СРБИЈА НА ЗАПАДУ

25/04/2024

Већ деценијама слушамо како се десно оријентисани српски интелектуалци заклињу у Кину. Прецизније говорећи, негде касних 1990-тих они су се по овом питању придружили левици. Када је основан БРИКС, 2006, дошло је до неке врсте делиријума. Бразил, Русија, Индија, Кина – то је будућност Србије, говорили су у глас. Тада се усталио и термин ”Евроазија”, у смислу да Србија припада тамо.
ПИШЕ: Милослав Самарџић

Али, не припада. Налазимо се на западу, у Европи, па чак не ни у источној Европи, већ на њеној средини, ако се гледа правац исток – запад.
Србија је запад и по цивилизацијској вертикали: Античка Грчка - Византија – средњевековна Србија – Карађорђева Србија.
И Русија по истој вертикали припада западном свету. Штавише, она се у средњем веку сматрала наследником Византије, као Треће Римско царство. У загробној цркви руских владара у Кремљу, подигнутој у 16. веку, само три личности на фрескама нису Руси. Први међу њима је византијски цар Манојло Осми Палеолог, а остала тројица су Немања, Свети Сава и кнез Лазар. Свети Сава је једини у цркви насликан два пута. То је због тога што је он био важан у процесу стварања и руске државности. На Св. Саву ове године Руси су донели свој филм о првом српском архиепископу, што је некима било чудно. Заправо је чудно што га Срби нису урадили.
Данашња Русија, у најмању руку, није се одрекла византијског наслеђа.
Источњачка, азијска цивилизација, је нешто друго. Сем што тамо не могу да нас пребаце физички, обожаваоци БРИК-са не могу то ни на ма који начин.
Србија је, дакле, запад, а западни свет је такав какав јесте. Уцењује нас још од Kулина бана, напада, вара, пљачка. У затворима западних земаља труну лидери Републике Српске. Западне земље не одустају од плана стварања албанске државе на Косову.
Што раде нама, они то раде и једни другима. Њихови међусобни ратови некад су трајали и по сто година. И данас подмећу ногу својима кад и како стигну.
Обожавање Кине, БРИК-са, Евроазије, и сл, у Србији, није ништа друго до последица комунизма, без обзира на нечије формално изјашњавање. Пропаганда у том смислу дезоријентише српски народ и смета му да дефинише политичке циљеве на прави начин. Укратко, ту смо где смо и ту треба да се сналазимо како знамо и умемо.

(Српске новине, гласило ОСЧ ”Равна Гора, Чикаго, април 2024)