Колико Немаца су убили четници?

30/05/2022

Пушкомитраљесци 3. жичке летеће бригаде 2. равногорског корпуса

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Паралела између четника и партизана коју имплицира овај наслов само је условна. Наиме, пошто су оснивањем оружаних формација своје странке комунисти изазвали грађански рат, то је аутоматски донело корист Немцима. Грађански рат је смањио одбрамбене способности народа, тако да се не може говорити о доприносу партизана у борби против Немаца, већ о њиховој сметњи регуларној војсци (четницима), која је поред супротстављања окупатору имала обавезу и да чува уставни поредак. Теоретски, и да није било те обавезе, четници би опет морали да се боре на два фронта, пошто су партизани, по природи ствари, управо у њима видели непријатеља број један, јер су само њиховом елиминацијом могли да остваре циљ због кога су основани (долазак на власт).
Ипак, пошто је једна од највећих манипулација током Другог светског рата на тлу окупиране Краљевине Југославије била везана за немачке губитке, неопходно је расветлити и то питање. Наводно, Британцима је било најважније ко убија више Немаца, па су зато преусмерили подршку на партизане. При томе су изношене фантастичне цифре о броју припадника Вермахта палих од партизана, док је, с друге стране, стварана представа као да они уопште не гину од четника.
Губици Немаца од стране четника наведени су напред у овом раду (књига ”Борбе четника против Немаца и усташа”), тако да фусноте неће бити понављане. За борбе у којима нису прецизирани подаци о губицима, давао сам процене са нижим цифрама.
Где год има немачких или савезничких извора, они су у предности. Срећом, има их у већини случајева. За четничке изворе из контекста се може проценити да ли су реални или не. Ретка су енормна претеривања, попут извештаја капетана Боривоја Митрановића да су у бици на Озрену (Операција „Тојфел“) четници убили 2.000 Немаца и усташа. Извесна претеривања срећу се у ситуацијама кад није било могуће избројати погинуле немачке војнике, попут боја на Церу 1941.
За диверзије и саботаже на пругама и на Дунаву током Битке за Африку, као и у другој половини 1943. године, дао сам процену од по 150 убијених Немаца. То је знатно ниже него што су извештавали четнички и британски официри. На пример, мајор Оцокољић је известио да је само у једном судару возова код Смедеревске Паланке погинуло 90 Немаца. С јесени, британски официри су број погинулих Немаца приликом још једног изазваног судара возова у Јужној Србији проценили на 60, затим су јавили да је у тунелу источно од Пећи приликом диверзије поубијан „пун воз“ Немаца, итд.
За једну од диверзија, у којој је 7. јануара 1943. године према немачком извештају код Руме „погинуо и рањен већи број немачких војника“, комунисти кажу да су је извели они, тј. делови 4. батаљона 3. одреда 3. оперативне зоне „Народноослободилачке војске Хрватске“ (Срем је се тада још налазио у саставу формација Комунистичке партије Хрватске, која је пратила границе НДХ).1
Међутим, док комунисти не нуде доказе за ову тврдњу (на пример, одакле им тако много квалитетног експлозива), познати су извештаји мајора Радослава Ђурића да је управо тада постављао мине на возове, тако да експлодирају у Грчкој, Бугарској и Хрватској. Сазнао је да је 6. јануара 1943. код Велеса експлодирала композиција са цистернама бензина, додајући: „Од осталих запаљивих бомби и машина које су монтиране, нема још резултата. Отишли су далеко. За резултате тешко се дознаје. Дејство код неких, у Хрватској и Грчкој, чим проверим, јавићу.“
Капетан Никола Калабић известио је да је 7. јануара, сем код Руме, један немачки транспортни воз пун војника експлодирао и код Винковаца. У оба воза било је по 1.500 Немаца, од којих наводно нико није преживео. Нешто касније, диверзанти мајора Ђурића одједном су поставили преко 100 темпираних мина, за које такође није било прецизних извештаја о дејству. Ако се гледа само комунистичка историја, испада да ниједна од ових мина, намењених територији НДХ, није експлодирала.
Процена немачких губитака од четничких диверзија и саботажа спада у најтеже задатке. На пример, за период од неколико дана после масовног постављања мина са одложеним дејством, требало би утврдити број експлозија на железницама у Грчкој, Бугарској и НДХ, па онда проверити да ли је неко на тим местима постављао мине у исто време.
Најзад, треба да се знају и немачки губици из Априлског рата 1941, јер су и ти Немци гинули од војника под кокардом.
Преглед немачких губитака од Југословенске војске у Другом светском рату, оквирно изгледа овако:

Немачки губици од Југословенске војске у Априлском рату 1941:
– 1.459 погинулих официра, подофицира и војника. Највише губитака Немци су имали на правцима према Нишу и Скопљу.
Према ратном дневнику Врховне команде Вермахта за 30. април 1941, у Грчкој (не рачунајући Крит) и Југославији погинуло је 2.559, рањено је 5.820 и нестало је 3.169 немачких официра, подофицира и војника.2
Губици Немаца у Грчкој били су 1.100 погинулих и 4.000 рањених и несталих.3

Немачки губици од Југословенске војске ван Отаџбине после Априлског рата 1941. године:
– 200 – процена убијених Немаца од стране југословенских пилота у саставу савезничких формација.

Немачки губици од Југословенске војске (четника) после Априлског рата 1941. године:
– 2 официра, Добрић,
– 5, Бела стена,
– 10, Лозница,
– 1, Ковиљача – Лозница,
– 20, код Завлаке,
– 25, Ковиљача,
– 5, Горњи Милановац,
– 10, Чачак,
– 2, Светиња,
– 4, Рудник,
– 10, Крагујевац – Горњи Милановац,
– 20, Шабац,
– 22 Крушевац,
– 10 Ваљево,
– 35 Краљево,
– 10 Нови Пазар.
Ово су губици из четири немачке посадне дивизије: укупно 191.
За појачања, познат је немачки податак о 20 погинулих приликом борби са Церским и Јадарским четничким одредом у области Крупња и у долини реке Јадар. Пошто нема података о губицима у претходним борбама, од Шапца до Јадра, проценио сам их на 10. Додатних 20 су процена немачких заробљеника убијених од четника приликом покушаја бекства током немачког бомбардовања, или од немачких бомби.
Тако се долази до цифре да је 1941. године, после Априлског рата, од четника погинуо 241 Немац.

Немачки губици од Југословенске војске (четника) 1942. године:
– 4, добојски Озрен,
– 20, Источна Босна,
– 8, добојски Озрен,
– 6, Операције „Трио 1 и 2“, Источна Босна.
– 1, Романија,
– 11, Јавор, Голија
– 21, Блажево, Копаоник,
– 2, на територији Млавског корпуса,
– 2, Србац (приликом првог, неуспелог покушаја ослобођења овог места од усташа, 8. септембра 1942),4
– 1, Суботићи, Ваљево,
– 3, Област Трстеника,
– 5, стрељано на Гледићу,
– 30, диверзије на железницама.
Укупно: 114.

Немачки губици од Југословенске војске (четника) 1943. године:
– 14, околина Бора (стрељани немачки дезертери),
– 8, добојски Озрен,
– 5, на Тимоку,
– 2 Драгачево,
– 3, Драгачево,
– 1, Страгари,
– 10, стрељао Тимочки корпус,
– 120, диверзије на железницама и на Дунаву до лета 1943,
– 200, Пријепоље,
– 5, Бијело Поље,
– 5, код Прибоја,
– 5, Трешњевак, Црна Гора,
– 20, Груда, Бока Которска,
– 15, Котор,
– 2, Љубовија,
– 2, Мајевица,
– 30, Вардиште, Добрун, Сетихово,
– 2, Рудо,
– 20, оборени транспортни авиони, код Фоче,
– 25, Ивањичка клисура, Голија, Дежева,
– 8, Сеча Река,
– 2, Ивањица – Ариље,
– 5, Бајина Башта,
– 4, код Бајине Баште,
– 5, Гојна Гора,
– 20, код Зајечара,
– 11, код Књажевца,
– 8, код Трстеника,
– 4, код Јелашнице,
– 5, Јавор,
– 4, Село Бања, Светиња (Аранђеловац–Топола),
– 20, Чемерно,
– 150, диверзије на пругама и на Дунаву у јесен 1943,
– 1, код Месића, Босна,
– 5, Горажде,
– 30, Јабучко седло, Месићи,
– 5, област Сарајева,
– 3, Прача – Подграб,
– 5, Стамболчићи,
– 10, током октобра, у немачким операцијама у Западној Србији,
– 27, Драгачево,
– 4, Топола – Крагујевац,
– 3, Црни врх, Зајечар,
– 19, у Србији од 1. до 15. новембра,
– 10, у Србији током децембра.
Сем тога, убијани су војници у немачким униформама (Хрвати и Албанци), и то:
– 38, Операција „Тојфел“, Озрен,
– 24, у Страгарима и на Руднику,
– 162, Вишеград, Међеђа, Семећ,
– 5, Месићи,
– 30, Јабука, Месићи.
Може се рачунати да је међу ових 259 убијених припадника Сила осовине, од Операције „Тојфел“ па даље, било 78 Немаца, с обзиром да су они чинили приближно 30 посто људства лигионарских и СС јединица.
Дакле, током 1943. године четници су убили 940 Немца.

Немачки губици од Југословенске војске (четника) 1944. године:
– 13, у Србији од половине јануара до половине фебруара 1944,
– 5, Операција „Хајка“,
– 5, Велика Плана, изазвани судар возова,
– 4, стрељани оборени немачки пилоти,
– 1, Рогачица,
– 5, Млава,
– 4, стрељани гестаповци, Тимок, Авала,
– 6, Бољевац и Бор,
– 20, у акцијама спасавања савезничких пилота,
– 5, на Дунаву,
– 10, Кучево, Мајданпек, Доњи Милановац,
– 10, Пожаревац,
– 5, Жабари, Жагубица,
– 4, Свилајнац,
– 15, Кадина Лука,
– 50, Угриновци, Рудник,
– 60, Лазаревац,
– 5, област Београда,
– 6, Врчин,
– 1, Лесковац,
– 10, Источна Босна, из 5. СС корпуса,
– 9, Романијски корпус,
– 30, Високо,
– 52, Добој–Маглај,
– 10, Зеница – Жепа,
– 15, Месићи,
– 17, Реновица, Прача,
– 50, Требиње,
– 10, Лепосавић, долина Ибра,
– 3, област Трстеника,
– 10, област Крушевца.
Ово су немачки губици од четника од 1. јануара до 25. септембра 1944. године, када је Црвена армија други пут ушла на територију Краљевине Југославије и спојила се са партизанима. Немачки губици за овај период су 449. До краја године губици Немаца били су следећи:
– 4, Ражањ,
– 20, област Крушевца, пред 14. октобар,
– 30, Стопања,
– 20, Крушевац, 14. октобра,
– 70, Крушевац – Стопања – Краљево (рачунајући да је код Стопање за два дана погинуло 100, а не 300 Немаца као што је писао капетан Никола Гордић),
– 5, Краљево,
– 20, Краљево – Чачак,
– 20, Чачак,
– 400, област Косовске Митровице (рачунато упола од онога што је известио Британац Џон Лодвик).
То је још 589 убијених Немаца, односно укупно 1944. године 1.038.

Број заробљених Немаца од стране Југословенске војске (четника):
Током 1941. године четници су заробили 380 Немаца, и то: 70 у Лозници, 50 у Зајачи, 80 код Завлаке, 80 у Горњем Милановцу, 50 у Чачку, 40 у Страгарима и 10 у Шапцу. Мањи део Немаца убијен је приликом немачког бомбардовања, а већи део Немаца четницима су отели партизани. Они су их одвели у Ужице и тамо их приказивали као доказ сопствене борбе против окупатора. Све ове заробљенике Немци су ослободили на Златибору, приликом слома „Ужичке републике“.
Према немачким документима, 1941. године заробљена су укупно 394 припадника Вермахта. Остатак преко 380 заробили су партизани.
Током 1942. године четници су заробили 10 Немаца на Голији и око 80 у области Крушевца.
Током 1943. заробили су 400 Немаца на Груди (Бока Которска), 5 на Трешњеваку (Црна Гора) и стотинак на разним местима широм Србије. Мањи број ових Немаца је стрељан (колико се зна, 24), а осталима су узети оружје, ратна спрема и униформе, па су пуштени.
Током 1944. године четници су заробили 4.015 Немаца, и то:
– 120, Кучево,
– 80, Доњи Миалановац,
– 20, Свилајнац,
– 250, Равна река, Сењ,
– 250, Угриновци, Рудник,
– 50, Вреоци,
– 190, Лазаревац,
– 7, област Јагодине,
– 13, област Рековца,
– 250, Лесковац,
– 30, Јелашница,
– 320, Источна Босна,
– 40, Херцеговина,
– 15, Област Крушевца, Варварин,
– 1.500, Крушевац,
– 900, Краљево – Чачак.
Највећи број ових заробљеника предат је Црвеној армији, која их је ликвидирала, или их је предала партизанима да их ликвидирају. Приликом предаје заробљеника, четници нису знали да ће се ово десити.
Према томе, четници су од 1941. до 1945. заробили око 5.000 Немаца.

ИЗВОРИ

1 Зборник докумената, том 12, књига 3, 33.
2 Срби у Ратном дневнику Вермахта, 45.
3 Други светски рат, књига 1, 511. Приликом освајања острва Крит од Грка и Британаца, маја 1941, погинуо је још 1.991. Немац.
4 В. Малетић, „Мотајичка српска зора“, страна 109, Србац, 2008).