Пакао у Сопоту
- 26/04/2013
ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА НАД СРБИМА
Пакао у Сопоту
Како је Космајски партизански одред масакрирао становништво ове мале општине
ПИШЕ: Милета СИМИЋ
Жртве комуниста у селу Мали Пожаревац (подаци већином из црквених књига):
1. Стеван Павићевић, трговац из Азање, убијен у Малом Пожаревцу 22. септембра 1941. од стране локалног комунисте Ђуричића.
2. Тихомир Илић из Малог Пожаревца, убијен 1941. од стране локалних комуниста Јовичића и Срећковића.
3-7. Четници Симо Опачић из Санског Моста, Милорад Павловић из Овсишта, Богољуб Круљ из насеља ”Алекса Шантић” код Сомбора и Недељко Антонијевић из Чачка, убијени од стране комуниста у оближњем селу Сенаја на игранци поводом прославе Српске нове 1942. године.
8. Радован Грујић, општински деловођа, рођен 1900, убијен 3. фебруара 1943, после напада рођака и комшија комуниста на његову кућу.
9. Живан Грујић, Радованов отац, убијен од комуниста на казану, 5. октобра 1943, у 62. години живота.
10. Драгољуб Гајић, председник сеоске општине, убијен 1943.
11. Сретен Гајић, Драгољубов брат, убијен истог дана.
12. Станојка Грујић, Радованова жена, убијена крајем 1944. у Гроцкој и бачена у Дунав.
13. Страхиња Грујић, Радованов син, убијен са мајком Станојком крајем 1944. у Гроцкој и бачен у Дунав.
14-15. Грујић Михајло и Живана, муж и жена, ”убили их рођаци комунисти”, како пише у црквеним књигама, крајем 1944.
16-20. Радић Никола, Новка (Николина жена), Живодраг (Николин син), Милева (Живодрагова жена) и Милорад (Николин син); жртве су мучене и масакриране, 4. фебруара 1944, од стране партизана под командом Марка Никезића. Имовина им је опљачкана, а кућа и штала спаљени. Масакр је извршен под оптужбом да је Никола Радић пријавио жандармима Љубивоја Гајића, водећег комунисту на Космају. Поред Љубивоја Гајића, у кући Николе Радића жандарми су тада убили и Вучка Милићевића из Дражња и Витоку Живановић, њихову пратиљу. Међутим, према сведочењу ћерке Љубивоја Гајића, ову комунистичку тројку није издао Никола Радић, већ Гајићев конкурент и кум Драгослав Дража Марковић.
21. Јаворка Поповић (супруга четника Тике Поповића, који је нестао у Босни на крају рата).
22. Живорад Поповић, партизан, убијен од партизана 30. јула 1944. зато што је хтео да иступи из њихових редова (на споменику у центру села пише да су Живорада убили Немци).
23. Божидар Јашић, сеоски свештеник, убијен 10. октобра 1944. у Гроцкој.
24. Бранко Јашић, рођак свештеника Јашића, убијен 15. октобра 1944. у Гроцкој.
25. Миливоје Јашић, рођак свештеника Јашића, убијен 15. октобра 1944. у Гроцкој.
26-27. Љубомир и Даринка Живковић, муж и жена, убијени 20. септембра 1944. испред своје куће од стране комшија партизана, зато што су их псовали (Љубомир је имао 79, а Даринка 55 година).
28. Драгомир Николић, војник (вероватно нове Југословенске армије), стрељан 11. новембра 1944. у Гроцкој.
29. Драгољуб Гајић, убијен 1944. од стране сеоских комуниста.
30. Бранко Симић, убијен код Радишине колибе 1944, осудио га Марко Никезић.
31. Миодраг Николић, партизан, убијен од партизана у Даросави, због љубоморе (његова судбина је наводно инспирисала сценаристу партизанског филма ”Девојка са Космаја”).
32. Јагода Јовановић, партизанка, убили је партизани када су сазнали да је удата и да има двоје деце.
33. Драгољуб Петровић, општински послужитељ, убијен у кафани после поноћи 7. фебруара 1942. године.
34. Света Новаковић, општински службеник, убијен у Малом Пожаревцу од сеоског комунисте Срећковића.
Жртве комуниста у селу Сибница:
35. Аранђео Обрадовић, сибнички одборник, антикомуниста. Стрељан ноћу 1943. испред своје куће од партизанске тројке коју је предводио Жарко из Стојника. Син Аранђелов био је са њима и гледао стрељање оца.
36.Тихомир Станисављевић, председник сибничке општине, стрељан исте ноћи и од исте партизанске тројке.
37. Милоје Станисављевић, антикомуниста. Пронађен од поартизана у бостану који је чувао. Док су заједно седели и јели лубенице један од партизана га убије.
38. Драгољуб Станисављевић, син Милојев. Гимназијалац, рођен 1925. Мобилисан у партизане, али у некој борби пребегне четницима. Партизани га заробе у Аранђеловцу и стрељају.
39. Милорад Маринковић, четник, вратио се кући на крају рата. Мобилисан у партизане за Сремски фронт. Изведен из строја у М. Поповићу, стрељан у Сопоту иза општине, крајем 1944.
40. Милосав Станисављевић, током рата четник. Стрељан у Сопоту крајем 1944.
41. Миленија Ћосић, власник кафане у Сибници. Син јој је био четник. Одведена је у Сопот и стрељана крајем 1944.
42. Антоније Ивановић, рођен 1898, током рата командант четничке позадине у Сибници. Стрељан у Сопоту иза општине крајем 1944, стрељао га партизан Мијаиловић из Дучине.
43. Драгољуб Матијашевић, рођен 1906, четовођа четника из Сибнице. Стрељан у Сопоту крајем 1944.
44. Живана Илић, држала кафану и Сибници, стрељана у Сопоту крајем 1944.
45. Миливоје Радосављевић, током рата четник, стрељан у Сопоту крајем 1944.
46. Милутин Кујунџић, током рата четник. Вратио се кући, мобилисан у партизане. У маршу за Сремски фронт изведен из строја у М. Поповићу, потом стрељан у Сопоту, крајем 1944.
47. Жена Љубисава Обрадовића. Љубисава су комунисти, због неимзирених обавеза према држави, силом одвели на изградњу хидроцентрале код Зворника. Жена му одлази у посету и по повратку бива убијена од сеоских активиста да не би причала у каквом је стању њен муж.
Жртве комуниста у селу Мала Иванча:
48-49. Војислав Милосављевић и Љубомир Бранковић. Ујесен 1943. Војислав је женио сина Бору са са Љубомировом ћерком Радмилом. У вечерњим сатима дошла је партизанска тројка коју је предводио учитељ из Дражња Добривоје Милићевић звани Вучко. Тројка је вечерала на свадби а затим повела младожењиног и младиног оца са образложењем ”да им покажу пут”. Убијени су недалеко од куће јер су били газде и антикомунисти. Војислав и Љубомир су знали да ће бити убијени, али су пристали да пођу са убицама плашећи се за животе своје деце.
50. Никола Кувекаловић, газда, антикомуниста. Убијен од комшије, партизана Марковића.
51-55. Учитељице Крстина Стојановић из околине Крагујевца и Милица из Велике Иванче, сеоски кмет Станоје Јовановић Жмурић, трговац Стеван Којић и четник Радомир Бабић. Око Светог Николе 1943. године партизани Космајског одреда Љубомир Ивковић ”Шуца”, Божидарка Дамњановић ”Кика”, Добривоје Милићевић ”Вучко”, учитељ из Дражња, и други, спровели су жртве у кућу Богдана Ранковића, која се налазила на крају Мале Иванче, поред гробља. После мучења, сви су стрељани на гробљу, а њихови гробови до данас нису обележени. Пре сахране, тела учитељица била су изложена у сали сеоске општине. Крстинин муж Воја налазио се у немачком заробљеништву. Имали су две мале девојчице, о којима су се потом старали мештани. О њима данас нико ништа не зна.
56. Владислав Ивановић. Убијен од партизана, ноћу, испред своје куће.
57-58. Радомир Ивановић (Владислављев синовац) и Павле Марковић, убијени ноћу, крај својих кућа, од стране партизана из М. Поповића.
59. Драгован Томић. Убијен од партизана у Раљи, 1944.
60. Добривоје Милосављевић. Спровео га ноћу, везаног конопцем за врат, Раде Илић из М. Поповића. Стрељан у Сопоту 1944.
61. Радосав Стевановић. Убијен од партизана на Трешњи.
62. Влајко Жмурић, стрељан у Сопоту 1944. Спроводио га је Раде Илић из М. Поповића, везаног конопцима за врат и руке, кроз села. Илић је био на коњу.
63. Андреја Бабић, ухваћен и стрељан крај пруге у Малом Пожаревцу, од стране комунисте Јовичића из Малог Пожаревца.
64. Иса Јовановић Жмурић, председник сеоске општине. Спроведен у Гроцку, стрељан и бачен у Дунав, на месту где се данас налазе силоси.
65. Новица Павла Марковић, рођен 1924, стрељан 1944. у Гроцкој.
66-69. Трговац Драгомир Марковић, Петар Јовановић Жмурић, Обрад Бранковић и Мика Јаковљевић. Стрељани ноћу на Светог Арханђела 1944. у Гроцкој. Везани жицом, натерани су да скину одела, цокуле и сатове. Стрељани су на даскама постављеним на коље пободено у Дунав; са ових дасака жртве су падале у воду. Стрељање у Гроцкој вршено је дан и ноћ пре Титове амнестије. После тога сваки ухапшеник је морао бити осуђен па ликвидиран.
70. Стева Којић, четнички активиста. Убијен 1944, ноћу код своје куће.
71. Сима Јовановић Жмурић. Убијен у Раљи од Удбе.
72. Драгован Милетић. Убијен од партизана 1944.
73. Станоје Жмурић. Убијен 1944, ноћу код своје куће.
74. Радојица Божанић, сеоски четнички командант. Убијен у Раљи 1945.
75. Душан Петровић, Радојичин заменик. Убио се бомбом, када је био опкољен у бункеру. Са њим је погинуло неколико партизана.
76. Ђока Пантелић, четник. Преживео рат и вишегодишњу робију. Погинуо по изласку из затвора, на мистериозан начин.
Жртве комуниста у селу Ђуринци:
77. Милојко Живановић. Убили га партизани Бранко Петровић и Стојадин Марковић, грешком, мислећи да је четник кога су чекали.
78. Владимир Војиновић, председник сеоске општине. Убили га партизани, браћа Милошевић из Малог Пожаревца, ноћу, код његове куће.
79-80. Божидар Петковић и Благоје Лазић, четници. Стрељани 14. септембра 1944. у Аранђеловцу, као ратни заробљеници (заробљени претходног дана).
81. Миливоје Мида Николић, четник. Стрељан после рата у Раљи, као ратни заробљеник, и сахрањен у неком воћњаку.
82. Светозар Ђурић, сарадник четника. Убијен у Сопоту после рата и остављен на њиви. Сахрањен пошто су лешинари начели његов леш, поред данашње сточне пијаце. над њим су сада куће.
83. Момир Лазић, симпатизер четника. Мобилисан у партизане, рањен код Загреба, на мистериозан начин умро у болници у Београду.
84. Радован Раја Петковић, четник. Стрељан у Аранђеловцу као ратни заробљеник.
Жртве комуниста у селу Парцани (Раља):
85. Војислав Николе Томић, члан покрета ”Збор” Димитрија Љотића. Убијен од партизана јула 1941. код своје куће.
86-87. Благоје и Владимир Андрић, отац и син, власници каменолома у Раљи. Убијени од партизана Космајског одреда јула 1941, током акције демолирања железничке станице у Раљи.
88. Бранко Мирковић из Парцана, деловођа у Раљи. Убијен истог дана када и Андрићи.
89. Војислав Владисава Томић, рођен 1920, убијен од комуниста у раљској пескани 1944. Током рата је био деловођа у Кумодражу.
90-91. Панта Максимовић и Јова Недељковић. Убијени истовремено када и Војислав Томић.
92. Сергије Милутиновић, деловођа, рођен 1909, убијен 1944. крај парцанског гробља, ноћу.
93. Владимир Дуца Милетић, рођен 1923, убијен 1944. Био недићевац.
Жртве комуниста у селу Дучини:
94. Милутин Миленка Поповић, рођен 1902. убијен августа 1942, крај своје вршалице. Партизани су му више пута пре тога претили да не врше жито.
95. Милија Светолика Милинковић, рођен 1906, убијен од партизана Жарка Михаиловића из Стојника. Милијина кућа била је на крају села и кад год би га партизани питали: ”Има ли у селу четника|”, одговарао је: ”Има”. Једном приликом, не нашавши четнике у селу, Жарко се вратио и убио Милију.
96. Димитрије Павла Остојић, рођен 1875, председник сеоске општине од 1922. до 1926, симпатизер четника. Убијен ноћу 26\27. октобра 1943. од стране партизана Космајског одреда.
97. Радован Алексија Милинковић, рођен 1885, убијен ноћу 26\27. октобра 1943. код своје куће од стране партизана Космајског одреда, због сарадње са четницима.
98. Живота Петра Илић, рођен 1904, убијен ноћу 26\27. октобра 1943. од стране партизана Космајског одреда, као симпатизер четника.
99. Сиљка Јеврема Степановић, рођена 1902, убијена ноћу 26\27. октобра 1943, зато што није пристала да се дружи са партизанима. Преки партизански суд осудио је на смрт као пријатељицу четничког команданта Свете Ракића.
100. Сретен Ранка Милијановић, рођен 1897, убијен ноћу 26\27. октобра 1943. од стране партизана Космајског одреда, као имућни сељак и симпатизер четника.
101. Михаило Александра Ракић, рођен 1900. године. Његов брат од стрица је био четник. Партизани ухвате Михаиловог оца Александра да, под претњом смрћу, пронађе синовца. Михаило затражи од партизана да пусте старог и да убију њега. Они су прихватили замену. Убили су Александра недалеко од куће, у ноћи 26\27. октобра 1943.
102. Душан Миладина Степановић, рођен 1925, јединац. Са школовања у Београду дође на игранку 7. јануара 1946. На игранци је критиковао нову власт. Кад је пошао кући, сеоки комунисти пођу за њим. Одведу га поред гробља ка Неменикућама и убију. Закопају га у колиби за овце, под јаслама. Његово тело вероватно и сада лежи тамо. Колиба се налазила на имању Јеремије Милошевића у Неменикућама, крај Мелнице. Ово је испричао један од убица, пред смрт.
Жртве комуниста у селу Дрлупе:
103. Михаило Миросавић, старији човек, симпатизер четника. Убијен у Сопоту ујесен 1944.
104. Михаило Јанковић, стрељан испред куће Милијана Савића
105. Велисав Јовановић, стрељан испред куће Милијана Савића, заједно са Михаилом и још једним четником из Рогаче. Били су на слави Ђурђевдан код Савића. Преноћили су код слављеника, што су партизани дознали, дошли су, извели их испред куће и стрељали
106-108. Живан Матић, Милосав Матић (браћа од стрица) и Драга Благојевић. Стрељани испред школе у Дучини као четнички симпатизери и сарадници
Жртве комуниста у селу Слатина:
109-110. Живота Стојановић, сеоски четовођа, рођен 1923. и Бранислав Милић, ученик. Ујесен 1944. поведу их на Сремски фронт. На збору регрута у Раљи, Ђура Буковички, комуниста из Парцана, издвоји их из строја и одведе у Сопот, где су стрељани.
111. Јордан Лукић, стрељан у Аранђеловцу.
Жртве комуниста у селу Мали Поповић:
112. Стојан Васић, старији човек, син му је погинуо у априлском рату у Македонији. Критиковао комунисте. По дану стрељан испред задруге у центру села. Комунисти му наређивали да клекне, није хтео.
113. Стојан Марјановић, Солунац, симпатизер четника. Убијен ноћу испред куће.
114-115. Ђорђе Секулић и Ивко Секулић, Солунац. Побијени испред својих кућа ноћу 1943, од сеоске партизанске тројке.
116-122. Ненад Матејић (Солунац), Андреја Митић, Влајко Будимкић, Добривоје Дунић, Бранко Дунић, Миливоје Станкић (деловођа) и Иван Јовковић. Сву шесторицу стрељала је 1943. група партизана на челу са Милисавом Јовичићем из Поповића, крај зида куће Ненада Матејића. Били су антикомунисти. Милисав Јовичић је две недеље раније позајмио калемарски нож од Бранка Дунића. Родбина је после стрељања пронашла тај нож забоден у Бранкове груди.
123. Светозар Јовичић из засеока Грково, газда, антикомуниста. Убили га млади партизански активисти Стевановић и Грујић из Малог Пожаревца у лето 1943. године.
124-125. Душан Васић и Данило Будимкић, Солунци. Убијени ноћу код својих кућа, а имовина им је опљачкана од стране локалних партизана. Код Кике Дамјановић, жене Драже Марковића, сељаци су после препознали делове одеће из њихових кућа.
126. Тихомир Марјановић, сељак. Убијен на Друлинама 1943, по дану.
127. Андреја Јеринић. Говорио против партизана. Убили га 1943. у центру села, по дану, Тихомир Чолић и Мића Милићевић, партизани из Дражња. Окупљени народ је гледао.
128-129. Златија Арсенијевић и инжењер Костић. Костић је радио у Раљи, не зна се одакле је. Када је био код Златије, дошли су партизани Чолић и Милићевић из Дрежња. Рекли су да их воде у партизане. На крају села су их опљачкали и масакрирали, тако да су их сутрадан сељаци једва препознали.
Сахранили су их на сеоском гробљу, без сандука. Ово је било 1944. године.
130. Раденко Арсенијевић. Док је секао кукуруз код Кекине кафане, ујесен 1944, партизани који су седели на тераси и пили питали су га зашто то ради. Сељак је одговорио: ”Да се не крију партизани”. Сутрадан пред зору партизани су га убили испред куће. На лешу су оставили цедуљицу на којој је писало: ”Петоколонаш”.
131. Франц Ширник, Словенац, сеоски молер. Пошто је знао немачки, Немци су га користили као тумача. Партизани су убили Франца 1943. године.
132. Иван Јоцић, старији човек, учесник Првог светског рата. Ујесен 1944. комунисти га одводе у Сопот и стрељају. Био је на гласу као антикомуниста.
133. Боривоје Матејић. Одведен у Сопот и убијен заједно са Јоцићем.
Жртве комуниста у селу Бабе:
134-135. Чедомир Качаревић, рођен 1902, и Радован Ранковић (био је старији од Чедомира). Убијени су 1944. испред школе од стране сеоских партизана јер су били антикомунисти.
136. Негован Милинковић, рођен 1923. Партизани су га ухватили у селу и убили у оближњој шуми, јер је био мобилисан од стране четника.
137. Мица Митровић, супруга сеоског трговца Љубомира. Убијена је на месту званом Река од стране сеоских партизана Чеде Станковића и Остоје, јер није хтела да сарађује са комунистима.
Жртве комуниста у селу Губеревац:
138. Ратко Пипер, родом ис села Неменикуће, мајстор за прављење буради. На игранци у Губеревцу 1943. водио је коло. Са игранке га извео партизан Милисав Михаиловић звани Жарко из Стојника и стрељао, говорећи да је правио бурад за четнике.
139-140. Светозар Николић и Панта Живковић, старији људи, чланови Љотићевог ”Збора”. Стрељани 1943. код својих кућа, ноћу.
141. Милан Радоњић, свештеник из суседне Бељине. Када се враћао са једне сахране у Губеревцу, сачекао га и убио партизан Милисав Михаиловић Жарко из Стојиника, ујесен 1943. године.
Жртве комуниста у селу Стојник:
142. Драгивоје Ивановић, рођен 1918, антикомуниста. Убили га партизани Милош Илић из Баба и Жарко из Стојника. Однели му из куће сво одело и покућство.
143-144. Јелена и Радојица Милић, муж и жена, старији људи из Губеревца. Доведени у Стојник и убијени под оптужбом да су боље хранили четнике него паратизане.
145. Бисеније Милинковић, дечко од 16 година. Убили га комунисти говорећи да је симпатисао четнике.
146. Драгутин Вукосављевић, председник општине Стојник. Убијен од сеоских комуниста у кафани, увече, 1942. године.
147. Бранко Антонијевић. Вратио се кући из четника. мобилисан за Сремски фронт. У Раљи изведен из строја и стрељан у Сопоту.
148-149. Поп Константин Новичић и попадија (име непознато). Дошли су из Срема и убијени су после три месеца у сеоском забрану Морак, од стране партизана Милисава Михаиловића Жарка из Стојника и партизана Јовановића из села Влашка. Попадија је била у другом стању. Пре овога, једног сеоског попа су одвели партизани, а другог су убили четници јер је сарађивао са партизанима.
Жртве комуниста у селу Неменикуће:
150. Спасоје Јовановић, рођен 1897. Убио га комуниста Петар Радетић звани Галама, пекар из Смедерева, на Белом путу.
151. Стојан Милосављевић, сеоски учитељ, симпатизер четника. Убијен 1941. на Космају, на потесу Вртиште. Комунисти нису дозволили да се Стојан сахрани, па су његово тело данима разносили пси и шумске звери.
152. Илија Прокић, рођен 1885, богат човек, у два сазива био председник села. Имао унуке у жандармима, говорио је против комунизма. Убила га партизанска тројка 1942. године, ноћу.
153. Војислав Милошевић. Убијен исте ноћи када и Прокић.
154. Витомир Маричић. Убијен исте ноћи када и Прокић и Милошевић. У његовој кући, коју су комунисти после рата конфисковали, живи секретарица Драже Марковића, близу сеоске цркве.
155. Тома Костадиновић, током рата четнички четовођа. Убијен у Сопоту иза општине, сахрањен на непознатом месту у близини.
156. Љубомир Јовановић, сиромашан човек, током рата четнички командант села. Убијен у пескани повише Сопота.
157. Живан Маринковић. Током рата активни четник, убијен заједно са Јовановићем. Обојицу је родбина донела кући и сахранила.
158-159. Ратко и Љубисав Маринковић. Ликвидирани на вашару о Св. Тројицама.
160. Љубомир Маринковић. Убио га комуниста Љуба Пауновић из Ресника. Четници после ухвате Пауновића и убију га у Рогачи.
161. Милосав Јекић, сеоски кмет. Убио га брат од тетке, партизан Милисав Влајић из Парцана, 1942. године, ноћу.
162. Даринка Обрадовић, рођена 1923. Обешена у затвору у Сопоту 1945. Претходно је свирепо мучена да призна где јој је момак, који је био жандарм у Сопоту. Педесет година касније, Даринкин момак је дошао из Енглеске, обишао је Даринкин гроб и њену родбину у Неменикућама.
Жртве комуниста у селу Рогача:
163. Ратко Петра Богосављевић, четнички командант села. На дан своје крсне славе, Св. Алимпија, изведен од стране партизана преобучених у четнике и стрељан крај куће.
164-165. Радован Божидара Кандић, рођен 1916, и Синиша Љубисава Кандић, рођен 1919, браћа из фамилије. Мучени и убијени у Аранђеловцу ујесен 1944. Током рата били четници.
166. Светозар Миливоја Милосављевић, рођен 1907, убијен 1944. од стране сеоских партизана.
167. Милорад Андреје Миросавић, рођен 1896, богат сељак и трговац (имао своју продавницу). Убијен од стране партизанске тројке 1941, ноћу.
168. Радован Ивановић, рођен 1913, убијен на потесу Мајдан 1945, ноћу.
169. Лука Милоја Павловић, рођен 1944, убијен 1942. од стране сеоских партизана, између Рогаче и Дрлупе.
170. Милован Владимира Павловић, рођен 1913, убијен 1944. у Аранђеловцу. Током рата био у четницима.
171. Ратомир Радомира Павловић, рођен 1913, убијен 1943, ноћу.
Жртве комуниста у селу Ропочево:
172. Бошко Милана Васић, рођен 1915, убијен крајем 1944. у Београду.
173. Тихомир Милоша Великић, рођен 1882, убијен 1944. у селу.
174. Будимир Миленка Глишић, убијен 1944. Током рата био је четник.
175. Радован Милана Живановић, бивши деловођа, рођен 1902, убијен 1944. у селу.
176. Бранислав Трифуна Јевтић (нема ближих података).
177. Славољуб Радована Јеремић, рођен 1922, убијен 1942.
178. Василије Милоја Мајсторовић, рођен 1910, убијен 1944. Током рата био је четник.
179. Добрисав Павла Мијаиловић, рођен 1884, убијен 1944. у селу.
180. Угљеша Ристе Мијаиловић (нема ближих података).
181. Радојица Љубисава Младеновић, рођен 1885, убијен 1941. у селу.
182. Радојица Аранђела Младеновић, рођен 1892, убијен 1944. у селу.
183. Тихомир Аранђела Младеновић, рођен 1905, убијен 1944. у селу.
184. Драгољуб Радисава Поповић, рођен 1905, убијен 1944. у селу.
185. Милоје Танасија Поповић, рођен 1900, убијен 1944. у селу.
186. Мијодраг Драгољуба Радосављевић (нема ближих података).
187. Витомир Животе Ранковић, рођен 1903, одведен у Стојник и убијен 1943.
188. Јанко Радојице Срећковић, рођен 1886, убијен 1944. у селу.
189. Александар Јанка Срећковић, рођен 1908. (нема других података).
190. Бранко Андреје Мајсторовић, рођен 1910, убијен 1943. у селу. Комунисти су после рата на споменику у селу уписали да је Бранко погинуо од Немаца ”у народноослободилачкој борби”.
191. Живорад Арсенијевић, рођен 1905, убијен 1944.
Жртве комуниста у Сопоту:
192. Миладин Николе Радомировић (нема ближих података).
193. Илија Обрадовић, опанчар, рођен 1900, убијен 1944. у Сопоту.
194. Олга Стојановић, бабица, рођена 1904, убијена 1944. у Сопоту.
195. Душан Томић, пензионер, убијен 1944. у Сопоту.
196. Борисав Динић, трговац, умро у затвору у Сремској Митровици.
197. Воја Шамовић, начелник среза, убијен 1944.
198. Драгутин Челенић, чиновник среског начелства у Сопоту, рођен 1909, убијен 1944.
199. Недељко Јеремић, чиновник пореске управе, рођен 1896, убијен 1944. у Сопоту.
200. Драгољуб Васиљевић, реонски економ, убијен 1944. у Сопоту.
НАПОМЕНА:
У борби против комуниста из Општине Сопот погинули су: 61 четник генерала Драже Михаиловића, два недићевца (Српска државна стража), један жандарм и један љотићевац. Из општине Сопот комунисти су у смрт на Сремском фронту одвели 150-200 омладинаца.
(Фебруар 2002)