Зашто Срби не воле капитализам?

24/02/2023

Код нас је изгледа већи проблем у друштвеној елити, а та елита није наклоњена капитализму, што услед другачијих идеолошких светоназора, што због тога што би то подразумевало цео пакет, који укључује владавину права и стабилне и независне институције, што би прилично онемогућило досадашње раширено понашање у виду корупције и трагања за рентом.

Пише: Михаило Гајић
Данашње друштво Србије изгледа необично подељено по питању односа према капитализму. Ово бар показују провокативни налази и резултати најновијег истраживања агенције Ипсос МОРИ који чине саставни део недавне објављене књиге ’’Десет највећих заблуда о капитализму’’ (Ин Дефенсе оф Цапиталисм – Дебункинг тхе Мyтхс) немачког публицисте и историчара Рајнера Цителмана у издању Хеликса.
Док јачу улогу државе у привреди Србије подржава око 28% испитаника, за виши степен економских слобода залаже се њих 27%. Млађи од 30 наклоњенији су државној интервенцији; док су испитаници старији од 45, а нарочито они старији од 55 више оријентисани према слободној тржишној привреди. Подршка грађана Србије тржишној привреди скаче за чак 64% само уколико избегнемо помињање термина ’’капитализам.’’
Како заправо изгледа перцепција капитализма у Србији према овом дубинском истраживању и где се Србија налази у односу на друге релевантне државе?
Глобално популарне заблуде као мотив
Поменуто најновије дело Рајнера Цителмана састоји се, у првом делу, од разобличавања популарних, али нетачних тврдњи о капитализму од стране других аутора који се залажу за државну интервенцију или чак и планску привреду. Користећи јавно доступне податке, аутор на вешт и једноставан начин побија тврдње до којих је дошао у својим истраживањима, да је капитализам крив за све невоље света око нас. Он потом показује да је заправо тек захваљујући систему слободне тржишне привреде дошло до великог побољшања бројних економских и друштвених показатеља.
Књига је писана за не-економисте, разумљивим лаичким језиком, што не значи да аутор није поткован да пише о овим темама. Сам Цителман је двоструки доктор наука – први докторат му је из историјских наука, а други из социологије, премда никада није био универзитетски професор већ је своју професионалну каријеру провео у приватном сектору, од новинара и уредника до предузетника који је основао и управљао ПР агенцијом специјализованом за тржиште некретнина. Ова књига је само једна у низу од 25 наслова које је др Цителман написао, и од којих су неке преведене на мноштво језика широм света.
Важност дубинског истраживања
Наравно посебно интересантно у овој књизи јесу истраживања јавног мњења о капитализму како у Србији, тако и широм света агенције Ипсос МОРИ. Закључно са овим српским издањем, до сада је спроведено 27 истраживања јавног мњења, у периоду од јуна 2021. до јула 2022. године, са истим питањима и на национално репрезентативном узорку, тако да се резултати овог истраживања могу поредити међу различитим државама.
Истраживања јавног мњења о капитализму је било и раније, али ово се разликује по томе што је дубинско: уместо да се постави једноставно питање какво мишљење, позитивно или негативно, имате о капитализму, први део овог истраживања је тражио да се испитаници изјасне колико се слажу са 6 реченица, од којих су 3 биле подржавале економске слободе а 3 државну интервенцију у привреди.
Други део истраживања тражио је да се испитаници изјасне са којих од 10 израза повезују капитализам (5 позитивних, као: иновације, широк асортиман робе; и 5 негативних, као: похлепа или деградација животне средине). Трећи део истраживања наводио је 18 реченица од које су неке биле позитивне, а неке негативне према капитализму, као на пример: ’’Капитализам је побољшао услове за живот за обичне људе у многим земљама’’ или ’’Капитализам је одговоран за глад и сиромаштво’’) а испитаници су требало да изјаве са којима од њих се слажу. Свака батерија ових питања служила је да се обрачуна коефицијент за тај посебан део истраживања, а та три коефицијента заједно да се обрачуна коначни коефицијент ставова о капитализму.
Старији и они са вишим примањима наклоњенији тржишној привреди
У овом сегменту, људи у Србији су прилично подједнако подељени. За јачу улогу власти у привреди је 28% испитаника, а за виши степен економских слобода њих 27%. Коначни коефицијент о економским слободама код нас износи 0,97: што значи да су резултати ’’за’’ и ’’против’’ економских слобода прилично уједначени. Вредност коефицијента виша од 1 значи преовлађивање протржишних, а мања од 1 преовлађивање етатистичких ставова.
Интересантно је да постоје јасне разлике према старости испитаника: они млађи од 30 су више наклоњени државној интервенцији; они узраста 30-44 су подједнако наклоњени према оба решења; а испитаници старији од 45 и нарочито они старији од 55 су више оријентисани према тржишту. И висина прихода утиче на ставове о тржишној привреди – са растом прихода јачају и позитивни ставови о њој. Код људи са нижим приходима су више присутни негативни ставови о томе, као и позитивнији о државној привреди.
Перцепција тржишне привреде / државне интервенције у Србији не зависи од стандардне поделе на левицу и десницу, за разлику од других земаља у којима је било спровођено ово истраживање. Ставови о овим економским системима били су подједнако заступљени и код оних који се идентификују са левицом, десницом и центром, без јасније идеолошке профилисаности. Истовремено, у другим земљама испитаници који себе доживљавају као лево оријентисане имају више негативних ставова о тржишној привреди и снажније подржавају државне интервенције, док је то обрнуто код оних са десног спектра. Вишедеценијска идеолошка збуњеност становника Србије огледа се и у овом истраживању.
Перцепција капитализма
У наредном сегменту је испитаницима дат списак од 10 појмова (5 позитивних и 5 негативних) о капитализму. Резултати показују да је слика капитализма претежно негативна, мада да та разлика није превелика. Али интересантно је то што у овом случају нема разлике међу испитаницима по висини примања: и они са вишим и нижим приходима имали су подједнако негативне ставове о капитализму.
У наредном одељку испитаницима је дат низ од 18 изјава о капитализму (10 негативних, а 8 позитивних), да се види да ли се они слажу са њима. У просеку, 40% слагања је са негативним изјавама а само 14% са позитивним изјавама. Дељењем ова два броја добија се коефицијент 0,35. Вредност овог коефицијента мања од 1 указује на антикапиталистичке ставове, и Србија је у међународном поређењу једна од земаља са веома негативним виђењем капитализма. Коначни резултати су такви да антикапиталистичо виђење преовлађује у читавом нашем друштву: нема никакве разлике међу испитаницима по старости, чак ни по висини прихода нити по политичкој оријентацији, чак ни по висини образовања. Али постоји блага разлика у половима: жене су нешто негативније расположене према капитализму, иако су код оба пола доминантни негативни ставови.
Капитализам као ружна реч
У коначници, Србија делује располућена на две половине по питању економских слобода: отприлике половина испитаника има позитиван став о њима, а друга половина негативан. Доминатни став је дакле неутралан. Економске слободе су саставни део тржишне привреде која се не може замислити без приватне својине и својинских права: али зато када се овакав економски систем опише речју ’’капитализам’’ онда се добијају много другачији резултати. У Србији сам овај израз носи негативни багаж много већи него у другим земљама у којима је било рађено ово истраживање – резултат тога су много јачи антикапиталистички ставови. Поређење коефицијената ставова о капитализму и економским слободама говори нам да подршка тржишној привреди скаче за чак 64% само уколико избегнемо помињање термина ’’капитализам.’’
Србија у поређењу са светом
Али вероватно најинтересантнији део овог истраживања јесте поређење резултата међу различитим земљама. Ово је могуће урадити јер је истраживање рађено у истом временском периоду у чак 27 земаља, са истим упитником и на национално репрезентативном узорку. Поређење се врши преко вредности коефицијената. Први јесте став према економским слободама: вредност коефицијента од 1 значи да не превлађује у датом друштву ни позитиван ни негативан став према њима; вредност већа од 1 указује на позитивне ставове а мања од 1 на негативне ставове према њима. Србија се са вредношћу овог коефицијента од 0,97 налази при половини листе земаља у којима је вршено истраживање.
Земље су угрубо подељене у 3 групе: оне са коефицијентом вишим од 1,1 где су доминантни позитивни ставови о економским слободама; потом групу земаља са вредношћу 0,9-1,1 које ’’нису ни тамо ни овамо’’, и на крају оне са вредношћу нижом 0,9 где је доминантан негативан сентимент према економским слободама. Економске слободе су веома добро оцењене у САД, што није изненађујуће, али зато можда јесте стање у неким бившим социјалистичким земљама попут Пољске и Чешке, те азијским земљама попут Јужне Кореје и Тајвана, док се још и Аргентина и Шведска налазе међу овом групом земаља. Србија се налази у другој групи земаља, заједно са Бразилом, Швајцарском, Немачком, Великом Британијом и Словачком. На дну се налазе земље попут Русије и Босне и Херцеговине, Румуније и Црне Горе (што је можда и разумљиво имајући у виду да су неке од њих прошле кроз прилично лошу транзицију) али што је зачуђујуће, и понеке развијене европске земље попут Француске, Шпаније, Италије или Аустрије.
Коначни ставови према капитализму могу се поредити кроз крајњи коефицијент, који се обрачунава на основу коефицијента о економским слободама, коефицијента асоцијација на капитализам и коефицијента изјава о капитализму. Вредност овог параметра у Србији износи 0,71 што је прилично ниже него што је претходни коефицијент о економским слободама. То Србију враћа уназад на листи, међу оне земље код којих је доминантан антикапиталистички сентимент. Али опет, Србија се не разликује претерано од других и мање или више успешних европских друштава: тачно је да је антикапиталистички сентимент значајно више присутан него у Пољској, Чешкој или Шведској, али је практично на истом нивоу као у Великој Британији, Немачкој, Аустрији или Португалу, а капитализам се код нас боље перципира него у Шпанији, Француској, Грчкој, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Русији и Турској.
Одавде можемо да извучемо закључак да лоши резултати транзиције код нас у поређењу са другим европским државама, и последичан низак животни стандард није последица (само) ’’непросвећеног народа’’ који не воли капитализам и тржишну привреду. Код нас је изгледа већи проблем у друштвеној елити, а та елита није наклоњена капитализму, што услед другачијих идеолошких светоназора, што због тога што би то подразумевало цео пакет, који укључује владавину права и стабилне и независне институције, што би прилично онемогућило досадашње раширено понашање у виду корупције и трагања за рентом.
Антикапитализам и теорије завере
Истраживачи су желели и да провере да ли постоји веза између теорија завере и ставова према економском систему. Испитаницима су дате две изјаве (’’У стварности, политичари не одлучују ни о чему. Они су марионете под контролом моћних сила у позадини’’; ’’Много тога у политици може се правилно разумети само ако се зна да је у позадини неки шири план, нешто за шта, међутим, већина људи не зна’’).
На основу претходне батерије питања о ставовима о капитализму направљена је скала антикапитализма по којој су подељени испитаници у зависности од тога колико је изразита њихова одбојност ка капитализму. Издвојене су две групе на крајности ових полова: изразити капиталисти и изразити антикапиталисти. И
зрачунат је коефицијент склоности теорији завере на основу процента испитаника који су се сложили са обе наведене тврдње, подељеног са процентом испитаника који се не слажу ни са једном од њих. Поређењем тог коефицијента за антикапиталисте и капиталисте увиђа се огромна разлика – то не значи да су сви они против капитализма склони теоријама завере, али да су они међу њима заступљени и до 5 пута више у односу на групу заговорника капитализма.