Дража: ”Усташе уништавати без милости где год се појаве”

30/06/2025

Код теме Дражино дело главна невоља је: Шта издвојити? За ову прилику то је потера за комунистима уз план рушења НДХ и продор до Загреба, што је у историографији мање позната акција, иако је уздрмала и комунисте и усташе. Разлог што је ова тема скрајнута је и тај што не постоји Титова наредба попут Дражине о уништавању усташа без милости
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Потера четника за партизанима од Старог Раса до Бихаћа представља једну од ”белих мрља” домаће историографије, иако спада у ред главних Дражиних достигнућа. Он је комунисте држао на западу 15-так месеци, спашавајући тако беде српски народ од реке Врбас до бугарске границе.
Када је Дража дошао у Црну Гору, јула 1942, још је трајао процес откопавања комунистичких жртава из јама и масовних гробница, праћен достојним сахранама. Током 1941, на територији Србије комунисти су убили око 1.000 цивила, да би у зиму 1941/1942. у Црној Гори и источној Херцеговини убили још 1.500 људи (и једно и друго према доњим цифрама). Тито и његов штаб и даље су веровали у скори долазак Црвене армије, па су наставили ”другу фазу револуције”, тј. убиства стварних и потенцијалних непријатеља комунистичке власти. У Црној Гори и источној Херцеговини не само што су убијали масовније, него је то у релативним цифрама, с обзиром на величину територија и насељеност, било 7-8 пута више него у Србији. Утолико је одјек злочина био већи.
Од Драже, који пре тога вероватно није лично видео злочин комуниста, Црногорке у црнини тражиле су освету. Он је код других официра од почетка примећивао неодлучност приликом ступања у грађански рат, настојећи да је осујети, али изгледа да до овог периода ни сам није био начисто колико је велика опасност од комуниста. Јер, прве Дражине оштре наредбе за уништења комуниста потичу управо из Црне Горе. ”Најенергичније, свим силама, посредно и непосредно, без икакве мислости настати да се униште чим се појаве. У овим крајевима њихова зверства била су неописива”, дословце је гласила његова наредба свим командантима од 15. јула 1942. године.
Ову наредбу пратио је низ сличних:
”Комунисте уништите по сваку цену. У Вашем реону можете бити само Ви. Они не заслужују никакву милост и човечност. У Црној Гори су побили на хиљаде националног елемента” (мајору Кесеровићу, 12. августа).
”У Југославији мора бити јединствен фронт. Комунисте и љотићевце уништавати без милости свуда где се појаве, не бирати средства (свима, 18. августа).
”Предузмите са свима мерама да очистите комунисте са Косова. Плаћајте Арнауте, користите више тројке. Све што знате и умете” (мајору Ђурићу, 10. новембра).
”Комунисте гонити до истребљења и ако изјављују да су уз нас. Покушавају превару, као и увек, а циљ им је да се дочепају власти па да убијају” (мајору Кесеровићу, 1. децембра).
”Предузмите најенергичније уништавање без милости” (поручнику Раковићу, 10. децембра).
Дражин план био је продор на запад, на ”Бихаћку републику”, па потом на север – према Зегребу. Лета 1942. четничке јединице су се већ налазиле око ”Бихаћке републике”, осим на северу. Оквирни план Дража је изложио мајорима Петру Баћовићу и Драгославу Рачићу 28. августа:
”Неопходно је потребно и врло важно потући комунисте свуда да им се трага не зна… Акцијом из Источне Босне, Херцеговине, Далмације и Лике уништити и последње њихове остатке у Западној Босни”.

У вези припрема за рушење ”Независне Државе Хрватске”, Дража 8. октобра 1942. наређује војводи Доброславу Јевђевићу:
”Преко команданата бригада и повереника са терена, прикупити што тачније податке о усташким јединицама на Вашој зони и у Западној Босни, како би после ликвидације комуниста могли приступити ликвидирању усташа. У пропаганди усташе што више нападати и правити што већи раздор између њих и домобранаца.”
Оваквих наредби у наредном периоду било је много, попут следећег радиограма мајорима Петру Баћовићу, Жарку Тодоровићу, команданту Београда и ”западних покрајина”, који је имао илегалце и у Загребу, и Карлу Новаку, команданту четника у Словенији, од 12. новембра 1942. године: ”Најхитније доставите податке о распореду хрватских јединица и имена њихових команданата, као и јачини и саставу”.
Свој став по питању Италијана и усташа Дража је образложио у двема депешама мајору Баћовићу и војводи Јевђевићу, послатим 24. новембра. У првој он пише:
”Талијанима упутите ултиматум да не помажу усташе ако мисле да прођу с миром. Позовите на солидарност свих осталих крајева, а нарочито Црне Горе, у одбрани Српства од усташа као и од Италијана ако их помажу. Усташе уништавати без милости где год се појаве.”
У другој Дражиној депеши, послатој касније истог дана, поред осталог се каже:
”У сваком случају сте јачи од усташа у погледу броја. Имате и две хаубице са доста муниције. Људство усташа несравњиво слабије у моралу од наших. Ако би усташе пошле морате загазити у крв иначе ће поклати народ. У случају да пођу не тиче нас се ни мишљење Талијана. Народ се мора одбранити, иначе штаћемо му.
Не примамо ни домобранце, све је то усташа. Ако Италијани остану неутрални, утолико боље. На случај да протежирају усташе, онда и по њима. Талијанима не веровати у њихову реч. Развијајте што јаче обавештајну службу да пратите сваки покрет усташа, као и Талијана.”
И према извештају генерала Фортнера, команданта немачке 718. дивизије, од 13. октобра 1942, четници су били јачи од усташа: ”Може се рећи да су они далеко надмоћнији од хрватских домобранских и усташких јединица исте јачине”, писао је Фортнер.
Јединицама на западу послате су радио станице, као и новац, који је добрим делом коришћен и за прехрану избеглица, и официри. Експедициони корпус, састављен од 3.000 најбољих четника из источне Босне и Херцеговине, средином децембра стигао је код војводе Ђујића, у област Книна. Корпусом је командовао мајор Баћовић.
План за напад на ”Бихаћку републику” Дража је завршио 2. јануара 1943. године. Под ставкама један, два и три у плану пише:
”Ситуација код комуниста. Комунистички делови држе просторију Бихаћ – Кореница – Удбина – Босанско Грахово – Ливно – Језеро – Мркоњић Град (искључно) – Кључ (искључно) – Стари Мајдан – Бихаћ. Јачина комунистичких снага, њихова формација и наоружање види се из прилога бр. 1.
Наша ситуација. Наше снаге прикупиће се у области Оточца, Грачаца, Книна и Дрниша, Јабланице, Јајца и Мањаче планине. Састав и јачина наших снага види се из прилога бр. 2.
Наш циљ и идеја маневра. Наша је намера да из обухватног положаја кога имају наше снаге изврше концентричан напад на комунисте на означеној просторији, комунисте униште и тиме ослободе ову српску територију комунистичког терора.
Идеја маневра је:
Главним снагама из области Книна и Грачаца извршити фронтални напад у циљу пробоја и раздвајања комунистичких снага.
Снагама из области Јабланице и Оточца извршити дубоко обухватање комунистичких снага и дејством у њихов бок и позадину олакшати фронтални напад наших главних снага.
Снагама из области Јајца и Мањаче планине извршити напад с леђа у циљу опкољавања и раздвајања комунистичких снага а потом њиховог уништења”
Овај детаљан Дражин план пратило је више прилога у којима су разрађене идеје маневара, тактичка упутства, задаци јединица, начин одржавања везе, снабдевање, санитетска, обавештајна и пропагандна служба, тактика ратовања непријатеља, однос према месном становништву, попуна јединица, организација преких војних судова итд. Комунистичке снаге на означеном терену процењиване су на 10.000 партизана, које је имало да уништи 13.600 четника, сврстаних, за ову прилику, у пет корпуса и једну бригаду, ради истовременог напада из шест праваца. Партизана је у ”Бихаћкој републици”, која се простирала до реке Саве, било много више од 10.000, али Дража је рачунао да је довољно ударити на њихов Врховни штаб и главне јединице.
Освајањем комунистичке територије четници би контролисали преко половине хрватске нацистичке државе. Ако би заузели ”совјетску републику”, створила би се нова стратешка позиција. Комунисти су пре свих нападали четнике, док им акција у правцу Загреба или највећег српског стратишта Јасеновца није била у плану (као што ни Павелић није нападао ”Бихаћку републику”). Четницима би, обрнуто, управо та акција дошла у први план. Зато се Дража, у депеши мајору Рачићу од 21. јануара 1943, изразио на следећи начин: ”У Западној Босни и Лици сада изводимо последње припреме за дефинитивно уништење комуниста, који нас спречавају у рушењу Павелићеве Хрватске”.
Када је Баћовић стигао на Динару, за напад је било спремно пет од шест колона. Шесту колону чинио је још један Експедициони корпус, састављен од 3.000 одабраних четника Лимско-санџачких четничких одреда мајора Павла Ђуришића и Зетских четничких одреда и Никшићке бригаде пуковника Баје Станишића. Њихов задатак био је да најпре освоје Ливно од комуниста, а потом да напредује правцем Црни Врх – Гламоч – с. Прекаја – Босански Петровац. По преласку Гламоча једна слабија колона кренула би правцем с. Оџак – с. Млиниште – Мркоњић Град, тј. према четницима војводе Уроша Дреновића. За команданта корпуса био је одређен мајор Андрија Весковић.
Међутим, ова колона није пошла. Мада се из докумената види да су црногорски команданти, а нарочито Бајо Станишић, оклевали да крену на дуги пут, ипак је пресудан био маневар Италијана. Како би спречили Црногорце да оду на запад, они су их запослили на истоку, тако што су нахушкали муслиманску милицију – којој није много требало – да покрене нови талас злочина над српским цивилима, најпре у области Чајнича, а потом и у долини Лима. Око 2.500 припадника муслиманске милиције разбило је Дрински корпус, тако да је Дража, дан пошто је послао заповест за уништење ”Бихаћке републике”, 3. јануара 1943, морао да пошаље и заповест за уништење муслиманске милиције у Чајничком срезу.
У овој заповести је, поред осталог, писало:
”Како су усташко-муслиманске организације крајем месеца децембра прошле године, извршавајући налоге окупатора, упале у Чајнички срез, и по српским селима убијали невино и незаштићено становништво, пљачкали и силовали наше жене и девојке, то да би се овај срез заштитио од даљег терора и да би се у целом срезу успоставила четничка власт, –
НАРЕЂУЈЕМ:
Да се за чишћење Чајничког среза од усташко-муслиманских организација предузме брза и енергична акција по следећем…”
Потом се на десетак страна дају конкретни задаци по јединицама, план напредовања дан по дан, и сл. Предвиђено је ангажовање 3.240 четника Милешевског корпуса, Дринског корпуса и 2. дурмиторске бригаде.
Али, истог дана када је написао ову заповест, 3. јануара, Дражи је стигла вест о покољу Срба и у селу Буђеву, у Сјеничком срезу (убијено је 154 жена, деце и стараца). Зато он као хитну наређује акцију у овом правцу, под командом мајора Павла Ђуришића. У нападу отпочелом 5. јануара муслиманска милиција је савладана, али проблем није решен све до нове, опсежне операције, која је почела 5. фебруара. Према Дражином плану који је разрадио Ђуришић, тада је 4.900 четника напало 10.000 муслиманских усташа на теренима од Чајнича до Бијелог Поља. На страни муслимана укључили су се Италијани, пре свега артиљеријском подршком. Ипак, непријатељ је савладан, уз губитке од преко 1.000 погинулих. Том приликом страдало је и неколико хиљада муслиманских цивила, од тзв. другог таласа. Овај талас чинили су цивили, делом наоружани, који су пратили четнике. У злочинима су предњачиле избеглице, којима су муслимани претходно спалили куће и масакрирали чланове породица. Сада, у овим операцијама, већи део муслиманских цивила страдао је у пожарима, јер су им куће масовно спаљиване.
У међувремену, због недоласка црногорских четника, напад на партизански Врховни штаб је одлаган. Тако су комунисти уочили концентрацију четника у Грачацу, па су на Српску нову годину, 14. јанаура 1943, напали делове Експедиционог корпуса и Динарске четничке дивизије који су се ту налазили. Послали су 6. хрватску (личку) дивизију, локалне одреде и Ударни батаљон, састављен од одабраних партизана - Срба, који је словио за најбољу јединицу Главног штаба Хрватске.
Уследила је једна од најкрвавијих битака у грађанском рату, у којој су комунисти претрпели тежак пораз. Ударни батаљон, који је лукавством упао у Грачац, представљајући се стражама као четничка јединица, потпуно је уништен. На бојном пољу остало је 516 погинулих партизана, док су четници имали 42 погинула, међу којима пет официра и две жене. ”Цео дан је радио Раднички батаљон и још нека четничка одељења, довлачећи мртве партизане и слажући их на хрпе, а народ и четници долазили су као на чудо, да виде ту ужасну сцену”, забележио је очевидац догађаја, Бодан Болта.
Неколико дана касније, нова немачка операција поново је променила ситуацију на терену. То је била Операција ”Вајс”, а одмах после ње уследила је Операција ”Шварц”. Надмоћне немачке трупе потисле су на исток и партизане и четнике, с тим што су партизанима нанели далеко веће губитке.
Српске новине, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, јун 2025.