Добри студенти и зли дуси

01/04/2025

Студентски протести у Нишу, 1. марта 2025. Фото: Снимак екрана, Јутјуб канал Привремена скупштина народа достојног Србије

Вишемесечни протест српских студената доживео је кулминацију 15. марта у Београду, на великом митингу. Мада је формални повод протеста била истрага о паду надстрешице на железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра 2024, када је погинуло 15 људи – у суштини сви су знали да је реч о покушају промене власти

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Исто тако, било је јасно да од тога нема ништа – због одсуства физичке снаге која би власт освојила на силу, односно политичке снаге којој би се приклонила већина народа.

Ови протести су наставак прошлогодишњих, којима је повод било убиство осам ђака у једној школи у Београду, а неколико дана касније и групе цивила у околини Младеновца. Тада су се на челу протеста нашле опозиционе странке. Али, како су оне већ биле на власти, а нису остале у добром сећању, протести су остали кратког даха.

У Србији делује више хиљада тзв. невладиних организација и медија, финансираних пре свега од стране УСАИД-а. Када је председник Трамп недавно угасио ову испоставу ЦИЕ, саопштено је да су током протеклих деценија само на Србију потрошене милијарде долара америчких пореских обвезника. Али, гашење УСАИД-а није утицало на мрежу НВО у Србији, тим пре јер оне имају и друге финансијере, како из Америке, тако и из Европске уније.

Многе од ових НВО личе на америчку ”Антифу”: то су екстремни левичари, специјализовани за изазивање криза. Речју, ”зли дуси”, које је Достојевски описао у истоименом роману, називајући их комунистима, анархистима, нихилистима, и сл, а најчешће социјалистима. Истог дана, 15-тог марта, они су организовали велике протесте у Будимпшети и Братислави, престоницама две чланице ЕУ које се све мање покоравају Бриселу.

Ван сумње је да су НВО повезане са главним опозиционим странкама у Србији. Исто тако, да су уочиле ограничени потенцијал тих странака за покретање маса и да су зато одмах почеле да се намећу студентима.

Студентски покрет, организован у пленуме (на жалост, не у саборе), од почетка се ограђивао како од НВО, тако и од опозиције и од ма каквог мешања у политику. Хорски, ограђивање је поновљено после 13. марта, када је на више телевизија објављен аудио снимак састанка руководилаца две НВО у Новом Саду, који је, како изгледа, начинила полиција, озвучивши просторију. Дванаестак особа ту се договарало како да се на скупу 15. марта нападне жандармерија, заузме РТС и изазове хаос, а да при томе они на време побегну. Говорили су о неколико стотина својих поузданих ”лудака”, који би искористили присуство масе студената, без обзира на жртве.

Дан уочи 15-тог, половина ове групе је ухапшена, а половина је побегла у Дубровник, где им је главни штаб.

Дан после 15-тог, који, дакле, са становишта промене власти није успео, ”студенти у блокади” објавили су да је ”тек почело”. Ипак, делује да ће блокаде факултета ускоро бити скинуте, а маршеви и митинзи обустављени, макар на неко време. За то је последњи час, како цела једна генерација не би изгубила годину студија.

А није ”тек почело”. Борбу против социјалистичког система почели су неки други студенти, још 1989. године. Међутим, ова генерација наставаља ту борбу са више енергије него многе генерације између. Претходних месеци хиљаде њих препешачило је Србију. На протест у Београду, група од 550 студената из Крагујевца пешачила је четири дана. У престоницу су ушли уз композицију ”Марширала краља Петра гарда”. Кажу да у Београду никад као тог дана није виђемо толико кокарди.

Мада је међу пленумима било разних, већином су били патриотски. У редовима обичних студената, то је била убедљива већина. ”Антифа” и слична зла нису се примили.

Можда највећи успех ових протеста је што су студенти показали жељу да се боре за Србију, тј. што више није актуелна парола ”дипломирај и пали” (у иностранство). Остаће, дакле, овде, и сазнаће за још једну паролу, из наслова песме Матије Бећковића, насталу пре него што су они рођени: ”Ћераћемо се још”.

Студентска борба ”за правду”, како неко рече, личи на жељу ”да буде лепо време”. Другачије речено, нема плана како да се дође до циља. То је могуће само преко политичке странке, на изборима. У Србији, међутим, не постоји озбиљна опозициона патриотска странка, што је феномен посебне врсте – али свакако привремен.

(”Српске новине”, гласило Организације српских четника ”Равна Гора”, Чикаго, март 2025)