Када је дошао на висок положај у Будимпешти, пуковник Ујсаси јавио се Дражи, свом колеги из доба службе у Прагу. У име мађарске владе, понудио је оружје и муницију и затражио помоћ за прелазак на страну Западних савезника. Ове контакте социјалистичка историографија означила је као Дражину ”сарадњу са фашистима”, али све је ишло другим

Из штампе је изашло друго, допуњемо издање књиге ”Четници љуте Крајине”. Књига је допуњена новим, до сада необјављеним фотографијама из рата Митра Тривунчића, који је током већег дела рата био командант Треће бригаде Босанско-крајишког корпуса, под командом војводе Уроша Дреновића, а у саставу Команде Западне Босне пуковника Славољуба Врањешевића. Једно време, после погибије војводе Дреновића,

Самарџићева петотомна књига „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“ на 3.700 страница, је најобимнија историјска синтеза написана у српској историографији. Управо овом историјском синтезом, сам историјски лик Драгољуба – Драже Михаиловића постао је историјска личност која је најобухватније истражена у српској историји и којој је посвећена највећа историјска синтеза у српској историографији ПИШЕ:

Истина о четницима Љуте Крајине из до сада необјављеног дневника Митра Тривунчића, командата Треће четничке бригаде Босанко-крајишког четничког корпуса ЈВуО, а послије Другог свјетског рата емигранта у Енглеској. Аутентични записи о устанку Срба на простору Бањалуке, Мркоњић Града, Јајца, Шипова, Купреса, Котор Вароша, Теслића, Челинца, Кнежева, Доњег Вакуфа, Бугојна, Дрвара, Грахова, Гламоча, Приједора, Прњавора, Кључа,

Истина о четницима Љуте Крајине из до сада необјављеног дневника Митра Тривунчића, командата Треће четничке бригаде Босанко-крајишког четничког корпуса ЈВуО, а послије Другог свјетског рата емигранта у Енглеској. Аутентични записи о устанку Срба на простору Бањалуке, Мркоњић Града, Јајца, Шипова, Купреса, Котор Вароши, Теслића, Челинца, Кнежева, Доњег Вакуфа, Бугојна, Дрвара, Грахова, Гламоча, Приједора, Прњавора, Кључа,

Свадба Јелене и Душана Ђорића, у Драгачеву 1943. године. Поред Душана седи кум, капетан Звонко Вучковић Била је једна од најчувенијих равногорки, чије име, на жалост, такође пада у заборав. Преживела је Босанску голготу и обрела се у Аустралији, где је постала успешна пословна жена и велики добротвор ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Јелена Калабић рођена је у Њујорку 1918. После

У припреми за штампу је књига “Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945”. Аутори немају фотографије и биографске податке за све носиоце, па моле родбину одликованих да се јави и помогне. У наставку доносимо списак свих 1.100 Дражиних четника који су добили Карађорђеву звезду – највеће одликовање тога доба   У последњој фази припреме за штампу налази

У докторској дисертацији управо одбрањеној у Београду, тврди се да је Србија тек после Титове смрти постала тоталитарна држава, а да је главни кривац за то била ”Књига о Миулутину” Данка Поповића! ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Када се 1990. године у Београду појавио тједник (јер му је седиште било у Хрватској) ”Време”, двонедељник ”Дуга” донео

Два историчара Института за савремену историју у Београду пишу да је све што су комунисти писали о команданту Гарде, али и о ђенералу Дражи – тачно ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Књига др Бојана Димитријевића и др Немање Девића ”Никола Калабић и Горска краљева гарда – историја и мит” (”Службени гласник”, 2023), појавила се у години када

Удбаши, у њиховим мемоарима, тврдили су да су почетком 1945. године упали у четнички систем радио везе. Наводно, Дражи су слали депеше потписујући се презименом његовог заробљеног команданта, мајора Ћосића. Тако су успели да намаме у клопку и Дражу у његову војску. Ову причу удбаша није прихватила историографија СФРЈ, али јесте данашња, званична, у Србији,