12-12-2022, 08:40 PM
Данас је, у 89-ој години, умрла Латинка Перовић.
Била је, од 1960. године, најмлађа председница АФЖ-а Србије. После тога је била секретар Савеза комуниста Србије. Њени следбеници воле да је хвале да је једина до тада која је до тог положаја дошла због својих интелектуалних способности. Само не објашњавају шта јој је у томе помогао Мијалко Тодоровић Плави.
Смењена је са тог положаја, 1972. године, одлуком СКЈ, а тачније Јосипа Броза, у чистки "либерала Србије", када је промењено готово цело руководство СКС, на челу са Марком Никезићем.
Наравно да није ни дана била без посла. Запослена је у ономе што се данас зове Институт за новију историју Србије, а тако се зове тек од 1990. године, али њени биографи то прећуткују.
Постала је један од главних тумача историје Срба, прави наследник тог тумачења чији су главни промотери пре ње били Димитрије Туцовић и Владимир Дедијер. Својим титоистичким, да не кажем аустроугарским тумачењем српске модерне историје, постала је водећи гуру за читаву групу која је Србији остала као последња заоставштина поражене струје на Осмој седници СКС.
У њена тумачења они су веровали беспоговорно. Тако је постала неформални идеолог "Друге Србије". Моћ коју је имала, а што је било радикално несразмерно подршци коју је уживала међу Србима, црпела је из страних "невладиних фондова и установа". Била је творац неких од најмонструознијих тврдњи везаних за Србе и њихову историју.
Њен одлазак са овог света не значи и крај идеологије коју је заступала. Али, мора се нагласити, да је за исту идеологију ово велики ударац.
Латинка Перовић није била први, али у своје време, а то су најмање последње три деценије, била је најважнији и најрепрезентативнији представник антисрпске политике међу Србима.
Била је, од 1960. године, најмлађа председница АФЖ-а Србије. После тога је била секретар Савеза комуниста Србије. Њени следбеници воле да је хвале да је једина до тада која је до тог положаја дошла због својих интелектуалних способности. Само не објашњавају шта јој је у томе помогао Мијалко Тодоровић Плави.
Смењена је са тог положаја, 1972. године, одлуком СКЈ, а тачније Јосипа Броза, у чистки "либерала Србије", када је промењено готово цело руководство СКС, на челу са Марком Никезићем.
Наравно да није ни дана била без посла. Запослена је у ономе што се данас зове Институт за новију историју Србије, а тако се зове тек од 1990. године, али њени биографи то прећуткују.
Постала је један од главних тумача историје Срба, прави наследник тог тумачења чији су главни промотери пре ње били Димитрије Туцовић и Владимир Дедијер. Својим титоистичким, да не кажем аустроугарским тумачењем српске модерне историје, постала је водећи гуру за читаву групу која је Србији остала као последња заоставштина поражене струје на Осмој седници СКС.
У њена тумачења они су веровали беспоговорно. Тако је постала неформални идеолог "Друге Србије". Моћ коју је имала, а што је било радикално несразмерно подршци коју је уживала међу Србима, црпела је из страних "невладиних фондова и установа". Била је творац неких од најмонструознијих тврдњи везаних за Србе и њихову историју.
Њен одлазак са овог света не значи и крај идеологије коју је заступала. Али, мора се нагласити, да је за исту идеологију ово велики ударац.
Латинка Перовић није била први, али у своје време, а то су најмање последње три деценије, била је најважнији и најрепрезентативнији представник антисрпске политике међу Србима.

