Књига ”Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943.” је изванредна и заслужује препоруку. У овом чланку пописан је већи део њених мана, али ни изблиза нису наведене корисне информације које она доноси. Међу манама истиче се називање капетана Милоша Глишића и Павла Ђуришића колаборатерима. То би било као када би се, на пример, колаборатером назвао др Иван

Б. Пузовић Рехабилитација команданта Горске гарде ЈВО пред Вишим судом у Ваљеву. Историчари Димитријевић и Самарџић потврдили да нема осуђујућег документа У ПОСТУПКУ рехабилитације Николе Калабића, у Вишем суду у Ваљеву, у петак су историчар др Бојан Димитријевић и књижевник Милослав Самарџић потврдили да до сада није пронађен ниједан писани траг о пресуди којом је

Све (нео)комунистичке верзије ових догађаја почињу са „Дражином“ инструкцијом од 20. децембра 1941. године, а завршавају са „Ђуришићевим“ извештајем од 13. фебруара 1943. године. Када се та два фалсификата одбаце као историјски извори, од њихове приче о „етничком чишћењу“ не остаје апсолутно ништа. Тачније, остаје само то – прича Пише: Никола СТАНОЈЕВИЋ По завршетку подухвата

Ђуришић је у току саме акције, као и након ње, стално радио на смирењу ситуације са муслиманима („локализацији сукоба“), што је опет у нескладу са његовом наводном намером да их све побије Пише: Никола Станојевић Већ крајем новембра и почетком децембра 1942. године, муслимани су и у Чајничком срезу извели серију напада на јединице Дринског

Пише: Никола Станојевић Када је експозитура СОЕ у Каиру, у оквиру своје мисије послала нареднике Југословенске војске Бакића и Семиза, који су се грешком спустили падобранима на муслиманску територију код Сјенице, ови су их одмах предали Немцима, о чему је Захарије Остојић 2. маја 1942. године послао Дражи депешу: „Они идиоти опет бацили људе и

Пише: Никола Станојевић „Покољ у пљеваљском, прибојском, фочанском и чајничком крају је био најмасовнији ратни злочин етничког чишћења који су починиле четничке формације током другог светског рата…“ – овако домаћа Википедија описује операције разбијања усташке милиције у поменутим срезовима на почетку 1943. године. На страну то што, у нашем законодавству никада није постојало нешто тако,

  Пише: Никола Станојевић “Причао ми је један сељак из села Буковица, чијег се имена данас не сјећам…” – Критика књиге Смаила Чекића „Геноцид над Бошњацима“ (9)   Док су у државама са нормалним поретком, редовни судови спроводили истраге и последично, кривичне поступке против извршилаца ратних злочина и других тешких дела, југословенски комунисти су оснивали

Пише: Никола Станојевић “Покрштавање” муслимана – Критика књиге Смаила Чекића „Геноцид над Бошњацима“ (8)   Чекић цитира неколико исказа муслимана о њиховом покрштавању у околини Фоче, вероватно да би његове тврдње о геноциду добиле на тежини “доказом” да су четници и на тај начин радили на уништењу овог верског колективитета. Тако наводи изјаву Девле Хаџимусић