[posmatrač]

Сергије Живановић

[Милослав Самарџић]

Скоро је било речи на теми Самарџић одговара... о дошлим официрима "са стране" у поједине делове Босне. Пописао сам, наравно онолико колико знам, официре - активне до 1941.год, који су били на фронту према усташама и осталима 1941-42.год, тј. на тзв. Дангићевој територији, као и касније на територији Дринског, Романијског и Зеничког корпуса, као и одакле су. Овде нисам унео оне официре који су са својим борбеним јединицама учествовали у борбама тамо, као Златиборски, Церски четн. одред и др.

поручник СТЕВАН ГЛУМАЦ

Јуче сам причао са његовим сином, др Симом Глумцем. Он је иначе велики научник, још један Србин у програму НАСА, радио је на ЏПС системима који су коришћени на првом лету на месец.

Он је желео да зна више о ратном путу свога оа, али на жалост нисам могао много тога да му кажем. Глумац је био начелник штаба Дринског корпуса , а детаље не знам. Недељковићу, знаш ли ти?

Према синовљевим информацијама, он се у ствари звао Стојан, а не Стеван. Рођен је 1910. године у селу Врановац код Коренице у Лици. Завршио је Нижу школу Војне академије у Београду. Пре рата је био официр Краљеве гарде. Са братом је имао кућу на углу Хиландарске и Таковске улице. Стојан је оглашен за злочинца и његова половина куће је конфискована, али породица је последњих година вратила ту половину (што подразумева да је Сима рехабилитован).
Син се сећа да су се раног лета 1941. официри тајно састајали у његовој кући и да је стигла наредба да иду у Босну. Он и мајка остали су у Београду.
Стојан је унапређен у чин капетана. Рањен је 1943. године и од тада се налази на дужности у Врховној команди. Био је препознатљив по висини, имао је 202 центиметра. Од 1943. је вероватно носио штап.
Колико је др Сими познато, Стојан је убијен маја 1945. у Кочевском рогу. То значи да се повукао са потпуковником Алексом Драшковићем, командантом Дринског корпуса, у Ђуришићевој групи.

[Милослав Самарџић]

Сад погледах у књигама ''Дража и општа историја...'' Глумац је у зиму 1943/44. па даље био начелник штаба Истакнутог дела Врховне команде, којим је командовао Захарије Остојић. Мислим да ипак није био у штабу код Драже.

[Зоран Недељковић]

Постојао је само један акт. официр, - Стеван М. Глумац. Из разно разних разлога неки нису уписивани на ВА под крштеним именом. На пример капетан Аца Милошевић и још неки.
Стеван М. Глумац завршио је 55.кл.НШВА (1927-1930).
9.окт.1934. одобрена му је женидба са г-цом Софијом, ћерком поч.Јанковић Милана, месара из Београда.
1.апр.1934. унапређен у чин акт.пеш.поручника. 1.апр.1938. унапређен у чин акт.пеш.капетана II кл.
Два пута, 1936 и 1938, одликован Медаљом за војничке врлине.
Шифровано име "капетан Лазовић".
Судбина непозната. Најв. се повукао са црногорским четницима.

[Милослав Самарџић]

ОК, хвала!

[Милослав Самарџић]

Питао сам поново сина, ипак је Стеван, погрешно сам записао.

[Николај]

Активни пешадијски поручник Мића Рогић из Биоске, почетком августа 1941. године прешао у Босну и учествовао у ослобођењу Вардишта од усташа и опсади Вишеграда.

[Перун]

Активни пешадијски поручник Мића Рогић из Биоске, почетком августа 1941. године прешао у Босну и учествовао у ослобођењу Вардишта од усташа и опсади Вишеграда.

То је тачно. Њега нисам убацивао јер, том логиком, можемо убацити све официре који су били код Рачића, Кораћа ( ако не грешим само 1 активан ),... уосталом, прочитај прву поруку који је Зоран поставио.

[Николај]

Ишао је тада као појединац, не у саставу нечијег одреда.

[Перун]

Ишао је тада као појединац, не у саставу нечијег одреда.

Николај, ипак стојим до тога да је Мића ишао са својим одредом за Вишеград. Пут из Ужица га је водио кроз родну Биоску, затим Кремна и Мокру Гору. Језгро његовог одреда чинили су младићи из поменутих села. Неки од њих су и преживели рат па су, неким ауторима, пренели сећања на овај догађај.

[Николај]

Кораћ не пише тако:

"Мића Рогић, активни поручник, који је у то време (октобар 1941. године - моја прим.) са неколико својих војника радио на своју руку, не припадајући ни једном од одреда у опсади Вишеграда." (књига 1, стр. 80)

[Перун]

"Мића Рогић, активни поручник, који је у то време (октобар 1941. године - моја прим.) са неколико својих војника радио на своју руку, не припадајући ни једном од одреда у опсади Вишеграда."

То у реду. Само се нисмо слагали око овога што сам болдирао. Имам имена и изјаве неких од учесника овог догађаја. Не мислим да их је било преко 20 са десне стране Дрине и вероватно му се током опсаде још људи прикључило. Проверићу опет кад будем имао времена.

[Перун]

Дефинитивно и Душан Радовић - Кондор. Немам ниједан други извор који би ово потврдио али сматрам да је овај веродостојан:

Дана 3. маја око 9 часова, на положајима око Вежање на Тари пресрели су ме Немци и разоружали мојих 69 људи иако сам имао одговарајућа документа о легалном постојању одреда на територији Србије. Отпор нисам давао јер нисам имао инструкције. Све људе који су махом Босанци, прекаљени кроз борбу и герилске подухвате, чувао сам и држим их уз себе на погодном месту...

Заиста, ако се погледају имена са спискова Кондореве пратеће јединице долази се до закључка да су његову најужу пратњу, и током наредних година рата, чинили ,,махом Босанци''.

[luka.luke]

Јануар 41, око Светог Саве, Село Павловац на Требевићу, прецизније на платоу између Требевића и Јахорине десила се дефинитивна подјела четника и партизана на овој територији. Говоре су држали испред комуниста Феликс Горанин(под псеудонимом Срећко), а испред ЈВуО официр који је дошао из Србије.
Да ли неко зна који је то официр био? Од присутних наравно нема никога живог да питам, а млађи знају за догађај, али се нико не сјећа имена.

Иначе резултат након подјеле је био отприлике 1500-2000 : 3 за официра