadratnih metara u Piranskom zalivu.

Analitičari smatraju da je EU potcenila težinu tereta koju sobom nose granični sporovi u regionu.

Spor između Hrvatske i Slovenije je znak da zemlje u regionu možda nisu u stanju da izbegnu neke svađalačke navike, konstatuje „Njujork tajms“.


Nemački dnevni list „Velt“ se juče, takođe, pozabavio sporom između Hrvatske i Slovenije, nazivajući ga „potpuno bizarnim“.

Nemački list piše da se hrvatsko-slovenačka arbitraža pretvorila u „mračan presedan“, iz kojeg je izašlo još „internog stresa za EU“.

„Upućeni u briselske stavove su zabrinuti da bi insistiranje Evropske komisije na priznavanju arbitraže u Hrvatskoj moglo biti interpretirano kao jednostrana podrška Sloveniji, te Hrvatsku još više gurnuti u savez s nacionalistima iz Mađarske i Poljske“, zaključuje Velt i završava konstatacijom da bi takav razvoj događaja „dugoročno predstavljao postavljanje eksploziva pod celi evropski projekt“.


Montgomeri najavljuje: Na Balkanu je moguća eskalacija sukoba sledeće godine…
OBJAVLJENO: 30. DECEMBRA 2017. U 23:42 /

Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri ocenio je da će Srbija u narednoj godini imati vitalnu ulogu u sprečavanju eskalacije bilo kakvih regionalnih sukoba, u situaciji kada su delovi regiona još uvek nestabilni, a spoljne sile pokazuju pojačan interes da utiču na razvoj događaja na Balkanu.
„Važno je da se Srbija izdigne iznad situacije, da ne odgovara ne neizbežne provokacije političkih aktera u drugim zemljama regiona i da nastavi da se zalaže za pomirenje“, rekao je Montgomeri Tanjugu na pitanje da prokomentariše šta region može da očekuje u 2018. godini.


Po njegovom mišljenju, problemi u regionu se neće rešiti gledanjem unazad, već samo gledanjem unapred, ka tome kakav region treba da bude, a to znači „ekonomski snažan, demokratski i u razumnoj meri integrisani deo Evrope“.

Opasnost je, kaže, da međunacionalni odnosi ostanu antagonistički i potencijalno nasilni, dok međunarodna zajednica pokušava da reši situaciju u regionu „stavljajući hanzaplast na duboke rane koje ne zarastaju kao što bi trebalo“.

„Ono što sve nas treba da brine je mogućnost da dođe do iznenadne nasilne provokacije poznatih ili nepoznatih počinilaca, koja bi eskalirala poput letnjeg požara i izmakla kontroli“, kaže Montgomeri.

Po njegovom mišljenju, ovo će biti vreme ispita za rukovdstva svih zemalja, a možda posebno Srbije imajući u vidu njenu veličinu i jedinstvenu poziciju.

„I da napomenem da EU i SAD nesvesno rade na uništavanju Briselskog dijaloga, stavljajući teret ispunjavanja uslova suštinski na Srbiju, pri čemu ne vrše podjednak pritisak na kosovske Albance“, zaključio je on.


Скот: Узалуд су се Срби надали да ће Трамп променити политику САД према Србији и региону

„НИЈЕ НОРМАЛНО ДА ВАТРОГАСЦИ ИЗ НИШКОГ ЦЕНТРА ДОБИЈУ ДИПЛОМАТСКИ И ТЕРИТОРИЈАЛНИ ИМУНИТЕТ”

ФАКТИ: Доналд Трамп је први председник Америке којег прогони – Америка. Наравно, не цела, већ они који присиљавају Трампа и да разочарава своје гласаче и да се Срби узалуд надају да ће Вашингтон друге земље коначно – као што је Трампа обећавао – оставити на миру. Нису, као што се види, па Скот, ево, брине да Србија не погреши поводом ватрогасаца у нишком центру …
АМБАСАДОР Сједињених Држава у Београду Кајл Скот оценио је да су неки грађани Србије имали преувеличане наде када су помислили да ће избор Доналда Трампа за новог америчког председника означити промену политике те земље према Србији и региону.

„Можда су ове наде преувеличане јер све земље политику базирају на интересима и нема значајних промена ни у администрацији председника Трампа, која је посвећена значају Европе и пуној интеграцији Србије у Европску унију”, рекао је Скот у интервјуу за лист Блиц.

Говорећи о руско-српском хуманитарном центру у Нишу, Скот је рекао да бука на ту тему долази од оних који желе да ватрогасци обучени за пружање помоћи у ванредним ситуацијама добију дипломатски и територијални имунитет.

„То није нормално. И ми и руководство Србије би требало да се запитамо зашто је толико важно за Москву и зашто то захтевају. Шта им кажемо? У вези са овим Србија би требало да буде пажљивија и сумњичава јер тај захтев није у реду. Ми ћемо да наставимо да будемо сумњичави и да се питамо шта су крајњи циљеви за евентуално давање дипломатског статуса центру у Нишу”, рекао је Скот.

Упитан о проблему Косова, Скот је рекао да једино стабилно дугорочно решење могу донети дуги разговори и директан договор Срба и Албанаца, укључујући Бриселски дијалог који САД подржавају.

Од једном навала ТКВ СРПСКЕ СТРАНЕ МЕДИЈЕ

Ја бих рекао у САД имате свој унустрашни сукоб за превласт!
Одговори
#34

Позив на јуриш: Америка борбу против Русије почиње у — Београду
Ненад Зорић, Јована Вукотић

Америчке демократе су јасно и гласно позвале одређене атлантске кругове да се активирају на Балкану. Јер, ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом? Друга је ствар што су се времена променила.
„Путинов асиметрични напад на демократију у Русији и Европи: Импликације на националну безбедност САД“, назив је извештаја припремљеног за Сенатов Комитет за спољне односе и говори о „вишегодишњим и непрекидним нападима“ режима Владимира Путина и покушајима да се уруше демократија и владавина права у Европи и САД.

Заставе САД, Русије и Србије
CC0 / MARIJANANA
Америчка офанзива у најави: Више новца за Србију против „злоћудног руског утицаја“
Извештај обрађује утицај Кремља на 19 земаља и говори о „методи одбране“, а у закључцима о Србији се наводи да је Србија кључна у региону и да би борба против „малигног утицаја Русије“ у овом делу Европе требало да отпочне управо у Београду.

Искусни дипломата Владислав Јовановић каже за Спутњик да та иницијатива демократских сенатора има две стране, једна је окренута према Србији, а друга према Русији.

Везати руке Србији, истерати Русију

Према Србији показује да Америка и иницијатори тог предлога Србију више гледају као објекат жеља него као суверену државу која може самостално да брине о својим интересима и да одређује која страна кад и колико врши некакав ћудљиви малигни утицај на њу. Што се тиче Русије, указује Јовановић, ту би ваљала да послужи она народна изрека —држ′те лопова, пошто ако се мери руски утицај у Србији са утицајем Америке и њихових савезника и организација, онда је то отприлике 1:100.

„Преголем је доминирајући утицај Америке и западних земаља у Србији у односу на Русију. То се огледа и у мешању у изборне процесе. Подсетимо да су се до 2000. Америка и западне земље отворено мешале у изборне процесе финансијски, политички, пропагандно, информативно, и тиме су се још и хвалили. Да не говоримо о другим облицима мешања који су наставили касније“, јасан је Јовановић.

„Што се тиче осталих облика њиховог присуства то је посебно изражено у често неодмереним изјавама које дају у односу на Србију где се показују отворени покушаји утицаја на њене спољнополитичке ставове. Што се тиче невладиних организација, и ту су такозване прозападне невладине организације у огромној надмоћи у односу на вероватно мали број, чак занемарујуће мањи број које Русија има“, сецира Јовановић за Спутњик.

Амерички војник испред авиона раптор
© AFP 2018/ DANIEL MIHAILESCU
Да л‘ да хапсим, ил‘ да бомбардујем
Према томе, указује он, та иницијатива није одраз неке искрене жеље за поправљањем присуства и утицаја Америке у Србији, колико јесте да се Србији вежу руке и да се, ако је икако могуће, потпуно истера сваки облик утицаја Русије у Србији, а тиме и на Балкану.

Измењени односи на Балкану

Појављивање тог извештаја, према мишљењу политиколога Дмитрија Евстафијева, стручака за Америку и Канаду, значи да почиње ново заоштравање унутрашње политичке борбе унутар САД. Савршено је јасно, сматра тај политиколог, да Трампова администрација није успела да победи Демократску партију у информационом рату, односно да демократе користе све расположиве ресурсе и могућности како би оптужили Трампа за то да је наводно издао интересе Америке у међународним оквирима.

„Злоћудни утицај Русије у Србији манифестује се кроз културне везе, пропаганду, енергију и развој војних односа“, указују демократски сенатори. Наводи се и да је, према подацима Стејт департмента, у Србији знатно повећан број невладиних организација и медија са проруским ставом.

Објективно гледано, констатује Дмитриј Евстафијев, извештај одражава потпуно измењене односе снага у Европи и конкретно на Балкану, а то се најпре види кроз то како ко врши различите утицаје путем, на пример, невладиних организација и медија који делују у новим форматима.

„САД немају више тај неприкосновени примат и то их ужасно брине и плаши. Овај извештај осликава оно што мисле америчке елите и естаблишмент. Друга је ствар што се све речено претвара у општу антируску хистерију, што је веома, веома опасно“, конкретан је Евстафијев.

Миг-29 на аеродрому у Батајници
© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
И кад би Русија рекла Србији: „Уведите нам санкције“ — Запад би тражио још, још, још...
Америчка спољна политика према Србији веома детаљно је формулисана и демонстрирана још 1999, сматра и Дмитриј Евстафијев, кад је путем војне интервенције, односно бомбардовања, Косово одвојено од Србије.

Времена су промењена, али

„Иако извештај нема обавезујућ карактер за америчке институције, ми смо га врло озбиљно схватили, јер он ипак јесте званични документ. То је документ који јасно и гласно дефинише позив одређеним атлантским круговима да се активирају на Балкану. Јер, ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом? Друга је ствар што су се времена променила“, напомиње Евстафијев.

С друге стране, Владислав Јовановић сугерише да овакав став Америке не одговара тези о слободној утакмици и такмичењу. Ако неко врши утицај у Србији преко облика који сматра дозвољеним, пита Јовановић, зашто то не би омогућио и неком другом, јер се на тржишту вредности постиже да превагу однесу стварне вредности, а не самопроглашене или наметнуте.

„Према томе, ова иницијатива нема много изгледа за успех, а и одражава друго, позадинско, гледање у Америци — да се првобитна тежња и идеја да цео Балкан потпадне под апсолутни утицај западних организација почиње да клати и да измиче. Не само због релативног пораста утицаја Русије, него и због континуираног пораста утицаја Кине, Турске и неких других земаља“, подвлачи Јовановић.

Поменути извештај, сматра политиколог Дмитриј Евстафијев, најпре показује ставове Трампових противника.

Авион Ињушину Руско-српском хуманитарном центру у Нишу
© SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ
Зашто Хојт Ји прети Србији — паника или параноја
„Јасно је да Трамп смањује учешће и присуство Америке у бројним институцијама, па и на Балкану. Јасно је и да је Балкан изгубио значај, то јест приоритет, и то принципу ’шта буде — биће‘. Људи који су сад гласно против политике Америке на Балкану заправо траже начин и разлог за критику више на рачун Трампа“, наглашава Евстафијев.

Свако ко претендује на апсолутни утицај и контролу на Балкану има проблем са историјом, посебно истиче Владислав Јовановић и подсећа да се то показало немогућим.

„Ниједна велика сила досад, не само у модерно доба, него у последњих хиљаду година, није успевала да свој утицај апсолутно наметне целом региону. Увек је то морала да дели са неким другим или другима или да трпи оспоравања. То је оно што би требало сви да извуку као закључак“, закључује Јовановић.
Одговори
#35

...
Одговори
#36

Желим да питам колико пута у години ће било који амбасадор једне државе водити дирекне говоре са неко као Преседник Путин?

Или неко као Димитрија Медведев?
Одговори
#37

AMERIČKI SENATORI TRAŽE UDAR NA SRBIJU: Da nas kazne zbog migova i S-300! Da li će ih TRAMP POSLUŠATI?!
POLITIKA ● 0
Nabavka S-300 i prijateljstvo Vučića i Putina velika su opasnost za SAD, tvrde senatori. Daće milione dolara za NVO i prozapadne medije u Srbiji da suzbiju 'maligni ruski uticaj'. Očekuju da Srbija zbog EU okrene leđa Moskvi
Uticajni američki senatori prete sankcijama Srbiji zbog nabavke ruskog naoružanja! Kako se navodi u najnovijem izveštaju Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD, naša zemlja bi zbog tesne vojnotehničke saradnje s Moskvom mogla da bude žestoko kažnjena!

U dokumentu na 200 strana, koji je pripremio senator iz redova demokrata Ben Kardin, detaljno se analizira ruski uticaj u Evropi, s posebnim osvrtom na Balkan i Srbiju. Našoj zemlji se zameraju bliske veze s Kremljom, kao i čvrsto prijateljstvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom.

Oštar ultimatum

Koliko pomno Amerikanci nadgledaju situaciju u Srbiji govori i činjenica da su pobrojali svaki pojedinačni susret dvojice lidera, uz komentar "da ih je od 2012. godine bilo barem dvanaest"!

Oštre kazne
Dogovor o sistemu S-300 mogao bi da aktivira zakon u SAD kojim se zahteva uvođenje sankcija Srbiji Izveštaj Senata
- Srbija je potpisala veliki ugovor o kupovini naoružanja sa Rusijom. U oktobru 2017. Rusija je Srbiji obezbedila šest aviona 'mig 29' i navodno se složila da joj isporuči još 30 tenkova T-72 i 30 BRDM-2 patrolnih borbenih vozila. Predsednik Vučić je izjavio da Srbija pregovara o kupovini odbrambenog sistema S-300 od Rusije. To je dogovor koji bi mogao da aktivira nedavno usvojeni zakon u SAD - kojim se zahteva uvođenje sankcija za svaku značajniju vojnu ili obaveštajnu transakciju sa Rusijom - navodi se, između ostalog, u pomenutom dokumentu, uz komentar da "borba protiv kobnog ruskog uticaja mora da počne upravo iz Beograda"!

U tekstu se dalje ističe da će Srbija na putu evrointegracija morati da okrene leđa Rusiji i oslobodi se njenog "malignog uticaja".

Pogrešna ima je to taktika
Ako Amerika misli da se bori s Rusijom preko Srbije, to je loša taktika. Sklapaćemo vojne dogovore i kupovati oružje od koga god hoćemo Miroslav Lazanski, vojni analitičar
Rusija širi maligni uticaj u Srbiji uz pomoć propagande, dezinformacija, energetike, odbrane, verskih i kulturnih veza, a da bi se tome suprotstavile SAD moraju da angažuju najviše zvaničnike. Težnja Srbije da održava dobre odnose i sa EU i sa Rusijom možda nije dugoročno održiva ako evropske integracije budu podrazumevale usvajanje odluka EU koje su protiv interesa Rusije. Ukoliko Srbija hoće u EU, ona mora da se izbori protiv ruskog arsenala", navodi se u izveštaju senatora Kardina i podseća na pretnju doskorašnjeg visokog američkog zvaničnika Brajana Hojta Jia da naša zemlja "ne može da sedi na dve stolice u isto vreme".



Sankcije mogu iz UN




da se ja pitam
DMITRIJ PESKOV
PORTPAROL KREMLJANovi izveštaj kongresmena je apsolutno neosnovan, radi se o paranoičnoj zabrinutosti SAD u vezi sa ruskim mešanjem, koja ne samo da šteti bilateralnim odnosima već i samoj Americi.
Vojno-politički komentator Miroslav Lazanski kaže da su ovakve pretnje američke administracije čist bezobrazluk.

- Verujem da te sankcije nikada neće proći u Kongresu! Koje to sankcije misle da nam uvode?! Njih bi samo Savet bezbednosti UN mogao da izrekne, a bilo koje druge bi bile nelegalne! Ruske sisteme naoružanja imaju i zemlje članice NATO... Pa, kako im to ne smeta, a smeta im kad se Vojska Srbije oprema? - pita Lazanski i dodaje da su se Ameri malo preigrali.

Šalju milione za NVO i prozapadne medije

Američki senatori između redova su najavili i spremnost da ulože desetine miliona dolara u finansiranje NVO sektora i prozapadnih medija u Srbiji koji bi se suprotstavili uticaju Rusije.
- Broj proruskih medija i NVO u Srbiji je porastao sa nekoliko desetina na nekoliko stotina prethodnih godina. Odgovor sa Zapada je slab, ali se čini da se vraća u trku u medijima. BBC je objavio planove da se ponovo angažuje u Srbiji 2018. - navodi se u izveštaju i ističe da u Srbiju treba uputiti više novca:.
"SAD i njeni saveznici na Balkanu treba da prenamene sredstva za pomoć i rade na dugoročnom jačanju demokratskih institucija i borbi protiv dezinformacija".

- Ako Amerika misli da se bori s Rusijom preko Srbije, onda je to loše izabrana taktika i pogrešno izabran teren. Mi smo zemlja koja ima nezavisnu spoljnu politiku i sklapaćemo vojne dogovore i kupovati oružje od svakoga ko poštuje vojno neutralnu poziciju Srbije i kada je to u našem interesu. Mi možemo na takve potencijalne sankcije da odgovorimo prekidom saradnje s NATO u Partnerstvu za mir. Nadam se da do toga neće doći i da u Vašingtonu još ima pametnih ljudi koji znaju da bi nas takav gest gurnuo u još čvršći zagrljaj s Rusijom - ističe Lazanski.

I BRITANCI KREĆU NA SRBIJU, AMERI NE MOGU SAMI: London bi da opet određuje PRAVILA IGRE NA ZAPADNOM BALKANU!
POLITIKA ● 0
Zapadni Balkan je od velikog i trajnog značaja za Veliku Britaniju, nezavisno od bregzita, stoji u izveštaju Gornjeg doma britanskog Parlamenta. Iako ovo telo nema suštinski politički značaj, Britanija će pokušati da utiče na balkanske prilike oslanjajući se, pre svega na meku moć
Kroz čitavo moderno doba, London je bio jedan od najznačajnijih svetskih političkih i ekonomskih centara. Zato svaka politička ocena koja dolazi iz britanske prestonice privlači pažnju.

Tako je, nakon sličnog zahteva koji je upućen iz Senata američkoj administraciji, danas objavljen i najnoviji izveštaj Odbora za spoljnu politiku Gornjeg doma (Doma lordova) britanskog Parlamenta, u kome se navodi da Velika Britanija mora da nastavi angažovanje na Zapadnom Balkanu koji je "u opasnosti zbog autokratskih lidera, slabih institucija i endemskog organizovanog kriminala i korupcije".

Stabilnost na „Zapadnom Balkanu", takođe, podriva uticaj trećih zemalja, navodi se dalje u tekstu. Pored Rusije, koja, kako britanski lordovi kažu u izveštaju, u regionu ima namere da omete svaku bližu integraciju sa Zapadom, na ovom prostoru prisutne su i Kina, Turska, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Zapadni Balkan je od velikog i trajnog značaja za Veliku Britaniju, nezavisno od bregzita, stoji u izveštaju.

- Imamo značajan interes u podržavanju stabilnosti i napretka u regionu, ne samo zbog ponavljanja tragedija i strahota devedesetih, već i delom zbog naše šire posvećenosti miru i stabilnosti u Evropi.

- Angažovanje Velike Britanije u regionu mora biti nastavljeno i zbog naših nacionalnih interesa i u okviru nastavka posvećenosti evropskoj bezbednosti i bliskoj saradnji s drugim državama EU. Moramo podržati region da unapredi slobodu medija i izražavanja, suzbije organizovani kriminal, trgovinu ljudima i korupciju, upravlja migracijama kroz region i iz regiona, stvori poželjno poslovno okruženje koje će omogućiti privatnom sektoru da raste i koje će ohrabriti strane kompanije da investiraju i učvrste snažne demokratske institucije - stoji u izveštaju odbora za spoljnu politiku Doma lordova.

Dom lordova je formalno telo, telo protokolarnog karaktera, počinje analizu izveštaja Jovan Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.

- Dom lordova nema političku funkciju, nema ovlašćenja da donosi bitne političke odluke. Njihova mišljenja i rezolucije mogu ali ne moraju da se uzmu u razmatranje pri donošenju političkih odluka u Dauning stritu, to je posledica činjenice da je britansko društvo vrlo tradicionalno u političkom smislu i zbog toga Dom lordova više oslikava monarhistički pristup i ustrojstvo te države nego što ima određenu političku moć - kaže Rajić.

AP Foto

Kada formira mišljenje, Dom lordova često koristi izvore sa terena koje sam dobija, a ne od britanskog ministarstva spoljnih poslova, a ti izvori često znaju da budu, kako Rajić kaže, politički vezani za određenu ideju.

- Tako da, s te strane, informacije koje se njima serviraju mogu imati politički predznak i mogu biti politički obojene. To treba imati na umu kada govorimo o Domu lordova, da ni oni sami često nemaju pravi izvor informacija i zbog toga stvaraju određenu iskrivljenu sliku - objašnjava Rajić i dodaje da je to slučaj i sa, kako kaže, dobrim delom ovog izveštaja.

U izveštaju, kaže Rajić, postoji veliki broj opštih mesta bez dalje razrade zaključaka i bez predstavljanja metoda na osnovu kojih su do tih zaključaka britanski lordovi došli.

(VIDEO) BRITANCI POSLALI RAZARAČ NA PUTINOV PRAG! ODMAZDA ZA INVAZIJU U LA MANŠU: I Ameri su na isti način provocirali Moskvu, pa su žestoko dobili po prstima!

Britanski uticaj na Balkanu prisutan je vekovima, a poslednjih decenija on je oslabio jer ovaj deo Evrope nije bio posebno interesantan za Veliku Britaniju, ali posmatrano kroz prizmu bregzita, ta se situacija menja, ocenjuje Rajić.

- Mislim da će nezavisno od izveštaja Doma lordova, Britanija nakon Bregzita pokušati da oživi neke svoje stare uloge i uticaje koje je imala u različitim delovima sveta, pa tako i na Balkanu i da će pokušati da se postavi kao zaseban faktor u odnosu na Brisel i Vašington. Takođe mislim da će London pokušati da usaglasi svoju politiku na ovom prostoru, koliko je god to moguće, sa Vašingtonom pre negoli sa Briselom, smatra Rajić i dodaje da će proklamovana britanska politika biti da se države zapadnog Balkana uključe u EU.

Nekome može da zazvuči paradoksalno da država koja napušta EU želi da se balkanske države što pre priključe organizaciji koju sama Britanija napušta, ali Rajić tvrdi da je to ključni britanski interes u regionu jer je generalni interes da se svet globalizuje.

NASTAVLJA SE HAJKA PROTIV SRBIJE! Tribunala nema, ALI SU TU HAŠKI TEZGAROŠI!

- Britaniji je u interesu da ne pregovara sa svakom članicom ponaosob, već da to čini sa većim centrima. Lakše bi Britaniji bilo, recimo, da ovde ostvari svoj ekonomski interes ukoliko Srbija bude članica EU i da to učini kroz direktne razgovore sa Briselom, da kroz jedan ugovor postigne sporazum sa svim članicama Unije, nego da to radi sa svakom državom pojedinačno. Prosto, ekonomičnije je - kaže Rajić.

U globalizovanom svetu, sa druge strane, britanski uticaj može da bude jači kroz politički i kulturni element, odnosno kroz meku moć. Na stranu to što je Britanija članica SB UN, što ima veliki vojni potencijal i što je nuklearna sila. Sve je to u podređenom položaju kada je uporedimo sa SAD ili sa Rusijom.

Međutim, činjenica da je engleski jezik današnja lingua franca u svetskoj komunikaciji, govori o tome da je globalizacija nešto što je održalo ulogu Britanije kao bitne zemlje u svetu, kaže Rajić, nakon što je prestala da bude imperija.


Meka moć, predviđa Rajić, biće način na koji će Britanija biti prisutna i na prostoru Zapadnog Balkana.

- Na taj način kompenzovaće činjenicu da više neće imati uticaja na spoljnu politiku EU nakon 'bregzita', da postave sebe kao bitan i značajan faktor, što, istini za volju, jesu bili dugi niz godina i na ovom prostoru, ali i u drugim delovima sveta - zaključuje Rajić

Британци су само били присутни ради зараде, али оних увек били у врлом малом бројом.....зшто су увек имали својих преставнике међу твз Срба!
Одговори
#38

НОВОГОДИШЊЕ ПОРУКЕ АМБАСАДОРА СКОТА – Срби немају чему добром да се надају

Сваки јавни иступ високих представникa још увек најмоћније државе савременог света предмет је наглашеног интересовања оних којима се њени опуномоћеници различитим поводима обраћају.

Када су адресати њихових порука држава и народ који су у протеклих две и по деценије насилне разградње социјалистичке Југославије били објекти интензивног и дубоког америчког политичког непријатељства, које је крајем деведесетих кулминирало вишемесечном оружаном агресијом, те поруке се ослушкују са додатном пажњом и усредсређеношћу. Тако су у овдашњој политички заинтересованој јавности пропраћене и оне које јој је у свом новогодишњем интервјуу за београдски Блиц упутио амерички амбасадор у Србији Кајл Скот.

Мноштво је утисака које ово новинарско штиво оставља на своје читаоце. Један од њих, ипак, превасходи све остале – одлучност са којом Империја, јер Скот се Србима поткрај протекле године обраћа у њено име, истрајава на својој интерпретацији скорије западнобалканске прошлости и сопствене улоге у креирању њеног трагичног и крвавог салда.

Најмање су, рекло би се, два мотива за речену интерпретаторску истрајност: први, мање значајан, је потреба да се скине са себе претешки терет саодговорности за ратно државно-територијално прекомпоновање простора некадашње, „велике“ јужнословенске државе, и други, значајнији, да се доврши и фиксира нова, на њеним развалинама настала геополитичка архитектура овог дела Европе. Дотична интерпретација, наиме, треба да послужи као морално-политичка арматура те чудовишне и дубоко неправедне „грађевине“, односно да онемогући њено урушавање након којег би уследило настајање неке друге и, за очекивати је, бар мало другачије, саобразније потребама и интересима најбројнијег, a досадашњом поделом постјугословенских геополитичких „карата“ највише оштећеног народа у региону.

Томе би, међутим, морало да претходи једно друго и другачије, објективније и поузданије тумачење драматичног краја западно-балканског двадесетог столећа чије настајање управо стога треба на све расположиве начине запречавати. „Moj посао је да наставим у том правцу и дам свој допринос“, рећи ће Скот без имало устезања у свом интервјуу.

А ако се једнога дана, а засигурно хоће, дефинитивно уобличи и наметне то алтернативно и веродостојније глобално виђење скорије регионалне прошлости и у потпуности девалвира и маргинализује ово Империјино, то ће се, рачуна се, десити исувише касно да би онемогућило да се у међувремену стабилизује и осигура на Империјином формирани државно-територијални лик овог парчета европског континента. Евентуални губитак интерпретаторског кредибилитета Империје који би због тога могао да уследи није, очигледно, нешто због чега би се узмакло у овој ствари, јер је реч о субјекту међународне политике који никакав, па ни интерпретаторски глобални кредибилитет, заправо, одавно нема, те га стога, јасно је, не може ни изгубити. А и да може, ту врсту губитака Империја, сумње нема, сматра много мање значајном од оног геополитичког до којег би дошло у случају да иста свој интерпретаторски имприматур добровољно препусти неком другом, истинољубивијем и поузданијем тумачу.

Ерго, прекрајања граница на Западном Балкану, упозорава се имплицитно и са поменуте, србијанске а америчке политичке адресе којој је најтиражнији овдашњи таблоид уступио своје празничне странице, неће бити, јер управо овакве каквима су исцртаване у протеклих две и по деценије понајвећма конвенирају геополитичким интересима Империје и неколико њених западноевропских политичких сателита. Стога су, „пријатељски“ упозорава Скот, безизгледне наде српског народа и његових политичких вођа да би новоизабрани амерички председник могао бити весник промене њене спољне политике према овом делу Европе.

Другим речима, онај међу регионалним народима који није имао среће да му се политичка стремљења, жеље и потребе преклопе са Империјиним, може и надаље рачунати само са могућношћу да у тишини своје оробљене националне „куће“ оплакује своју злу политичку судбину и, настојећи да што пре заборави на њу, како му уочи новог лета „топло“ препоручује Његова екселенција, поглед усмери ка светлој, евроатлантској будућности.

Уосталом, понавља Скот Србима већ добро знани наратив чију горку пилулу „гутају“ дуже од две деценије, у ЕУ– рају границе ће бити од врло малог, ако уопште иодкаквог значаја, али само када је посреди србијанска, нетом развргнута; на неповредивости свих осталих насталих на политичкој мапи на којој се до пре четврт века простирала друга по реду државна заједница Јужних Словена Империја ће радити са истим оним ентузијазмом са којим је, заједно са својим западноевропским савезницима, својевремено ништила границу државе из чије политичке утробе су оне прве промолиле своју државотворну главу.

А народ чију државну границу је признавањем самопроглашене косметске независности поништила петнаестак година доцније и на тој својој одлуци истрајава све до данас, Империја ће, пак, цинично, како то и Скот овом приликом чини, уверавати да је комад свете му и управо отете земље на којем је настало све оно што га чини оним што јесте и што је кроз векове био, а о чему сведочи сваки њен педаљ, било његово само у митској му свести. Више, међутим, не би смело да буде чак ни у њој, јер је оно за САД и остале чланице „међународне заједнице“ које су признале његову самосталност, одавно независна држава, генерацијама, како нас амбасадор отрежњујуће подсети у свом интервјуу, „насељена већински албанским становништвом које је у једном тренутку проценило да Београд не излази у сусрет његовим потребама“.

***

Изван Империјине визуре, дакле, остаје, јер остати мора да би се бизарни интерпретацијски конструкт некако одржао на својим танким и климавим ногама, да су и Срби у неким деловима новонасталих западнобалканских држава представљали већинско становништво које је у једном тренутку проценило да тамошња Метропола, како би Скот рекао, „не излази у сусрет његовим потребама“; за ту процену, међутим, нису попут Албанаца на Космету, награђени још једном државом на тлу југоисточне Европе, већ су због ње били принуђени да под „теписима“ бомби које је одобрила управо тадашња Империјина администрација, напусте своја вековна станишта, без много изгледа да се на њих икада у знатнијој мери врате, макар и као Метрополи лојални грађани.

У неким другим, најјужнијим деловима некадашње заједничке државе, међународно-правно субјективизованим такође уз претежну Империјину подршку, Срби су упркос снажним асимилаторским налетима успели да очувају своју етничку супстанцу на нивоу од око једне трећине укупнe популацијe која их насељава и данас се очајнички боре за очување националне самобитности и за политичку заступљеност која би то очување као такво у будућности осигуравала.

И најзад, на просторима некадашње централне југословенске републике на којима је, уз позамашну цену, изборио снажнију политичку артикулацију свог вишевековног присуства у форми засебног ентитета („Република Српска“), српски народ се већ дуже време суочава са озбиљном опасношћу од губитка крвљу стеченога, односно његовог утапања у државно тело унитарно конципиране БиХ на којој као таквој најупорније настоји управо држава чији високи представник му се на прагу нове године обратио са страница популарног Блица.

А да ли ће, упркос свему наведеноме, до историјског помирења између ње и српског народа доћи, зависи, подвлачи у црнохуморном тону Скот, само од њега и његове спремности да направи „историјски заокрет“ од мрачне прошлости ка ономе што га чека на крају његовог дугог и трновитог, али плодоносног евроатлантског пута.

***

Сваки мир, па и онај праведни, подучава историја, јесте нека, мања или већа етаблирана неједнакост, која је као таква претпоставка за обнављање сукоба у ближој или даљој будућности. Неправедан мир, какав је онај успостављен након ратова за екс-југословенско територијално наслеђе углавном под Империјином „миротворачком“ палицом, није, пак, нити може бити, ништа друго до сет таквих претпоставки и као такав сигуран је залог неког новог и јамачно крвавог поравнавања међунационалних „рачуна“ на Западном Балкану.

На тој „тврдој“ и суморној чињеници, нажалост, мало шта може да промени Скотов „утешитељски“ напутак да при распаду сваке велике државне заједнице – пример који он наводи у свом интервјуу је, by the way, пример царевине, а не федералне државе каква је била друга Југославија чији конститутивни делови су у њу ушли својом вољом – неки народи добију, а неки, напросто, изгубе.

Руски утицај у Србији је много мањи него што бих волео да буде, нарочито у култури и у области оних садржаја којима амерички и западни утицај остварује свој учинак већ пуних педесет и нешто година, рекао је за Спутњик професор доктор Мило Ломпар са Филолошког факултета у Београду.

емократе у спољнополитичком одбору Сената у Вашингтону позвале су Америку да већу пажњу посвети Србији, да што више њихови дипломата овде проводи време како би одбранили нашу земљу од наводног руског утицаја.

У емисији од „Од четвртка до четвртка“ професора Ломпара смо питали да ли се он осећа угроженим, на шта нам се само осмехнуо.

— На делу је једна од карактеристичних хипокризија западног света, који под руским утицајем представља известан утицај који се одиграва у нашем окружењу, док своје деловање у старту ослобађа било какве одговорности да је реч о утицају. Тачније, представља га као неко благотворно дејство, занемарујући шта они који су изложени том дејству мисле о томе. То је хипокризија у којој се полази од тога да смо ми малолетни, да нам треба старатељ. Са друге стране се напада сваки окрет од задате трасе, а не треба заборавити да је од сукоба са Информбироом та траса у високом континуитету везана за амерички утицај, који је само растао у шестој, седмој и осмој деценији титоистичке Југославије. Навешћу податак да је Фулбрајтову стипендију, у периоду Хладног рата, после Савезне Републике Немачке највише добила СФРЈ. То говори о снажном утицају на културну и интелектуалну инфраструктуру наше земље, и он се наставио деведесетих преко невладиних организација, које су свој утицај претвориле добрим делом у званичну политику после 2000. године. Амерички утицај је један официјелни, а други је везан за далекосежно седиментирање садржаја америчког пропагандног идеолошког миљеа.

ашто онда у САД наводе да се злочиначки утицај Русије манифестује кроз културне везе, пропаганду, енергију и развој војних односа када је добро познато да је број америчких медија у Србији далеко већи од руских? Па и број војних вежби са САД?

Орао испред америчке заставе
CC0
Нови „атак“ америчких јастребова-русофоба: Сада на удару Српска
— Та оптужба је потребна да би се уклонио сваки облик руског присуства овде. Кад имамо медије који су доминантно под америчким утицајем, пропагандним, идеолошким, културним, то значи, просто речено, игнорисање чињеница. Битно је да одређени садржаји тог утицаја, везани за војну или неку другу компоненту, представљају нешто што САД на овом простору сматрају недозвољеним. Реч је о трајном напору да се обави редизајнирање политичке мапе у складу са облицима титоистичке Југославије, а то значи да се унитаризује БиХ, да се Република Српска, ако не формално укине, оно сведе на празну форму, да се Косову и Метпхији обезбеди столица у УН и да се поспеши процес дезинтеграције СПЦ као јединог интегралистичког облика српске националне егзистенције.

Да ли и Србија служи за поткусуривање демократа и републиканаца? Можда демократе овим потезом желе да докажу Трампу да је погрешио што је издвојио мање новца за овај део Балкана него Обама?

— Могуће је. Гледано историјски, од Првог српског устанка на територији Србије најјачи је био англосаксонски утицај. Већ код кнеза Милоша се борио за доминацију са руским утицајем. Руски утицај је, сасвим супротно, био благотворан, јер су сви облици националног потврђивања српске кнежевине у 19. веку, припајање новоослобођених крајева, обезбеђивања српских епископа у османској царевини били остварени под утицајем Русије. Не желим да идеализујем те односе који су имали своју сложену путању, као ни Русију. То је велика земља која има огроман број интереса различито распоређених и она калкулише тим интересима као што иначе велике земље раде. Споразум Русије, Аустро-угарске и Немачке оставио је Србију у некој врсти мутне зоне под јаким утицајем немачких фактора, али је Русија у одлучујућем тренутку заштитила егзистенцију Србије. То је оно што они, по мом схватању, хоће да онемогуће, да у одређеном тренутку Русија буде у могућности да заштити физичку и државну егзистенцију Србије, и то је врло суптилан облик онемогућавања, који се наслања на 20. век, где су српско-руски односи због Југославије ушли у различите садржаје. Дакле, између два рата, због монархистичке политике и осуде Октобарске револуције, после Другог светског рата због Информбироа, руско-српски односи су у много чему били на нижем нивоу.

Какво је сада стање?

Срби на Газиместану
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU
Да ли си „савремен“ ако пљујеш своју земљу? (видео)
— Сад кад се Србија по природи ствари мора окренути на ону страну одакле јој долази помоћ, то је дубоко рационално опредељење, а то је оно што изазива противљење. Англосаксонски и западни свет има карактеристичан облик лицемерја, они све затечене односе посматрају као надљудске категорије. Они кажу да је то — тако и тако, а пошто је то тако, никако не може да се мења ако промене иду у правцу који они не одобравају. Ако промене треба да се одиграју у правцу који они одобравају, затечено стање је најгоре могуће. Њихов утицај је позитиван, било да задржавају неко стање које је потпуно неприродно, било да желе да промене стање које њима не одговара. То је техника којом се манипулише, техника утицаја и тако се и медији одређују, тако се вести тонирају и тако се понашају дипломате и то је нешто о чему увек треба водити рачуна.

И Дом лордова је представио извештај „Уједињено Краљевство и будућност Западног Балкана“. Да ли вас је изненадило то што је Србија означена као мање утицајна на БиХ него што је то Хрватска?

— Не, то је тачно. Структура постјугословенске конфигурације на овом простору укључује Хрватску доминацију. Она је била обезбеђивана унутар титоистичке Југославије арбитрарном улогом Јосипа Броза Тита и политичком идеологијом Комунистичке партије, која је почивала на претпоставци великосрпског хегемонизма. Хрватска је врло дуго била истурени експонент немачке политике, која је вођена својим партикуларним интересима и на дубоку штету српских интереса форсирала Хрватску, чак и у садржајима који су били дубоко компромитујући. Данас је немачка политика доминантна у Србији, али нисам међу онима који на то гледају са одобравањем, јер је увек фатално негативна. Она се овде практично одређује, ми не знамо како ће се решити нарастајући спор између католичке и секуларне Хрватске, карактеристичан за високо једнонационалне земље са јаком Католичком црквом. То се види у Пољској, у Мађарској. И какав ће однос бити између америчког и немачког утицаја у Хрватској. У БиХ хрватски утицај се остварује на два плана. С једне стране, унутар Федерације, где Хрвати константно спроводе политику опструкције, а са друге у Републици Српској и у Србији најзначајнији трговински ланац је Хрватски, а то је забрињавајућа чињеница.

Да ли би Америка баш да би показала своју надмоћ над немачком могла да пошаље високог званичника своје администрације Брајана Хојта Јија као будућег амбасадора у БиХ?

Спомен плоча Милошу Црњанском у Лондону.
© SPUTNIK/ ВЛАДИМИР СУДАР
Срби га згазили, а рекао је: Наша Русија крвари за цео свет
— Могло би да се деси ако је он експонент клинтоновске идеолошке формације унутар Стејт департмента. Чак и да дође неки други човек, неће се компоненте америчке политике у односу на форсирање хрватских интереса овде битно разликовати од компоненти немачке политике. Величанствено британско лицемерје је да Британија, која је изашла из ЕУ, моделује наш улазак у ЕУ. Мислим да ће се Британија вратити, а за њом и Америка, класичној британској политици. Неке назнаке у том правцу видим у понашању Пољске,, која поред Чехословачке, Србије и Грчке осликава британску политику која је у бити антинемачка и антируска. Тако ја видим и овај спор Пољске и Европске уније, иако Пољска и Мађарска постављају права питања унутар ЕУ. Не би ме изненадило да унутар грчке, српске, пољске политике уочимо исто кретање које не мора на исти начин да се исказује и оно би означавало да је ова британска брига у ствари брига како задржати свој утицај унутар ЕУ, а да у исто време будете ван.

Република Српска обележила је 26 година постојања. Да ли сматрате да речи Милорада Додика и Томислава Николића о спајању РС и Србије брину Брисел и Вашингтон?

— Кључно је да речи морају бити у вези са чиновима, а у овом случају оне то нису. Главно питање јесте да ли је садржински испуњен део о посебним и паралелним везама. Упоредите однос Западне Херцеговине према Хрватској и видећете да је то неупоредиво. Западна Херцеговина је практично интегрисана у Хрватску, а овде постоји читави садржаји који нису остварени. Кључно би било да се оствари интегралистичка културна политика, да се постави питање ћирилице, наставних и васпитних програма, да се концептуализује оно што се говори. Природна тежња једног народа је да живи у истој држави. Најављена Декларација о опстанку може да доведе до тога, али је кључно питање да ли хоће. Код нас се само прича, а не ради се. Кључна компонента је да се створи унутрашња целина унутар легалног хоризонта који би омогућавао људима да се осећају деловима те целине. То је могуће уколико постоји искрена жеља политичара да то учине.

Запад брине о великосрпству, али не и о великоалбанској држави. Ви сте један од потписника Апела за одбрану КиМ, због чега?

Амфилохије Радовић
© AP PHOTO/ RISTO BOZOVIC
Амфилохије: Ништа лично против Вучића, опело држао Дачићу
— Сматрали смо да правац владајући политике иде у смеру који не одобравамо и упутили смо апел који је био изложен веома ружној кампањи где се све усредсредило на митрополита црногорско-приморског Амфилохија. То је било неистинито, јер је апел поред њега потписало још десет владика СПЦ, међу којима је најстарији владика Лаврентије шабачки, који је дуги низ деценија био владика западноевропски. С друге стране, апел је потписао владика рашко-призренски, онај који живи на КиМ, тако да је то била циљана пропагандна акција да се сатанизује човек у сагласности са подгоричким режимом. Последњих дана чини се да се ствари полако враћају у равнотежу и да наша власт мора да прихвати да постоје људи који се не слажу с њеном политиком, што не значи да јој неће дати за право уколико она уради нешто што они мисле да је исправно. То би био добар начин размишљања. Власт у обрачуну са митрополитом Амфилохијем подржали су искључиво експоненти англосаксонског политичког утицаја — Пешчаник, одређене новине и штампа. Апел је постигао своју сврху, јер је врло добро показао које политичке странке не могу да подрже било какву другу политику, осим безусловне политике подршке америчкој и западној варијанти КиМ. Апел је деловао као лакмус. Одједном сте видели да у националној политици имате веома мало људи који то искрено заступају.

Otkad je CG u NATO - Rusija zaista i ne može fizički da štiti Srbiju. Okruženi smo NATO zemljama , izgubili izlaz na more kroz "prijateljsku" zemlju pa više nemamo nikakvu slobodu protoka , odnosno kanal za dopremanje materijala i razne pomoći itd iz Rusije.
Ključ za očuvanje Srbije je bila CG, ali otkad je propao ustanak naroda u toj zemlji pa je ona bez referenduma uvučena u NATO - nema više šta da se nadamo.
Inače, imam osećaj da su službe i režim iz Srbije izdali ustanike u CG i potkazali ih milogorskim NATO kolegama.
Tako su izbacili Rusiju iz igre, zabili joj nož u leđa a navodno nevini pa sad mogu da uživaju u ljubavi sa američkim ambasadorom itd
Одговори
#39

UDARNA VEST: Počeli masovni skupovi širom Srbije- Nešto se veliko sprema..?!

Okupljanje građana kako bi se odala pošta ubijenom lideru Građanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviću počelo je u nekoliko gradova širom Srbije.
Kako je najavljeno na društvenim mrežama, pod haštagom “Nas je ipak više“, skupova u 19 h će biti ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, Uspenske crkve u Novom Sadu i Saborne crkve u Kragujevcu, Crkve Svete Trojice u Leskovcu, i u 18h ispred Hrama Svetog cara Konstantina u Nišu.


Kako je i najavljeno na društvenim mrežama, pod haštagom “Nas je ipak više“, skupovi su u 19 sati počeli ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, Uspenske crkve u Novom Sadu i Saborne crkve u Kragujevcu, Crkve Svete trojice u Leskovcu, i u 18h ispred Hrama Svetog cara Konstantina u Nišu.

“Nas je ipak više“ je bio slogan pod kojim je Ivanovićeva stranka učestvovala na oktobarskim lokalnim izborima na Kosovu.

Lider Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda” preminuo je nakon što je upucan ispred kancelarije u Kosovskoj Mitrovici.

Obdukcioni nalaz je pokazao da je Oliver Ivanović ubijen sa šest metaka iz pištolja zastava M70A, poznatog kao “duga devetka”, navode iz KBC Kosovska Mitrovica.


“Postoji šest ulaznih rana i četiri izlazne, dva metka su se zadržala u telu. Povrede su u predelu gonjeg dela grudnog koša”, rekao je direktor Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.

Kako kaže, obdukcija je trajala oko četiri sata, a hici su povredili vitalne organe Ivanovića, gornju aortu, šuplju venu i jetru. Opširnije u posebnoj vesti.

Glavni tužilac Osnovnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici Šikri Sila izjavio je da dva tužioca istražuju ubistvo Olivera Ivanovića – Srbin i Albanac.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ubistvo Olivera Ivanovića teroristički akt i da će se Srbija prema tom aktu tako i odnositi.

(B92)
ИЗВОР

MARKO NICOVIĆ OTKRIVA: OVO JE UVOD U HAOS, evo šta povezuje dva atentata koja su potresla Srbiju..

Marko Nicović, ekspert za bezbednost, kaže da je sličnost između okolnosti ubistva Đinđića i Ivanovića prilična. Ko što je Đinđić bio u Beogradu, tako je Ivanović, kako kaže, bio jedan od markantnijih srpskih lidera na Kosmetu.
Oliver Ivanović, lider SDP-a sa Kosova i Metohije, ubijen je mučki sa leđa u momentu dok je izlazio iz svoje kancelarije u Kosovskoj Mitrovici. Zoran Đinđić lider DS-a i premijer Srbije, pre petnaest godina ubijen je na sličan način u Beogradu. Moglo bi se reći da je atmosfera koja je prethodila i jednom i drugom ubistvu identična.


Godine 2003. kada je ubijen Đinđić Srbija je bila pod pritiskom Haškog suda, ali i u mreži kriminalnih struktura koje se tada vladale Srbijom, a bile su suviše jake da bi se sa njima izborio jedan čovek. Nikada nećemo saznati do kraja da li je i jedan od razloga ubistva Đinđića bio upravo njegov pokušaj da reši pitanje Kosova.

Oliver je, moglo bi se reći, bio u sličnoj situaciji. Sud za ratne zločine OVK, čije su optužnice u najavi, na Kosovu je stvorio atmosferu sličnu onoj u Srbiji pred ubistvo Đinđića. I Ivanović i Đinđić su pre nego što su ubijeni imali u više navrata „upozorenja“. Ivanoviću je upaljen auto, a Đinđić je izbegao pokušaj atentata kod hale Limes, mada lično nikada nije hteo da shvati da je to bio pokušaj ubistva.

I Ivanović je slično reagovao kad mu je pre nekoliko meseci upaljen automobil ispred kuće, nedugo pošto je izašao iz zatvora. I Ivanović i Đinđić su bili ljudi koji su o politici govorili otvoreno. Ni jedan ni drugi kao da nisu verovali da može nešto da im se desi, jer su smatrali da nema razloga za to. I kao što Beograd nije više isti posle Đinđića, tako ni Kosovo i Metohija nikada neće biti više isti bez Olivera Ivanovića.


Marko Nicović, ekspert za bezbednost, kaže da su okolnosti u kojima su ubijena dva lidera — prilično slična. Ne želeći da prejudicira stvari, Nicović, ipak, kaže da je sve dosta jasno.

„Oliver je upravo zbog toga što je bio takav, na neki način, smetao Prištini. Osim toga, ovim su podigli pažnju zapadne javnosti, dajući do znanja da će organizovati nered i terorizam na Kosovu, ako njihovi zahtevi da se ukine Specijalni sud za ratne zločine ne budu uslišeni“, smatra Nicović.

Slično stanje, odnosno pokušaj destabilizacije institucija, bilo je, podseća on, i u Srbiji pred ubistvo Đinđića.

„Ubistvo Ivanovića samo je jedan uvod u stvaranje haosa koje će od Kosova stvoriti prostor za nemoguć život, i politički i svaki drugi. Ovo je na neki način i jedna vrsta njihove demonstracije Zapadu da mogu da izazovu bilo koju vrstu haosa na Kosovu, uključujući čak i napade na bilo koju vrstu institucija na Kosovu, uključujući i međunarodne“, kaže Nicović.


Ono što nije uspelo kriminalno-političkoj mafiji 2003. godine u Beogradu, sada se uspešno sprovodi na Kosovu, objašnjava Nicović, jer je Kosovo jedinstvena „država“ u svetu koja ima svoju mafiju, odnosno, mafija svoju državu. On takođe podseća da je Đinđić u vreme kada je ubijen zagovarao ideju podele Kosova sa nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom, što je i te kako zasmetalo tim sponzorima Kosova.

„Ti isti miljenici Zapada sad su se osilili i otkačili su se čak i od svojih mentora, što je veliki problem. I oni, i pored upozorenja američke administracije i EU da sud za zločine OVK mora da se formira, to ne čine“, ističe naš sagovornik.

Upravo kako je Đinđić ubijen kao najprepoznatljivija figura tada u Srbiji, tako je i Ivanović izabran, najverovatnije, za metu kao najprepoznatljivija srpska ličnost na Kosovu i Metohiji.

„On je važio za prepoznatljivu figuru, još pre bombardovanja SRJ, u međunarodnim vodama kao predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, bilo da su to međunarodne misije na Kosovu, ili van. On je imao i širinu, i inteligenciju i bio je sigurno vodeći Srbin na Kosmetu, dakle sve dispozicije da postane lider Srba na KiM“,kaže Nicović.

Nicović je uveren da je ovo samo početak i da su Albanci sada demonstrirali da oni u stvari komanduju životima i smrću na Kosovu. To samo znači da Kosovo lako može da destabilizuje ne region, već Evropu, a početak svega bi moglo da bude ubistvo upravo Olivera Ivanovića. To je, primećuje on, isti scenario koji je pokušan da se primeni na Srbiju posle ubistva Đinđića.

http://web-tribune.com/tema_dana/marko-n...sla-srbiju
ИЗВОР

Detalji pošte nikad nisu objavljeni
Vladimir Putin posetio je 2001. godine ruske trupe na aerodromu u Prištini i tada pred elitnim vojnicima svoje armije obećao da će Rusija uvek podržavati teritorijalni suverenitet Srbije i nikad neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu.
Ovi detalji nikada nisu objavljeni zahvaljujući petooktobarskoj vlasti.


Putin je posetio ruske trupe u Prištini 17 . juna 2001. godine. Rusi su položaje na aerodromu Slatina zauzeli munjevitom akcijom neposredno pre potpisivanja Kumanovskog sporazuma i tako preduhitrili NATO koji je posle toga došao na Kosovo i Metohiju.

– Ruski predsednik se postrojenim padobrancima obratio čvrstim tonom. U nekoliko navrata tokom govora istakao je da Kosovo pripada Srbiji i da će, ako zatreba, Rusija pojačati svoje prisustvo u regionu – otkriva sagovornik koji se u to vreme zatekao na prištinskom aerodromu.

Događaji su se tako razvijali da su se ruski vojnici, na isti datum, dve godine kasnije, povukli sa Kosova. Za to su, kažu upućeni, krivi tadašnji zvaničnici iz Beograda, naročito nakon atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića.


Albanci sa Kosova, dobro znaju za obećanje koje je Putin tada izrekao i dokazao narednih godina da Kremlj stoji uz Srbiju.

Pogrešna politika tadašnjih srpskih vlasti dovela je do povlačenja ruskih trupa iz južne srpske pokrajine.Nekadašnji šef srpske diplomatije Vladislav Jovanović kaže da Putin drži reč kada je u pitanju Kosovo i posle toliko godina.

– Uprkos povlačenju ruskih trupa, Putin je pokazao da je principijelni državnik sa vizijom, a Albanci znaju da ih jedan tako veliki državnik ne priznaje i strepe za svoju klimavu kvazidržavu – kaže Jovanović.

– Rusija je vratila vojnike sa Kosova zbog nedostatka političke aktivnosti Beograda. Da je bilo više pameti tada, a manje podložnosti Vašingtonu, status Kosova bi bio drugačiji. U najmanju ruku Kosovo bi bilo pod protektoratom međunarodne zajednice, a ne samo jednog njenog dela – kaže diplomata Zoran Milivojević.

http://web-tribune.com/iza-kulisa/putin-...-od-straha

Гледам све медије да видим јели ће било ко у том држави дати неком Саучешће породици?

Вечна Памјат
Вечни Мир
Одговори
#40

ВУЧИЋ ПРИМИО СКОТА И МОНДОЛОНИЈА: Тема разговора – ЕУ и Загреб
15:39 08.02.2018. 2
Дели на Вајберу
Председник Александар Вучић разговарао је са амбасадором САД Кајлом Скатом о билатералној сарадњи, ситуацији у региону и европском путу Србије и Скот му је том приликом уручио честитку председника САД Доналда Трампа поводом Дана државности.

„Србија је дуго била значајан партнер САД. Ове године обележавамо стогодишњицу од када је председник Вудро Вилсон подигао заставу Србије на Белој кући, што је добра прилика да се присетимо наших дугогодишњих и плодоносних билатералних односа“, наводи се у Трамповој честитки.



Амерички председник је поручио Вучићу да је потребно наставити заједнички рад на јачању регионалне стабилности и продубљивању билатералних односа Србије и САД, саопштило је Председништво.

Тема разговора Вучића и амбасадора САД била је и његова предстојећа посета Загребу. Српски председник је изразио наду да ће се односи на Западном Балкану развијати у правцу мира, стабилности и сарадње, али да је за то опходно да све земље региона дају свој допринос. Скат је оценио да је нова Стартегија проширења ЕУ, представљена у Стразбуру пре два дана, важан сигнал за европску будућност Србије.

Двојица саговорника су нагласила значај наставка дијалога Београда и Приштине уз посредовање Европске уније, као и примене Бриселског споразума. Амбасадор САД је поздравио позив председника Вучића за унутрашњи дијалог о Косову и Метохији и пренео да САД охрабрују све стране да садржајно размишљају и раде на свеобухватном решењу за односе Београда и Приштине.

Вучић и амбасадор Скат су разговарали и о америчкој подршци реформским напорима и даљем јачању економске и војне сарадње двеју земаља.

Макрон писао Вучићу: Одлучно за јачање односа са Србијом



Председник Србије Александар Вучић разговарао је са амбасадором Француске Фредериком Мондолонијем о продубљивању сарадње две земље, а Мондолони му је том приликом уручио писмо председника Француске Емануела Макрона.

Макрон у писму, између осталог, наглашава своју одлучност за јачање француско-српских односа, у духу пријатељства и ефикасности и наду да ће ова година бити плодоносна за пријатељство Француске и Србије, саопштило је Председништво. Вучић је захвалио на писму и додао да је током неколико сусрета са француским председником успоставио добар однос и уверио се у снагу његових идеја и лидерства.

Председник Србије је рекао да очекује да председник Макрон ове године, када се обележава стогодишњица завршетка Првог светског рата, посети Србију и подсети на снажно српско-француско савезништво и пријатељство, наводи се у саопштењу. Вучић је рекао да политички и економски односи двеју земаља постају све јачи и видљивији, наводећи као последњи пример компанију Ванси, која ће управљати аеродромом Никола Тесла.

Амбасадор Мондолони је рекао да Француска снажно подржава Србију на њеном европском путу и, с тим у вези, поздравља усвајање Стратегије о проширењу на Западни Балкан, додавши да се проширење тиме, после неколико година, поново враћа на агенду Европске уније.

Он је пренео да Француска искрено жели да помогне Србији да испуни задатке за чланство у ЕУ, јер је својом одговорном политиком већ остварила значајне реформске резултате, који доносе економски напредак, док се вођењем одговорне регионалне политике наметнула као значајан фактор мира и стабилности на Западном Балкану, наводи се у саопштењу.

http://srbin.info/2018/02/08/vucic-primi...-i-zagreb/

Ко ту буквално води ту државу?
Одговори
#41

Да се вратимо на тему:

ШТА 'ОЋЕ АМЕРИКА?

Па 'оће да нас уништи и унакази начисто!

А то се ради тако што миц по миц продаје колонизованом свету своју одвратну, кичерајску, једном речи АМЕРИЧКУ подкултуру!

Прво су дали маќедонствујушчим тутуноберачима доле бланко-чек да изграде своју "престоницу" па им после шаљу своје промотере који се шетају градом и вичу "бјутифул" у камеру!

А да знају да су маќедонствујушчи до јуче ср*али по тротоарима у центру града, и то би био добар куриозитет за америчке туристе!

Случајно даклем, прохтело нам се да видимо тај УЛТРА-КИЧЕРАЈ у центру Скопља па налетесмо на овог Амера кога Шумадинац ономанде хвали до неба!

Шта'ш....нашла врећа закрпу, укус за меру и естетику тог амера и нашег Шумадинца се узајамно и хармонично допуњују!

Кукуууууу....

Кидање Кидање Кидање

ПС

Иначе ЈВуО-Шумадинац ако је један на овом форуму то је тужно, ну ако их ваистину има двојица....то је и тужно и отужно!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#42

UDARNA VEST – KO STOJI IZA AMERIČKOG PROFESIONALNOG UBICE KOJI JE UHAPŠEN: Naručeno ubistvo visokog političara u Beogradu!
7. februara 2018.
ovkFoto: Tanjug/ap
Аmеrički držаvlјаnin Kоrbеt D., bivši pripаdnik nајеlitniје vојnе јеdinicе ‘Моrnаričkе fоkе’ kојi је prоšlе nеdеlје u Bеоgrаdu uhаpšеn u štеk-stаnu i kоd kоgа је prоnаđеn pištоlј CZ-99 sа izbrisаnim sеriјskim brојеm, nајvеrоvаtniје је u Srbiјu dоšао pо nаlоgu šiptаrskih еkstrеmistа, а njеgоvа mеtа је biо nеki pоznаti pоlitičаr ili biznismеn.

Uhаpšеni bivši mаrinаc Kоrbеt D. rаdi zа izrаеlsku аgеnciјu zа оbеzbеđеnjе čiјi је vlаsnik blizаk sа čеlnicimа lаžnе držаvе Kоsоvо

Pоliciја је tоkоm istrаgе, kаkо sаznајеmо, utvrdilа dа Kоrbеt D. (pun idеntitеt pоznаt rеdаkciјi) rаdi zа vеliku i pоznаtu mеđunаrоdnu аgеnciјu zа оbеzbеđеnjе čiјi је vlаsnik Izrаеlаc А. G., kојi је pоslоvnо i privаtnо blizаk čеlnicimа lаžnе držаvе Kоsоvо Hаšimu Таčiјu i Rаmušu Hаrаdinајu!

Тužilаštvо i pоliciја nа оsnоvu dо sаdа prikuplјеnih dоkаzа i infоrmаciја оsnоvаnо sumnjајu dа је аmеrički mаrinаc u Bеоgrаdu trеbаlо dа likvidirа nеkоg pоznаtоg i uglеdnоg pоlitičаrа ili biznismеnа, štо bi sе оndа iskоristilо kао pоvоd zа izаzivаnjе nеmirа i dеstаbilizаciјu držаvе.

– I Аmеrikаnаc i dvојicа Srbа kојi su mu nаbаvili оružје i pоmаgаli mu u skrivаnju zа sаdа sе brаnе ćutаnjеm. Kоrbеt је pоslе hаpšеnjа rеkао dа је u Bеоgrаd dоšао dа ugоvоri pоsао оbеzbеđеnjа, а dа је pištоlј kupiо nа crnоm tržištu rаdi ličnе bеzbеdnоsti. То је, nаrаvnо, prоvidnо i pоtpunо nеuvеrlјivо оbјаšnjеnjе…

Pа nikо nоrmаlаn nе mоžе dа pоvеruје dа sе аmеrički spеciјаlаc kriје u štеk-stаnu sа pištоlјеm sа izbrisаnim sеriјskim brојеm, а dа nеmа nikаkvе оpаsnе nаmеrе – prеnоsi nаš sаgоvоrnik iz istrаgе. Prеmа njеgоvim rеčimа, nајvеrоvаtniјi scеnаriо јеstе dа је Kоrbеt D. dео širе zаvеrе u kојu su umеšаni i šiptаrski еkstrеmisti i zаpаdnе službе, а čiјi cilј је biо izаzivаnjе hаоsа u Srbiјi.

– Prеtpоstаvlјаmо dа је njеgоvа mеtа biо nеkо оd pоznаtih biznismеnа ili pоlitičаrа. Ili nеkо оd Vučićеvih bliskih sаrаdnikа ili nеkо оd njеgоvih nајglаsniјih kritičаrа.

Тај nеkо је vеrоvаtnо trеbаlо dа budе ubiјеn pо scеnаriјu klаsičnih mаfiјаških sаčеkušа, zа kојu bi nа krајu bilа оptužеnа vlаst – prеpričаvа izvоr Infоrmеrа, kојi nе isklјučuје mоgućnоst dа аkciја plаnirаnа u Bеоgrаdu imа nеkе vеzе sа nеdаvnim ubistvоm Оlivеrа Ivаnоvićа u Kоsоvskој Мitrоvici:
– Svе ukаzuје dа је i tо ubistvо srаčunаtо nа izаzivаnjе nеstаbilnоsti i pоlitičkоg hаоsа u Srbiјi…

Аmеrikаnаc Kоrbеt D. uhаpšеn је, pоdsеtimо, prоšlе nеdеlје pоštо је pоliciја dоbilа dојаvu dа dvојicа Srbа skrivајu ‘spеciјаlcа’ kојi је dоšао u Bеоgrаd dа ‘оbаvi vаžаn pоsао i оdmаh pоtоm nеstаnе’. Prilikоm hаpšеnjа kоd Аmеrikаncа је prоnаđеn pištоlј CZ-99 sа izbrisаnim sеriјskim brојеm, kаkаv sе оbičnо kоristi zа izvršеnjе mаfiјаških ubistаvа.

Nа pištоlјu su prоnаđеni DNK trаgоvi Kоrbеtа D. i nа оsnоvu tоg dоkаzа оdrеđеn mu је pritvоr, а uhаpšеnа su i dvа njеgоvа pоmаgаčа Srbinа. Istrаgа је utvrdilа dа је Kоrbеt D. punih 12 gоdinа biо pripаdnik ‘Моrnаričkih fоkа’, i tо nајеlitniјеg ‘Тimа 6’, kао i dа је službоvао u Siriјi, Irаku, Аfrici i Јužnој Аmеrici.

Аmеrikаnаc је u prvој izјаvi pоliciјi pоslе hаpšеnjа rеkао dа је u Srbiјu dоšао dа ugоvоri pоsао оbеzbеđеnjа, аli niје umео dа оbјаsni zаštо sе оndа kriо u štеk-stаnu i zbоg čеgа је kоd sеbе imао pištоlј sа izbrisаnim sеriјskim brојеvimа.

Ni јučе nikо u vrhu držаvе, pоliciје i tužilаštvа niје htео dа pričа nа оvu tеmu. Nеzvаničnо, pоtvrđеnо nаm је dа istrаgа svе višе ukаzuје nа tо dа је Kоrbеt plаnirао nеčiјu likvidаciјu. Bеzbеdnоsni stručnjаci, kаžu dа svе ukаzuје nа tо dа је Аmеrikаnаc sprеmао „krupаn аtеntаt“.

Igоr Bеčić, šеf Оdbоrа zа kоntrоlu službi bеzbеdnоsti, kаžе dа је јаsnо rеč о vrhunskоm prоfеsiоnаlcu, kојi је visоkо rаngirаn u svоm pоslu.

– Таkо оzbilјаn prоfеsiоnаlаc sigurnо niје pоslаt turistički u Bеоgrаd, vеć је imао оpаsnu nаmеru kојu trеbа utvrditi. Nеkim cеntrimа mоći vеоmа оdgоvаrа dа sе u Srbiјi izаzоvе nеstаbilnоst. Таkvih pоkušаја stаlnо imа i nаšе službе ih sprеčаvајu. Меđunаrоdnе аgеnciје zа оbеzbеđivаnjе čеstо prеdstаvlјајu fаsаdu zа ‘prlјаvе pоslоvе’, а јеdаn оd tаkvih pоslоvа је izglеdа biо zаdаtаk uhаpšеnоg Аmеrikаncа – upоzоrаvа Bеčić.

Bivši оbаvеštајаc Bоžidаr Spаsić tvrdi dа је „pојаvа аmеričkоg spеciјаlcа“ јеdаn оd rаzlоgа zаštо је Stејt dеpаrtmеnt upоzоriо grаđаnе dа nе idu u Srbiјu.
– Pоštо је biо u štеk-stаnu i imао pištоlј sа izbrušеnim sеriјskim brојеm, mоgućе је i dа је rеč о plаnirаnju pоlitičkоg аtеntаtа. Lаkо mоžе dа sе dеsi dа је mеtа biо nеki držаvnik – kаžе Spаsić.

Bеzbеdnоsni stručnjаk Džеvаd Gаliјаšеvić kаžе dа је јаkо bitnо pаžlјivо i dеtаlјnо prоvеriti uhаpšеnоg Аmеrikаncа.

– То је pоtrеbnо i zbоg ubistvа Оlivеrа Ivаnоvićа, kоје је bilо vrlо prоfеsiоnаlnо i brutаlnо izvеdеnо. Моgućе је dа grupа оbаvеštајаcа i ubicа niје nаpustilа rеgiоn, nеgо sе prеbаcilа u Srbiјu. Zаtо trеbа pојаčаti zаštitu svih štićеnih licа i оbјеkаtа – zаklјučuје Gаliјаšеvić

S оbzirоm nа tо dа sе u Srbiјi trеnutnо prеlаmајu intеrеsi vеlikih silа, bоrаvаk licа pоvеzаnih sа strаnim оbаvеštајnim fаktоrimа i kriminаlnim strukturаmа nе trеbа dа čudi. Sigurаn sаm dа su nаšе službе bеzbеdnоsti u stаnju dа sprеčе svаki pоkušај incidеntа i nаrušаvаnjа stаbilnоsti.

Prеtpоstаvlјаmо dа је njеgоvа mеtа biо nеkо оd pоznаtih biznismеnа ili pоlitičаrа. Ili nеkо оd Vučićеvih bliskih sаrаdnikа ili nеkо оd njеgоvih nајglаsniјih kritičаrа
Izvоr iz istrаgе

UDARN A VEST – SAD PRESEKLE FINANSIJE: Američka ambasada u Beogradu BANKROTIRALA!
9. februara 2018.
Ambasador SADfoto: Tanjug
Vlada SAD je u fiskalnoj blokadi, piše na Tviter nalogu američke ambasade u Beogradu. U praksi, to znači da će ona i dalje obavljati konzularne poslove, ali ne i više od toga.

– Ambasada SAD u Beogradu će i dalje obavljati konzularne poslove, uključujući i pružanje usluga državljanima SAD kao i izdavanje viza – navodi se u tvitu Ambasade SAD.

Takođe, piše i da internet prezentacija ambasade SAD kao i nalozi na društvenim mrežama neće biti redovno ažurirani tokom trajanja blokade.

– Tokom delimičnog obustavljanja rada vlade SAD, Ambasada će preispitati način trošenja novca ali i odluke o podršci programima, te su tako neki događaji već morali da se otkažu ili odgode – navodi se na Fejsbuk stranici američke ambasade.

Ovo je drugi put za nepunih mesec dana da je Vlada Sjedinjenih Država u blokadi.

To se već desilo krajem januara, a razlog je bio taj što nije postignut dogovor o budžetu, zbog čega neke službe američke Vlade nisu radile.

Međutim, sada je američki Senat usvojio budžetski sporazum, ali je bilo prekasno da se spreči blokada vlade, koja je već pokrenuta, što je korak nazad za Kongres koji kontrolišu republikanci.

Blokada je počela u ponoć.

https://www.youtube.com/watch?v=8bFZ7yd3Osc
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним