![]({"large":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/00-sa-istog-mesta-2023-1024x461.jpg","width":1024,"filesize":126099},"full":{"0":"2023\/11\/00-sa-istog-mesta-2023-scaled.jpg","1":2560,"2":1152,"3":false,"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/00-sa-istog-mesta-2023-scaled.jpg"}})
Феномен Златибора
Да ли Србија има највећи планински туристички центар на свету? Капацитет Златибора тренутно је око 70.000 лежајева, а у изградњи је још око 30.000. Историјат изградње Златибора
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Поглед према Хотелу ”Палисад”, 1980-тих
Поглед према Хотелу ”Палисад”, лета 2023. године
Златибор – феномен који ретко кога оставља равнодушним. Сада се већ поставља питање: Да ли Србија има највећи планински туристички центар на свету? Капацитет Златибора тренутно је око 70.000 лежајева, а у изградњи је још око 30.000. Планински центри водеће светске туристичке силе, Француске, имају мање капацитете: Куршевал 32.000, Лалп Дуез 30.000, Шамони 13.000… Највећи туристички центар у Француској, Ла Гранд Мот, налази се на Средоземном мору, и има 120.000 лежајева. Наравно, највећи број туриста дође у Париз, јер је на првом месту градски, односно музеолошки туризам, али то је посебна тема.
Куршевал, највећи планински туристички центар Феанцуске
Лалп Дуез, други највећи туристички центар Француске
Ла Гранд Мот, највећи летњи туристички центар у Француској
Главни скијашки центар у Америци, Солт Лејк Сити, има 13.000 лежајева, што је и Копаоник одавно претекао. Мека америчког планинског туризма, на којој, као ни на Златибору, приоритет није скијање, је Џексон Хол у држави Вајоминг, али, нема података о његовој величини.
Углавном, Златибор се непрекидно гради и томе се не види крај. Напротив, на најатрактивнијој локацији – Рибничко језеро – градња ће тек почети.
Са градњом расте и број туриста. Током 2019-те било их је 300.000, а већ ове, 2023, биће их 750.000. Милионити туриста у једној години најављен је за 2027-му, али, изгледа да ће се то десити раније.
Овај тренд раста важи за целу Србију. Током 2022. године евидентирано је 3,9 милиона туриста (54 посто домаћих, 46 посто странаца), са 12,2 милиона ноћења. Странци највише долазе у Београд и Нови Сад (”Егзит”), док их је на Златибору мало.
Према подацима Републичког завода за статистику, туристи су 2022. године највише посећивали Сокобању – 749.430, затим Врњачку Бању – 676.052, Златибор – 521.120, Београд – 499.125, Копаоник – 464.013, Куршумлију – 202.785, итд.
Уз највећи раст, Златибор прати и највећа негативна кампања на интернету. Од негдашњег ”нека је са срећом”, које је пратило градњу, стигло се до мржње, то јест, ”хејтовања”, што је феномен своје врсте.
Најчешћи ”хејтерски” коментар гласи: ”Бетонираше целу планину!” Међутим, на месту туристичког насеља Златибор, до 1893. године, када је почела градња, налазила се голет. Како је ко градио виле, куће или хотеле, садио је дрвеће. Око данашњег језера, као и на брду изнад, на јужној страни, борови су засађени 1930-тих година. Следеће брдо, на коме је споменик, озелењено је 1970-тих, као и Палисад и Караула, северно од језера. Тако се, захваљујући туризму, ни од чега дошло до десетак хиљада стабала. Сада се нека од њих секу, ради градње, али, више се посади, у новим улицама и око нових зграда. Како је у почетку изгледало насеље Златибор, види се на левој страни магистрале. Она је и даље голет, за разлику од насеља, које је у зеленилу.
Златибор 1920. и поглед са истог места данас
И са оволико нових зграда, површина коју насеље Златибор заузима у односу на планину Златибор, мери се промилима. А само насеље је 70 посто у зеленилу. Између ових промила у стварности и ”бетонирања целе планине” у пропаганди, у том новоговору који промиле претвара у нешто стопостотно, до апсурда искривљујући стварност, крије се нова тоталитарна идеологија – идеологија зелених. У Србији она наилази на плодно тло јер је настала од црвених. То је било 1970-тих, када су европски маоисти променили име у Покрет зелених. Разлог је био што се тада сазнало да је Мао Це Тунг највећи масовни убица у историји света. Нама најпознастији од ових конвертита је немачки политичар Јошка Фишер. Данас европски зелени/црвени финансирају тзв. невладине организације у Србији, којима је, из неког разлога, Златибор посебна мета.
Златибор 1937. и поглед са истог места данас
Други ”хејтерски” коментар гласи: ”Мафија пере паре!” При томе такође долази до апсолутизације, јер се сви градитељи Златибора, њих преко 1.000, проглашавају мафијом. Та појава је присутна, и то у социјалистичким земљама попут Србије знатно више него на пример у Британији, или у јединој европској земљи неолибералног капитализма – Швајцарској. Али, ако у једну реченицу треба ставити ”прање пара” и неко место, онда то место није Златибор, већ Београд, како због веће градње, тако и због концентрације власти која би то могла да реши.
Златибор 1963. године, поглед од Хотела ”Србија” према Хотелу ”Палисад” (у десном углу, незавршен). Изнад ”Палисада” биле су ливаде које су у међувремену изграђене и пошумљене
Елем, огромна градња на Златибору дошла је на таласу успона грађевинарства у целој Србији. На територији Србији, у последњих десет година изграђено је више квадрата него уназад у целој историји. Дакле, више за десет година, него за претходних хиљаде година. Највише се гради у Београду, тренутно око 40.000 станова, затим на Златибору – 13.000 станова, односно апартмана, на трећем месту је Нови Сад, следи Крагујевац са 5.000 станова, што је годишњи рекорд за престоницу Шумадије, итд.
Како је дошло до овога?
После 1945. године, комунисти су, из идеолошких разлога, јер петокрака не пристаје шајкачи, систематки уништавали село. На стотине хиљада кућа по селима остало је празно. С друге стране, комунисти нису успевали да направе толико станова у градовима. Градили су само они, јер су уништили и забранили приватно предузетништво. Нису постојале ни агенције за промет непокретности, већ су комунисти делили станове. Тако су до краја 1960-тих југословенски градови изгледали мање-више као и 1941, само што су били неокречени. Од тада, земља почиње нагло да се задужује. Велики прилив новца у јавности је приказиван као последица успешности ”самоуправног социјалистичког система”, а задуживање је било строго чувана државна тајна. То је трајало до смрти диктатора Тита, 1980, када су стране банке престале са репрогамирањем дугова. Већ 1982. Југославија је банкротирала и повериоци су почели да плене њене бродове и другу имовину у иностранству (што је, такође, скривано од домаће јавности).
Углавном, у овом периоду, од краја 1960-тих до почетка 1980-тих, социјалистичка Југославија бележи највећу градњу. Једном броју грађана дозвољено је да подиже стамбене кредите, па је тада направљен и повећи број кућа. Наравно, привилеговани су добијали више. Ради заваравања јавности, уследила је пропагандна акција под паролом: ”Имаш кућу, врати стан”.
Ипак, то је све било недовољно. У градовима је владала очајна несташица стамбеног простора. У малим становима, које су комунисти највише правили, живеле су по две, па чак и три генерације. Ради издавање подстанарима, масовно су преправљане шупе, гараже и подруми. Пензионери су 1980-тих у Београду издавали чак и кревете (у једном кревету спава пензионер, у другом станар).
То такозвано златно доба Титове Југославије бележи и највећи одлазак становништва у иностранство, већи чак и од оног у доба ратова и санкција 1990-тих. Један од разлога исељења био је и немогућност решавања стамбеног питања, уз немогућност да се купи ауто, иде на одмор, и уопште живи нормално.
Златибор: Апартмани заостали из доба социјализма
Златибор: Савремени апартмани
Наговештај нормализације десио се 1990. године, када је укинут социјализам и, на мала врата, обновљен капитализам. Тада је законом дозвољено приватно предузетништво, уз враћање слободе штампе, говора и мишљења, верских слобода, итд. Међутим, то је у великој мери учињено само формално. Однос државног и приватног капитала до те године износио је 95:5 процената, што је било дијаметрално супротно од позиције из 1941, односно 1945. године. С проглашењем капитализма, тај однос је требало мењати. Владајућа Комунистичка партија, управо преименована у Социјалистичку партију, то је решила на следећи начин: Директори и чланови управних одбора државних предузећа имали су право да их откупе, по цени коју сами одреде, на рате чији број такође сами одреде, с тим што новац за куповину државног предузећа нису уплаћивали држави, већ том истом предузећу, то јест себи. Истакнути чланови партије на функцијама ван привреде, добијали су кредите да покрену приватни бизнис (радио или ТВ станице, часописе, штампарије, итд). И они су добијали новац на поклон, јер је инфлација обезвређивала дугове.
Тако је створен један нови сталеж, превасходно из редова Социјалистичке и њој придружених партија. Покренута је кампања о ”дивљем капитализму”, мада је Србија у суштини остала социјалистичка држава. Тај сталеж је мало улагао у градњу. Они при власти, јер је то тежак посао, па су се више окретали приходима од привилегованог увоза (што је остало до данас, а доказ је тзв. увозни курс динара). Они мимо власти, који су били у мањини, јер нису имали довољно новца.
Друга промена дошла је с ”петооктобарском револуцијом” 2000-те године. Проглашен је нови талас приватизације, и данас познат по епитету ”пљачкашка приватизација”, мада је био ”блага Мара” у односу на онај из 1990-те године. ”Међународна заједница” је отписала део државних дугова и почеле су да стижу стране инвестиције. Створен је још један сталеж богатијих, око нове власти, док су предузетници мимо власти ојачали. Тада почиње масовна надоградња: зградама од четири спрата, додавана су још по два, без лифта. Није било довољно капитала за веће подухвате, а грађани су куповали било шта, само да се докопају свог крова над главом.
У овом периоду појављују се и стамбени кредити, али, изузетно неповољни. Тек око 2010-те камате ће почети да падају, да би, почетком наредне декаде, пале и до рекордно ниских три процента, уз олакшавање процедуре. Најзад, први пут од 1941. године, у Србији су могли да се узму ”нормални” стамбени кредити.
У то доба, широм света, па и у Србији, банке су престале да исплаћују камате на штедњу грађана. Нове технологије створиле су огромну вредност, новца је било превише и постао је јефтин. Због тога су, на другој страни, банке смањиле камате на кредите, не само стамбене. Повољније кредите добиле су и државе, чак и за пројекте који раније не би прошли (на пример, у БиХ за ауто-пут од Добоја до мора, или црногорски ауто-пут).
Јефтини стамбени кредити били су кључни. Они су покретали више трансакција у готовини (за купца стана реч је о кредиту, али продавац добије готовину, с којом купи јефтинији стан или започне неки посао). На макро нивоу, није било боље опције од остварења сна стотина хиљада грађана да најзад купе стан. Јер, станоградња даје највећи ефекат тзв. мултипликације. Наиме, ко купи стан, мора да купи и ствари за стан, чиме се повећева запосленост у низу делатности. Ко прави стан, такође мора да купује широм земље. На пример, фабрика за производњу термоизолације у Лучанима повећала је број запослених са 50 на 300. Исти процес одвијао се у керамичкој индустрији (Младеновац), стакларској (Параћин), у фабрикама блокова (на пример Инђија), итд.
У међувремену, технологија градње је осавремењена, а механизацији је пала цена, тако да се градило брже и јефтиније. Прописи су усклађивани са западним, односно, са предратним домаћим, још од 1990-те године. Данас није могуће, као у време социјализма, да се направи Калуђерица – највеће дивље насеље на Балкану, нити да целе четврти у градовима остану неукњижене (нису укњижаване, јер их техничке комисије нису примале због лоше градње, а ипак су усељаване, због огромног притиска бескућника). Данас је грађевински сектор близу 100 посто у приватним рукама. Немар се не исплати, јер тај стан не чека неко ко нема избора на тржишту.
Прва приватна фирма на Златибору основана је крајем 1980-тих. Тада су комунисти, да би ублажили незапосленост, прокламовали акцију под паролом: ”Мала привреда, велика пара”. Али, док је државним фирмама гледала кроз прсте, бирократија се на ове приватнике окомила свом снагом. То се десило и са првом приватном фирмом на Златибору, која је, у ствари, била обична продавница мешовите робе. Њен власник је, због тога, прерано преминуо. Посао су наставили синови и сада се на истом месту, у центру насеља, налази њихов ресторан.
Језеро у центру Златибора данас
Први приватни хотел на Златибору, ”Олимп”, саградио је кошаркаш Драган Кићановић. Тада, око 1990-те године, овде је било укупно пет-шест хотела, једна специјализована болница, центар за опоравак студената и нешто испод 1.000 кућа, које углавном нису служиле за издавање.
У масовну градњу, у почетку мањих апартмана, који су и данас најбројнији, најпре су ушли мештани насеља Златибор и околних села. Они су додатне приходе стицали као занатлије, или, на пример, власници печењара. На Златибору сада гради, или нешто ради, већина предузетника из овог краја. Власник ”Путева Ужице” купио је некада највећи хотел, ”Палисад”. На Златибору инвестира и највећа грађевинска фирма из Чајетине – овде омиљена, јер њен власник продаје станове на рате, без посредовања банака, како одговара купцима.
Онда су дошли Београђани, јер су за продати двособан стан могли да изграде кућу са десетак апартмана за туристе. Уследио је талас градње због повољних стамбених кредита. Најзад, дошле су велике фирме, међу којима и ”Алко група” Мирољуба Алексића. Она је саградила Хотел ”Торник”, капацитета 1.000 лежајева, који се, по квалитету, може сместити у ма који светски туристички центар. При томе, спортисти нису престајали да граде или купују изграђено. Данас је највећи инвеститор на Златибору бивши НБА кошаркаш Никола Пековић.
Златибор: Хотели и апартмани 500 метара западно од центра, односно 300 метара од пијаце
Зашто Златибор?
Зато што је ваздушна бања, са идеалном висином од 1.000 метара и ружом ветрова – да, али то није довољан одговор.
Можда и зато што су га многи видели, пошто се налази на путу за море.
Свакако и због боље приступачности у односу на друге планине. С тим у вези, потражња за апартманима повећана је већ на вест да ће се градити ауто-пут до Златибора.
За разлику од, на пример, Врњачке Бање, Златибор нема ограничен простор за градњу.
Градња је јефтинија него, на пример, на Златару, јер се у два правца налазе велике равне површине.
Ресторан ”Мирис дуња”, око 700 метара северно од пијаце
Расту Златибора битно је допринео спорт. Тада једини фудбалски терен, 1980-тих служио је за припреме репрезентације. Данас, на десетинама фудбалских и кошаркашких терена, отворених и затворених, овде тренирају клубови из целе земље, нарочито млађе секеције, а међу тренерима су и негдашње звезде. Двојне колоне кадета, које уз пратњу тренера прелазе улице, честа су слика.
Расту је, изгледа, допринела и политика, јер је у Општини Чајетина, којој припада Златибор, последњих петнаестак година на власти опозиција. То је условило да се дозволе за градњу издају без обзира на нечију страначку припадност, тј. политички монопол.
Можда су на Златибору људи предузимљивији него на неким другим местима. Шта год да продају, од сира и кајмака до сувенира, они поздрављају градњу, јер виде бенефите. Буџет Општине Чајетина је на нивоу вишеструко већег Града Ваљева. Има посла, а сваки заселак у 20 чајетинских села добио је нови асфалт. Многа села већ десетак година имају и дечја обданишта, што је највише од свега довело до раста наталитета. У селу Шљивовица, на пример, у обданиште иде 36 деце, а то је раније било незамисливо. Обданишата се, иначе, граде у сарадњи са фондацијом Новака Ђоковића. У самом насељу Златибор прави се још једна школа, јер је број сталних становника, са неколико стотина, порастао на 3.500.
Изглед највећег дела туристичког насеља Златибор
На Златибору је тешко наћи ма какво смеће на улици, а све отпадне воде се прерађују. Међутим, насеље би изгледало боље да у појасу северно од центра нове зграде нису прављене преблизу једна другој. У том луку, ширине до неколико стотина метара, а километар у дужину – све до пијаце, има неколико стотина зграда. Са приближавањем пијаци, изнад које сада полази гондола (најдужа на свету), расту и број зграда и спратност. Највише зграде имају по 12 спратова. Центар се и овде највише тражи, иако је најскупљи.
Златибор: Зграде у појасу северно од центра
Златибор: Зграде поред пијаце, око 300 метара од језера
На суседној Тари, градња је ограничена до трећег спрата. Код другог суседа Златибора, на планини Муртеници, нема изграђених туристичких објеката и може се летовати само под шатором. Тако је широм света: постоји понуда за свачији укус, па ко шта воли.
Оно што је математика, то је да је Златибор један од највећих мотора обнове капитализма у Србији. Овде је скоро све приватно, било да је реч о грађевинарству или туризму. Феномен Златибора убрзао је процес раста приватног капитала у односу на државни на нивоу целе Србије. Пре две године, било је 57:43 у корист државног капитала. За суштинску обнову капитализма, неопходно је да приватни капитал пређе 70 посто укупног капитала у држави. Смањивање појава попут корупције и ”прања новца” није могуће без обнове капитализма, односно владавине права.
Међутим, зеленима/црвенима појмови ”капитализам”, или само ”приватник”, изазивају језу. Планина која је највише бетонирана, тј. изграђена, у Србији, јесте Авала. Али, бум те изградње десио се у време социјализма, па нема ”хејтовања”. У социјализму су, како они кажу, ”сви ишли на море”, иако су капацитети биле десетоструко мањи него сада, а сада једва трећина грађана Србије може себи да приушти одмор на мору, планини или у некој бањи. Како ће ”сви ићи на море”, односно на одмор, ако се не изгради довољно капацитета – то њих не занима.
Златибор: Равногорска улица. Право је Улица Андрије Јевремовића. Био је командант Златиборског четничког одреда, а пре рата најпопуларнија личност у овом крају. Његов отац Мијајло, заједно са Пајом Поповићем, довео је краља Александра Обреновића на Златибор, што је означило почетак туризма на овој планини
Шта може да се очекује на Златибору?
Пре свега, наставиће се тренд пада цена, због огромне понуде апартмана. Пре пет година, цене квадрата на Врачару и на Златибору биле су исте, а данас је однос 3:1, односно 4.500 према 1.500 евра. Из истог разлога, падаће и цене услуга. То ће, последично, довести до веће попуњености капацитета. Данас гости у просеку овде остају по четири дана, што је премало за прави одмор. Капацитети су пуни и тражи се место више само током два празника: Нова година и Сретење. Дан државности зато што се поклапа са Даном заљубљених, односно Младенцима, а на Златибор и иначе највише долази млађи свет.
(”Слобода”, гласило СНО у Чикагу, 10. септембра 2023)
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/Untitled-1-170x95.jpg","width":170,"filesize":16436},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/Untitled-1-270x152.jpg","width":270,"filesize":20936},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/Untitled-1-475x267.jpg","width":475,"filesize":32009}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/IMG_1458-170x95.jpg","width":170,"filesize":30768},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/IMG_1458-270x152.jpg","width":270,"filesize":39627},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/IMG_1458-475x267.jpg","width":475,"filesize":64073}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/333-170x95.jpg","width":170,"filesize":14932},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/333-270x152.jpg","width":270,"filesize":20596},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/333-475x267.jpg","width":475,"filesize":35675}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/Srpski-bog-korica-2-170x95.jpg","width":170,"filesize":22884},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/Srpski-bog-korica-2-270x152.jpg","width":270,"filesize":29970},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/Srpski-bog-korica-2-475x267.jpg","width":475,"filesize":50979}})