Латинка - In memoriam - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (https://www.pogledi.rs/forum/forum-5.html)
+--- Форум: Политика (https://www.pogledi.rs/forum/forum-6.html)
+--- Тема: Латинка - In memoriam (/thread-4922.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Друштво (https://www.pogledi.rs/forum/forum-5.html)
+--- Форум: Политика (https://www.pogledi.rs/forum/forum-6.html)
+--- Тема: Латинка - In memoriam (/thread-4922.html)
Латинка - In memoriam - Бенито - 12-12-2022
Данас је, у 89-ој години, умрла Латинка Перовић.
Била је, од 1960. године, најмлађа председница АФЖ-а Србије. После тога је била секретар Савеза комуниста Србије. Њени следбеници воле да је хвале да је једина до тада која је до тог положаја дошла због својих интелектуалних способности. Само не објашњавају шта јој је у томе помогао Мијалко Тодоровић Плави.
Смењена је са тог положаја, 1972. године, одлуком СКЈ, а тачније Јосипа Броза, у чистки "либерала Србије", када је промењено готово цело руководство СКС, на челу са Марком Никезићем.
Наравно да није ни дана била без посла. Запослена је у ономе што се данас зове Институт за новију историју Србије, а тако се зове тек од 1990. године, али њени биографи то прећуткују.
Постала је један од главних тумача историје Срба, прави наследник тог тумачења чији су главни промотери пре ње били Димитрије Туцовић и Владимир Дедијер. Својим титоистичким, да не кажем аустроугарским тумачењем српске модерне историје, постала је водећи гуру за читаву групу која је Србији остала као последња заоставштина поражене струје на Осмој седници СКС.
У њена тумачења они су веровали беспоговорно. Тако је постала неформални идеолог "Друге Србије". Моћ коју је имала, а што је било радикално несразмерно подршци коју је уживала међу Србима, црпела је из страних "невладиних фондова и установа". Била је творац неких од најмонструознијих тврдњи везаних за Србе и њихову историју.
Њен одлазак са овог света не значи и крај идеологије коју је заступала. Али, мора се нагласити, да је за исту идеологију ово велики ударац.
Латинка Перовић није била први, али у своје време, а то су најмање последње три деценије, била је најважнији и најрепрезентативнији представник антисрпске политике међу Србима.
RE: Латинка - In memoriam - Милослав Самарџић - 12-12-2022
Чланице АФЖ-а ишле су по селима после рата да пропагирају то.
Пошто су домаћицама из Губеревца - село крај друма КГ - КВ - одржале говор, јавила се за реч Милка Алексић. Описала им је свој радни дан, од устајања пре зоре да се нахране и помузу краве, па даље редом. И онда их је питала како се то уклапа у ту њихову причу. Онда је одмах наступила ОЗН-а која је била уз АФЖ:
195. Милка Алексић, домаћица из Губеревца, одведена у затвор у Крагујевцу после слободног говора на курсу ''идеолошког образовања'' у селу; враћена кући са тешким телесним повредама и убрзо преминула.
Милка је дакле редни врој 195 на списку жртава комуниста у КГ округу:
https://www.pogledi.rs/spisak-zrtava-komunista-u-kragujevackom-okrugu-1-199.html
Из тог миљеа је изникла Латинка Перовић. То је кључно за биографије таквих.
За Марка Никезића ово:
16-20. Радић Никола, Новка (Николина жена), Живодраг (Николин син), Милева (Живодрагова жена) и Милорад (Николин син); жртве су мучене и масакриране, 4. фебруара 1944, од стране партизана под командом Марка Никезића. Имовина им је опљачкана, а кућа и штала спаљени. Масакр је извршен под оптужбом да је Никола Радић пријавио жандармима Љубивоја Гајића, водећег комунисту на Космају. Поред Љубивоја Гајића, у кући Николе Радића жандарми су тада убили и Вучка Милићевића из Дражња и Витоку Живановић, њихову пратиљу. Међутим, према сведочењу ћерке Љубивоја Гајића, ову комунистичку тројку није издао Никола Радић, већ Гајићев конкурент и кум Драгослав Дража Марковић.
Са списка жртава комуниста у општини Сопот:
https://www.pogledi.rs/pakao-u-sopotu.html
Итд.
RE: Латинка - In memoriam - Јеремија - 13-12-2022
Та је требало да бусе спаљена на ломачи попут вештица у време инквизиције.
RE: Латинка - In memoriam - Митић - 13-12-2022
Запослила се 1975. године у Институту за историју радничког покрета који је од 1992. године преименован у Институт за новију историју Србије (ИНИС).
На Фејсбук страници ИНИС-а су објавили текст посвећен Латинки Перовић.
Нисам ни знао да је Латинка Перовић била најближа другарица Оље Пантелић, ћерке професора Лазара Пантелића који је стрељан заједно са ђацима. И одрасла је у њиховој кући, како су цитирали Латинку Перовић.
RE: Латинка - In memoriam - Ђорђе - 13-12-2022
Како ми деда рече једном када сам био дете: "Свако зло има крај".
RE: Латинка - In memoriam - Александар Динчић - 16-12-2022
(12-12-2022, 11:16 PM)Милослав Самарџић Пише: Чланице АФЖ-а ишле су по селима после рата да пропагирају то.
Пошто су домаћицама из Губеревца - село крај друма КГ - КВ - одржале говор, јавила се за реч Милка Алексић. Описала им је свој радни дан, од устајања пре зоре да се нахране и помузу краве, па даље редом. И онда их је питала како се то уклапа у ту њихову причу. Онда је одмах наступила ОЗН-а која је била уз АФЖ:
195. Милка Алексић, домаћица из Губеревца, одведена у затвор у Крагујевцу после слободног говора на курсу ''идеолошког образовања'' у селу; враћена кући са тешким телесним повредама и убрзо преминула.
Милка је дакле редни врој 195 на списку жртава комуниста у КГ округу:
https://www.pogledi.rs/spisak-zrtava-komunista-u-kragujevackom-okrugu-1-199.html
Из тог миљеа је изникла Латинка Перовић. То је кључно за биографије таквих.
За Марка Никезића ово:
16-20. Радић Никола, Новка (Николина жена), Живодраг (Николин син), Милева (Живодрагова жена) и Милорад (Николин син); жртве су мучене и масакриране, 4. фебруара 1944, од стране партизана под командом Марка Никезића. Имовина им је опљачкана, а кућа и штала спаљени. Масакр је извршен под оптужбом да је Никола Радић пријавио жандармима Љубивоја Гајића, водећег комунисту на Космају. Поред Љубивоја Гајића, у кући Николе Радића жандарми су тада убили и Вучка Милићевића из Дражња и Витоку Живановић, њихову пратиљу. Међутим, према сведочењу ћерке Љубивоја Гајића, ову комунистичку тројку није издао Никола Радић, већ Гајићев конкурент и кум Драгослав Дража Марковић.
Са списка жртава комуниста у општини Сопот:
https://www.pogledi.rs/pakao-u-sopotu.html
Итд.
И сада неког дa питаш шта су то били либерали седамдесетих година (Латина, Никезић, Чанадановић, Тепавац и други) и зашто су они уопште били смењени? Убеђен сам да 99,9% неће знати одговорити.
Зашто?
И то је била једна (у низу) великих обмана у кухињи југословенске службе. Обмана с циљем да се као борци против комунистичког једноумља рехабилитују и изгурају на површину, са новим идејама, кад буде дошло време. То време је ускоро и дошло, са падом СКЈ, и када су управо ти „анархо“ либерали били активирани. Знамо како је то даље текло.
Као што наиван српски свет и даље верује у спонтане студентске демострације 1968. године. А не да је, заправо,партијски врх преко својих провокатора (а такве "експерименте" раде и данас, јер их уче југословенски кадрови службе попут Спасића, Карана и осталих) проверавао колико је омладина била лојална и одана партији и вођи. Када су видели да су спремни да буквално "кољу" због марксистичке идеје (туча са полицијом и разбијене главе), да су већи комунисти од њих самих (пароле попут: „Живео црвени универзитет“ и сл.) - рекли су: "И више него добро. Омладина је положила испит".
RE: Латинка - In memoriam - Милослав Самарџић - 20-12-2022
Некролог за један промашени живот првосвештеници другосрбијанског култа
У штампи, на радију и преко телевизије нападно је брујало њено чудно име. Не Радојка, него Латинка. Чинило се као да нема теме под капом небеском коју она није ауторитетно коментарисала. После неколико дана невољног праћења њених јавних наступа, који су се док сам покушавао да се у бањи одмарам вртели буквално двадесет четири часа дневно, стекао сам утисак помахнитале, нарцисоидне, умишљене свезналице, неспособне да обузда своја несносна булажњења. Ни онај главни као да од ње није могао да дође до речи
ПИШЕ: Др Стефан КАРГАНОВИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/nekrolog-za-jedan-promaseni-zivot-prv-27522.html
RE: Латинка - In memoriam - Бенито - 22-12-2022
Ремек-дело Каргановића.
RE: Латинка - In memoriam - DIDzM - 22-12-2022
Одлично казивање.
А поводом смрти су пљуштале емисије по свим телевизијама.
Чеда Јовановић само што није заплакао за својом идеолошком водиљом....