”Српске новине”: Протести у Београду

03/07/2023

Оно што је за сада извесно, то је да су митинзи, како прозападних странака, тако и онај који је организовала власт, показали колико Србији недостаје патриотска опозиција. Заправо, показали су да је на политичкој сцени готово и нема
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Почетком маја 2023, у Србији су се, дан за даном, одиграле две велике трагедије: најпре је један ученик убио деветоро својих другова, као и школског домара, а онда је у околини Младеновца убијено још осморо младих људи.
Тим поводом, у Београду је организован ‘’Скуп против насиља’’. Окупило се много народа, вероватно највише после 5. октобра 2000. године.
Месец и по дана касније, ‘’скупови против насиља’’ и даље се одржавају, сваких седам дана. Почињу у центру Београда, а завршавају се блокадом ауто-пута. Број учесника није као први пут, али је свакако огроман.
У међувремену, председник Вучић је организовао неку врсту контра-скупа. Владајућа странка довезла је своје присталице из целе земље, тако да је и ово окупљање било масовно.
За то окупљање, јасно је ко га је, како и зашто организовао.
Али за ова редовна окупљања, баш и није. Зна се само да је међу организаторима такозвана прозападна опозиција. Међутим, она је слаба и нема толико новца. Другим речима, не зна се ко је финансијер, јер окупљање онолико народа, много кошта.
Наравно, зна се да протесте финансира неко са Запада, али, не зна се тачно ко и зашто. Може се претпоставити да су то исти они који су пре 11 година помогли да Српска напредна странка дође на власт, победивши управо прозападну Демократску странку. За ту подршку, СНС је морала нешто да обећа. Конкретно, нешто у вези Косова и Метохије. А обећање није испунила. Тако да је ово нека врста освете и притиска. Страдање деце и омладине послужило је само као повод.
Организација ‘’скупова против насиља’’ подсећа на сличне манифестације уочи 5. октобра 2000. године, као и тога дана, када је оборен Слободан Милошевић. Да ли ће Вучић проћи као Милошевић – тешко је рећи. Вероватно не, јер ови скупови немају ону снагу. То значи да ће и у наредном периоду Вућић наставити да игра између Истока (Русија и Кина) и Запада.
Оно што је за сада извесно, то је да су митинзи, како прозападних странака, тако и онај који је организовала власт, показали колико Србији недостаје патриотска опозиција. Заправо, показали су да је на политичкој сцени готово и нема.
С једне стране, то је велика штета. С друге, просто је невероватно како патриотске странке, ни после оволико времена, нису успеле да се организују и ојачају.