Бања Лука: Из штампе изашло друго допуњено издање књиге ”Четници љуте Крајине”

20/05/2025

Из штампе је изашло друго, допуњемо издање књиге ”Четници љуте Крајине”. Књига је допуњена новим, до сада необјављеним фотографијама из рата Митра Тривунчића, који је током већег дела рата био командант Треће бригаде Босанско-крајишког корпуса, под командом војводе Уроша Дреновића, а у саставу Команде Западне Босне пуковника Славољуба Врањешевића. Једно време, после погибије војводе Дреновића, Тривунчић је био вршилац дужности команданта корпуса

У овом издању су и ратне фотографије четничких јединица Западне Босне, ратна одликовања Митра Тривунчића, као и документи о његовом деловању у оквиру четничких организација након рата.
Од почетка 1990. године, у Отаџбини смо почели да објављујемо записе Дражиних четника настале у емиграцији. Објавили смо десетине књига и више стотина њихових чланака. Прошле су 34 године и одавно смо помислили да су нам све књиге из емиграције познате, када се јавио прота Драган Велеушић из Милвокија са једним великим открићем – мемоарима Митра Тривунчића, четничког команданта из Босанске крајине.
Прота Велеушић, сада у пензији, један је од најпознатијих наших свештеника у Америци, благодарећи својим говорима на националним скуповима, чланцима у емигрантским новинама, као и занимању за српску историју, нарочито из периода Другог светског рата, јер је и његов отац био четник у Западној Босни.
Тако, истражујући по америчким архивима, прота Драган Велеушић је нашао микрофилмоване, необјављене, мемоаре Митра Тривунчића. У њима је обухваћен цели Други светски рат, од априлске катастрофе 1941, преко почетка геноцида над Србима, затим српског устанка, појаве комуниста и њихове антисрпске акције, па све до повлачења у Италију, септембра 1945. године. Ту се Тривунчић са групом преживелих сабораца прикључио највећој групи четника, у логору Еболи код Напуља, а касније је емигрирао у Енглеску, где је и преминуо. Другачије речено, Тривунчић је ратовао и четири месеца после завршетка Другог светског рата.
О догађајима у Западној Босни, и посебно Тривунчићевој Крајини, комунисти су написали хрпу књига, у којима су, као што им је и иначе био обичај, све окренули наглавачке. Тривунчић у свом раду често цитира комунистичке књиге, указујући на наопако тумачење догађаја – дато на ”часну партијску реч” – у којима је он лично учествовао. Те комунистичке књиге одавно су заборављене, па читање цитата из њих добро дође као подсећање на једно зло доба. Уједно, имамо прилику да на делу видимо како истина побеђује лаж.
Митар Тривунчић је током већег дела рата био командант Треће бригаде Босанско-крајишког корпуса, под командом војводе Уроша Дреновића, а у саставу Команде Западне Босне пуковника Славољуба Врањешевића. Једно време, после погибије војводе Дреновића, Тривунчић је био вршилац дужности команданта корпуса.
Територија корпуса на једној страни граничила се са Динарском четничком дивизијом војводе Момчила Ђујића, а на другој са Средњобосанским корпусом мајора Лазара Тешановића. Све ове три јединице биле су најистуреније према комунистичкој ”Бихаћкој републици”. Речју, испред њих налазили су се комунисти, а иза њих, све до бугарске границе – четници. Ово је важно напоменути због пропаганде да су комунисти доминирали територијом западно од Дрине. Дакле, реч је о територији западно од Врбаса, и то од пролећа 1942. године.
Тривунчићеви мемоари су, колико се за сада зна, једини мемоари неког четника из Босанске крајине. Зато је, за историографију, од значаја цели њихов садржај. Међутим, како данас изгледа, делује да су најважније странице о др Младену Стојановићу, пошто се код нашег народа у западним крајевима уврежило мишљење да је овај комуниста био Србин (не само по пореклу) и чак да су га због наводног србовања убили његови другови, а не четници.
Као и добар део команданата из Западне Босне, и Митар Тривунчић је познавао др Младена Стојановића. Сретали су се на конференцијама на којима су четници покушавали да избегну грађански рат, а комунисти да преузму команду над свима.
Управо Стојановића Тривунчић означава као комунисту који је ”предњачио у терору над српским народом”. Поред осталог, на челу од 150 одабраних пролетера, Стојановић је крајем децембра 1941. са Козаре отишао на терен Подгрмеча, ради бољшевизације овог краја. До половине фебруара 1942. године Стојановићева група је у Подргмечу ликвидирала око 300 Срба и Српкиња, делом ”народа у позадини”, а делом бораца који нису хтели да пређу у партизане.
После овога, Младен Стојановић је са истим задатком прешао у Змијање, али је ту доживео пораз. Уследила је конференција Комунистичке партије у Скендер Вакуфу, од 21. до 23. фебруара 1942. године. Стојановић је поднео извештај о свом раду од краја децембра, а потом је предложио план за будуће акције. Укратко, одлучено је да се свим снагама нападну четници у Западној Босни и тек тада је овде почео грађански рат. Симболично, главни напад комуниста изведен је на Васкрс.
Још једном, дугујемо велику захвалност проти Велеушићу што је открио ову вредну књигу, али и за напор да је прекуца са микрофилмова и допуни чланцима које је Тривунчић објављивао у емигрантској штампи.
Детаљи из књиге ”Четници љуте Крајине”:
– Истина о четницима Љуте Крајине из до сада необјављеног дневника Митра Тривунчића, командата Треће четничке бригаде Босанко-крајишког четничког корпуса ЈВуО, а послије Другог свјетског рата емигранта у Енглеској
– Аутентични записи о устанку Срба на простору Бањалуке, Мркоњић Града, Јајца, Шипова, Купреса, Котор Вароши, Теслића, Челинца, Кнежева, Доњег Вакуфа, Бугојна, Дрвара, Грахова, Гламоча, Приједора, Прњавора, Кључа, Санског Моста
– До сада непознати детаљи о војводама Урошу Дреновићу, Лазару Тешановићу, мајору Славољубу Врањешевићу, Ради Радићу и осталим командантима Љуте Крајине
– Аутентична свједочења о јунаштву српских четника Љуте Крајине у борбама против окупатора, усташа и комуниста
– Истина о звјерствима Хитлерових, Павелићевих и Брозових злочинаца над српским народом и свештенством Српске православне цркве у зони Босанко-крајишког и Средњобосанског четничког корпуса ЈВуО
– Истина о бјежанији Тита и његовог штаба испред српских четника у Подгорју код Мркоњић Града 4. октобра 1942. године и аутентична свједочења о томе како су Броз и његови џелати користили српску нејач, старце и жене, као живи штит, како би се сачували у нападу српских бораца Љуте Крајине
– Болна свједочења о стријељању надужних српских цивила код Мркоњић Града од стране зликоваца из Црногорске партизанске бригаде под командом Пека Дапчевића, а које је Броз лично наредио
– Да ли је Младен Стојановић онакав каквим га описује комунистичка пропаганда или ствари стоје много другачије?
– Каква је Стојановићева улога у стравичним злочинима почињеним над српским народом подгрмечког краја у периоду од 28. децембра 1941. до 15. фебруара 1942. године?
– Болна сјећања на пробој српских четника Љуте Крајине из поробљене Отаџбине кроз усташке и комунистичке линије ка савезничким логорима у Италији
– Посљење ријечи Митра Тривунчића, командата Треће четничке бригаде Босанко-крајишког четничког корпуса ЈВуО изговорене у емиграцији у Енглеској: Комунисти српског поријекла – проклета вам душа!
Књигу приредио: протојереј – ставрофор Драган Велеушић, старјешина храма Светог Саве у Милвокију.
Предговор: Милослав Самарџић, главни уредник Издавачке куће ’’Погледи’’ Крагујевац.
Књигу можете наручити на број телефона – вибер: 00387 65 274 477 или на мејлове:
Редакција ”Канадског Србобрана” – srbobran@sno-kanada.com
Редакција ”Гласа Лакташа” info@glaslaktasa.com
Редакција ”Гласа Котор Вароша” info@glaskotorvarosa.com