Српски отпор на Космету организован је с пролећа 1941. године, у Ибарском Колашину. Први официр послат са Равне Горе у Ибарски Колашин био је капетан Будимир Добрић. Крајем 1942. Врховна команда шаље капетана Живојина Жику Марковића, који оснива 2. косовски корпус, са штабом у Локвицама, на Копаонику. Истовремено је на источним рубовима Космета основан 1.

Командант Књажевачког корпуса Божидар Миладиновић, са чином капетан прве класе на левом рукаву До априла 1944. године сви чинови и сва одликовања били су као и пре рата. Пошто више није било услова да се користе стари чинови и одликовања – јер их није било довољно, а нису се могли правити – Дража је 7.

Kонстантин Славковић – Којо у четничкој униформи У до сада објављеним историјским радовима, барем колико је то познато аутору овог чланка, никада и нигде није споменуто постојање Метковске војно-четничке бригаде, која је оперисала на простору између Метковића и Стона на Пељешцу Пише: Никола Милованчев   После позива Музеја жртава геноцида из Београда на допуну крњег пописа жртава

Стојадин Станојевић и Душан Манџуљ, 14. маја 1942. у Белој Цркви. По казивању Богдана Манџуља из села Страже код Вршца слика је настала испред Општине у Белој Цркви. Те године били су у недићевцима, тј. Пећанчеви четници – владини. Станојевић је 1942. заробљен од стране Немаца и стрељан на Бањици или у Бечкереку 16. aприл 1941

Први отпор мађарским окупаторима на територији Бачке четници су пружили у Априлском рату 1941. године. Из тог периода, сачуване су фотографије четника које су Мађари заробили и стрељали поред Сомбора и у самом центру Сомбора. У исто време, Мађари су у Новом Саду запленили спискове припадника четничке организације. По овим списковима, дуго су трагали и

ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ   Недостатак санитетског материјала је надокнађиван препадом на немачке железничке композиције, али и из оборених авиона савезника. Како је рат одмицао потребе за лековима су биле све веће. Због тога је за потребе ЈВуО направљена илегална Хемијска лабараторија за израду лекова и хемикалија. Генерал Драгољуб Михаиловић је 17. августа 1944. наредио да

Инспирисани митовима о Барбароси, што у преводу значи – Риђобради, војници Вермахта прилично масовно су носили браде ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Митови, митови, и опет митови. Невероватна је њихова снага. Јачи су и од математике и статистике, а камоли од историје. Уверио сам се у то још једном поводом чланка ”Четници нису носили браде”, објављеног

  Да није било комунистичке пропаганде, данас уопште не би постојала представа о четницима као брадоњама ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ     Још кад смо почели да исправљамо криве Дрине у вези Другог светског рата, као студенти 1980-тих година, шалили смо се говорећи: ”Кад ћемо да пуштамо браде?” Јер, веровали смо да су четници носили браде.

Др Младен Жујовић, академик Драгиша Васић и др Стеван Мољевић Пише: Бане Јевтић (из књиге ,,Србија 1942”, која ускоро излази из штампе) Један део београдских политичара и јавних радника није прихватио сарадњу са комесарском владом Милана Аћимовића и ,,Владом националног спаса” Милана Недића, одбивши да учествује у раду квинслишког државног апарата. То наравно није значило

ПИШЕ: Бане ЈЕВТИЋ Југословенска Војска у Отаџбини (ЈВуО) као непокорени део Југословенске Краљевске Војске није признавала капитулацију и  наставила је герилску борбу после Априлског рата 1941. године. Официри и војници користили су своје старе униформе у којима су и започели рат, а важиле су све предратне ознаке и уредбе о униформама краљевске војске. Због новог начина