Кривична пријава Немање Девића (2. део)

16/06/2025

Са једног скупа на Равној Гори: Милослав Самарџић са Шапчанима

Девића, међутим, сем рупа у образовању и васпитању, карактерише и убеђење да много зна, па између осталог и адвокатске послове. Тако му је промакло да кривично дело клевете у Србији не постоји већ годинама, јер је пребачено на приватну парницу. Док дело ‘’инспиратор’’ не постоји ни у кривици, ни у парници, сем, можда, у Северној Кореји, јер се тамо суди и за, на пример, сарказам

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Први део чланка можете прочитати ОВДЕ.

На жалост, полицајац ми није дао копију кривичне пријаве, јер то, у овој фази, закон не дозвољава. Кривичну пријаву ми је прочитао и онда ме је замолио да се изјасним. Копију ‘’службене белешке’’, коју је записао полицајац, а коју смо потписали обојица, добио сам, па могу да је цитирам од речи до речи:

‘’Поводом пријаве Немање Девића имам да изјавим следеће:

Са догађајима на Равној Гори где су, како он наводи, излепљене фотографије са његовим ликом уз наведени текст, имам да изјавим да ја са тим догађајима немам никакве везе. О наведеном догађају сам упознат од гостију, тј. посетилаца на Равној Гори, и после сам видео објаву на Фејсбук профилу Немање Девића, на којој ме означава као инспиратора свега тога. Прилажем фотокопију странице Фејсбук профила Немање Девића од 03.11. 2024. године на којој он мене назива Удбашем и вређа на друге начине. Додајем да је он то учинио више пута на Фејсбуку. Такође прилажем факсимил свог чланка ‘С вером у УДБУ’, који је анализа књиге Немање Девића о Николи Калабићу. То је академска расправа. Изнете чињенице у чланку Немања Девић никада није оспорио и због тога ме вређа на Фејсбуку и другде. Овај случај на Равној Гори њему одговара, а мени не одговара. Мени одговара само академска расправа’’.

Када је реч Девићевим објавама на Фејсбуку, један пријатељ и сарадник који их сакупља, јер је такође на његовом нишану, каже да их има преко двадесет. Девић се обично хвали за своје ‘’подвиге’’, док нас неколицину вређа и прети нам, на пример овако: ‘’Потукли смо многе, потући ћемо и њих и њихове лажи’’.

То су гадне објаве, па се извињавам што једну морам да цитирам у целости, ону коју сам предао полицији:

‘’Немања Девић, 3. новембра 2024. Коначно истина коју смо дуго чекали! Удбослав Самарџић и његова екипа из ‘Погледа’ откривају нам јесу ли Срби народ најстарији! Ко, ако не они! Прича са четницима мало мање профитабилна него 1990. па решили да запливају кроз топлије воде. За неких 5-6 година очекујем да овај лик крене и да компонује турбо-фолк хитове. Све за лову.’’

Када смо ишли у новинарску школу ‘’Вечерњих новости’’, учили смо и то како да не пишемо чланке због којих би неко мого да нас тужи, и да нас на суду добије. Зато што су новинари једно од занимања које најчешће подлеже тужбама. Саставни део лекције био је и да питамо адвокате за савет.

Девића, међутим, сем рупа у образовању и васпитању, карактерише и убеђење да много зна, па између осталог и адвокатске послове. Тако му је промакло да кривично дело клевете у Србији не постоји већ годинама, јер је пребачено на приватну парницу. Док дело ‘’инспиратор’’ не постоји ни у кривици, ни у парници, сем, можда, у Северној Кореји, јер се тамо суди и за, на пример, сарказам.

Адвокат би му такође рекао да за ма шта што сам написао о њему, то јест, о његовим радовима, не би могао да добије парницу, али, с друге стране, да би мој добитак у парници против њега, на пример за наведену објаву, био известан. Питање је само који износ бих добио. Вероватно милион динара, у ратама од по 50.000 динара месечно.

Уопште узев, Девићева опсесија новцем занимљива је сама по себи. Једном је на телевизији причао да он има само један сако, а ја их имам много, мада га пре тога никада нисам поменуо, нити бих, наравно, улазио у расправу са њим, да нема потребе за ‘’нужном одбраном’’’.

Занимљива је јер је Девић један од 33 доктора наука у Институту за савремену историју, који примају максималне државне плате, плус хонораре, дневнице, итд. Док су ‘’Погледи’’ приватна фирма, која плаћа порез, поред осталог и за њихова примања. По логици ствари, требало би они да полажу рачуне јавности: колико новца троше и за шта? Нису, поред осталог, објавили колико су новца добили за учешће у акцији истраживања злочина комуниста? Дакле, у акцији релативизације и смањивања тих злочина. Било је само неколико новинских натписа да су тај новац злоупотребљавали, и онда, појео вук магарца.

Моја изјава, а можда и још неке изјаве, враћају се у тужилаштво, на процену да ли има основа за прихватање Девићеве кривичне пријаве. Адвокат кога сам питао процењује да ће пријава бити одбачена, јер на плакатима није било претње.

(Слобода, гласило СНО у Чикагу, 10. јун 2025)