ДРАЖИНА СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Чак је и Мољевић, коме је то било у другом плану, приметио наглашену социјалну црту у Дражиним погледима на свет. О утисцима са првог састанка са Дражом, он пише: У социјалним питањима показује већу широкогрудност него у политичким. У разговорима о друштвеном уређењу нарочито наглашава задругарство… Наглашава и учешће

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Као највећи легални државни чиновник у земљи, Дража је практично био и министар финансија. У његову надлежност спадала је набавка новца, као и потрошња и контрола потрошње. Током четири ратне године кроз Дражине руке прошле су огромне суме: мерено данашњим новцем, свакако стотине милиона евра, ако не и више. Четницима је новац

ЧЕТНИЦИ И ПИТАЊЕ СРПСКИХ ГРАНИЦА ПИШЕ: Милиослав САМАРЏИЋ Светосавски конгрес тражио је обнову Југославије, али не у предратним границама, већ са проширењем државне територије. Минимално тражено проширење, према Башкој резолуцији, односило се на неусвојени захтев о границама који је изнела делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, са Николом Пашићем на челу, на мировној конференцији у

Најважнији званични политички документ донет под окриљем четничког покрета, и уопште у српској средини током Другог светског рата, је резолуција са Светосавског конгреса, позната као Башка резолуција. Она гласи: Представници Равногорског покрета, представници и припадници свих демократских странака у Југославији, које су и у нередовним и редовним приликама на свима изборима добијале поверење огромне већине

После разговора са Дражом, 12. децембра 1943. године, Топаловић и три његова пратиоца вратили су се у Београд, како би се политичари што пре спремили за конгрес. Припреме за конгрес у име Равногорског покрета Дража је поверио др Стевану Мољевићу. Распис свим јединицама о одржавању конгреса и одабиру делегата-учесника, Дража је послао 1. јануара 1944.

Најзад, 11. децембра 1943. године, као председник међустраначког одбора и представник Заједнице демократских партија, др Живко Топаловић је стигао у Дражину Врховну команду, у селу Горња Ораовица изнад Љубовије. Топаловић није понео ништа написмено и пред Дражом није поновио оне тешке квалификације Равногорског покрета и његових водећих људи. ”Ми смо у битности сагласни са колегама

Марта 1943. године Дража је наложио једном од својих главних београдских обавештајаца, инжењеру Петру Милићевићу, да ступи у контакт са представницима што већег броја политичких странака, као и нестраначких удружења, ради проширења Централног националног комитета, и уопште, ради њиховог укључивања у рад покрета. Милићевић је обавио посао током марта и априла. Саговорници су у принципу