Карактер Николе Калабића – то је једно од питања на које сви имају одговор. Само, одговор се мењао с времена на време. Током рата био је један, у социјалистичкој Југославији други, док данас постоји нека комбинација једног и другог одговора. Пред читаоцима је цело поглавље посвећено карактеру Николе Калабића, из књиге ”Истина о Калабићу” Милослава

Књига је преведена на француски и за сада су се огласили блогери сајта babelio.com. Преносимо критике двојице блогера. На француском језику, њихови чланци налазе се на овом линку: https://www.babelio.com/livres/Samardjic-Tragiques-Paques-1944-Pourquoi-Belgrade-a-vu-tom/1049084 Чланке је на српски језик превео Слободан Костадиновић, који је и преводилац књиге на француски. Превод чланка од 27. јуна 2018: Захваљујем се најпре Babelio и издавачу Погледи

Трагедија започела октобра 1944. године представља нешто што се и даље систематски избегава. Опет, ова трагедија се уочава утолико боље, уколико се што прецизније опише предратна Србија, као што то чини Миодраг Бељаковић у својој књизи ”Под облацима Србије” ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Мемоари Миодрага Бељаковића, ”Под облацима Србије” (”Погледи”, Крагујевац, 2017), као ретко који

Повод за овај чланак је изврсна књига коју је приредио и упутним предговором снабдео вредни изучавалац наше новије историје, Милослав Самарџић: “Др Драгић Јоксимовић: браним ђенерала Дражу“. У њој је, први пут у нас, објављен цео текст одбране ђенерала, коју је дао славни србски правник, др Драгић Јоксимовић ПИШЕ: Владимир Димитријевић О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ Суд је

Ових дана поново је актуелизовано питање коришћења сведока у историографији, пре свега кроз радове Момира Крсмановића, који је објавио вероватно највише изјава сведока историјских догађаја. Крсмановићеве изјаве користио је Предраг Остојић у роману ”Чичина прича (или) страдање српско”, а потом и у историографском раду ”Заробљавање генерала Михаиловића”, што су, пак, као одличан пример истакли његови

Ових дана у издању НИП ”Погледи” појавила се књига Предрага П. Ивановића ”Ко су љотићевци?” То је прво домаће издање књиге, а иначе друго, јер је први пут штампана 1954. године у Чикагу, под патронатом Српског културног клуба др Слободана Драшковића. До сада је прештампано много књига из емиграције, али ова је увек заобилажена. Не

Калабићево писмо је до те мере прозирно да је очигледно да га он није написао, него неки удбаш у његово име. Тај такође жели да се поправи и стекне трајно поверење наведених комунистичких главешина. Није тешко одгонетнути да се ради о конвертиту Николи Миловановићу Грби. Само он је у књизи коју ће касније написати за

Коста Николић и Бојан Димитријевић, да би појачали Удбину причу, и сами приказују Николу Калабића као осионог Дражиног команданта, који је нанео много зла четничком покрету. Обојица сматрају да је генерал Михаиловић био слабић који није успео да контролише силеџије у својој војсци, какав је био Никола Калабић ПИШЕ: Иван ИВАНОВИЋ Као доказ о истинитости

Бојан Димитријевић још тврди да је голим оком установио да се ради о истинитој фотографији, чак и ако је у њу Калабић умонтиран! Међутим, Судски вештак морфолог Лазар Цвејић је дао налаз, који је Самарџић у новој књизи објавио: “Упоређивањем фотографија Калабића од 1935, 1943. и 1944. године са фотографијом “Калабић – 1946″, установио сам да

Између школованих историчара Косте Николића и Бојана Димитријевића, с једне стране, и историчара по вокацији Милослава Самарџића, с друге стране, повео прави рат књигама, па је текст који пишем прича о том рату.  Све до 2009. године  Николић и Димитријевић су оспоравали Самарџића, али нису имали ваљану аргументацију за то, пошто им нису била доступна тајна