Краља Твртка својатају сва три народа у Босни и Херцеговини, користе га у дневнополитичким препуцавањима, дижу му споменике. Међутим, колико ти народи знају или желе да знају о Твртку? Сва три народа, по њиховој истој етничкој припадности, имају право да се поносе на краља Стефана Твртка I Котроманића. Међутим, оно што је у Босни било

МИТ О БОГУМИЛИМА Текст је објављен у часопису “Погледи” бр. 179., Крагујевац, септембар 1995., стр. 24-25 и у часопису “Видослов – Саборник епархије Захумско-херцеговачке и Приморске” бр. 9., Требиње 1996., стр. 59-62. ПИШЕ: Ђорђе Ћапин Мало је проблема у српској историји који су толико иступили ван оквира науке, као што је измишљотина о тзв. “богумилима”

Босанско-бошњачке игре, по Калајевим нотама ОТИМАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Вештачко “размножавање” српског језика, попут овог покушаја да се направи “босански језик”, увек је претходило отимању српских територија, што ће рећи затирању народа који говори српским језиком. И у босанској, као и у свим другим српским средњевековним државама, матерњи језик био је српски, а писмо ћирилица. Ово

Титуле владара Интересантно је видјети какве су титуле носили владари средњег вијека, како су се заправо звале тадашње “државе” Краљевска титула Немањића је овако изгледала: “Краљ Рашке земље, Дукље, Далмације, Травуније и Захумља” (временом је за Дукљу и коначно устаљен назив Зета) Душан као цар узима титулу “Цар Срба и Грка”, титула остаје сину му

Свој језик босански владари називају српским Босански бан Стјепан Кортоманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и каже: “и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је вјеровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, двије латински, а двије српски, а све су печаћене златним печатима”. Тада

“Дервиш и смрт” од Меше Селимовића Меша Селимовић о муслиманима из Босне Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо,

ИСПОД ЏАМИЈЕ – ЦРКВА ТЕКСТ И СНИМЦИ: Милослав САМАРЏИЋ Када су почели радови на градњи џамије срушене у грађанском рату 1993. године, откривени су темељи православне цркве коју су Турци срушили 1530. године Година 2002. остаће запамћена у српској археологији по два велика открића. Најпре су у центру Новог Сада пронађени остаци српског насеља из