
Ко иоле прати медије, зна и за речи Дражиног помоћника, академика Драгише Васића: ‘’После рата, основаћу школу за проучавање мржње према Енглезима’’. Међутим, готово нико не зна да је те речи измислио, и у уста Драгише Васића ставио, удбаш Никола Миловановић ‘’Грба’’, један од оних малобројних официра који су издали и прешли под петокраку.
И у емиграцији, ко год је разговарао са неким старим четником, добро зна да би он, по правилу, оптужио Черчила. Али, сваки четник је подразумевао да су највећи непријатељи Срба, уз хрватске усташе, били комунисти. Четници су, заправо, оптуживали Черчила што их је продао Стаљину, то јест, што их је продао највећем непријатељу.
То је суштински супротна прича од ове која данас доминира у српској јавности. У тој причи, дакле, Черчил није био крив што нас је продао највећем непријатељу, већ је он директно био наш највећи непријатељ.
Разлика између четничке приче из емиграције, и ове коју данас слушамо, састоји се у томе што је ова друга прича – комунистичка. А комунисти неће лако оптужити једног свог, нарочито када је оптужба овако крупна. Наравно, југословенски и српски комунисти критикују Стаљина за 1948-му годину, али му одају заслуге практично за све друго. Као по њиховом обичају, то су све лажне заслуге, почев од оне да је од једне заостале земље направио светску супер силу (Русија је, у ствари, заостала тек под комунистима, и под њима је, дакле, престала да буде светска економска сила).
Стаљин и његови сарадници одредили су основне циљеве Комунистичкој партији Југославије: предаја Косова и Метохије Албанцима, укидање српских бановина, формирање Босне и Херцеговине на територијама Врбаске, Дринске и Зетске бановине, цепање српског народа оснивањем нових нација, итд.
При томе, Стаљин је наредио да се Србима уради све оно што су комунисти већ урадили Русима. Један од примера комунистичке антируске политике видимо данас у Украјини. Пре комуниста, није било ни Украјине, ни Украјинаца. Напротив, та територија била је колевка руске државе, тзв. Мала Русија. То, наравно, зна и сваки комуниста, али за то неће оптужити своје претходнике, већ ће, као и они, тражити непријатеље другде, по правилу, на Западу.
Милослав Самарџић
(Српске новине, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, фебруар 2922)