
Француска академија наука. Извор: Википедија
У Србији, државни историчари етикетирају неистомишљенике као публицисте и аутоматски одбацују њихова дела. У Француској, главни истраживач револуције постао је управо један публициста, кога је држава одликовала и примила у Акдемију наука
ПИШЕ: Жарко ЈЕРЕМИЋ
У првој декади 21. века су српски властодршци прогласили тзв. „национално помирење”. То „национално помирење“ је извршено обичном изјавом да су у Србији и у српском народу за време Другог светског рата постојала два антифашистичка покрета отпора, четнички и партизански. И то је, углавном, било све. При томе они, као атеисти и као чланови Социјалистичке интернационале (и Демократска партија и Социјалистичка партија Србије), наравно да нису водили рачуна о оној речи патријарха Павла, да је помирење могуће само у истини и љубави.
Пошто су скоро сви учесници Другог светског рата покојни, релативизација и прећуткивање истине се могу протумачити само идеолошким разлозима,који, као што се види, на жалост ни данас нису нестали.
Не спорећи потребу за националним помирењем, а уочавајући да као друштво не показујемо превелики ентузијазам према истини, можда би требало да се потрудимо да у себи пронађемо бар мало љубави, и тиме поштовања бар према другом делу рећенице патријарха Павла.
Као пример за то могли би да узмемо Француску и судбину француског публицисте и писца Теодора Гослена (1855-1935). Иако Гослен није био историчар, већ је радио као државни службеник, он напушта службу и почиње да се бави новинарством и публицистиком, пишући у прво време пре свега цртице и анегдоте из старог Париза. Међутим, његово главно поље интересовања и истраживања је била Француска револуција, судбине људи и догађаји у њој. Гослен је деценијама истраживао у судским, градским и општинским архивама, и на основу те грађе, тих судских процеса, извештаја, забелешки, је написао низ књига о људима и догађајима из Француске реолуције, и о ројалистима и о револуционарима. Те његове књиге су преведене на 16 светских језика, пошто се радило о догађају од светско-историјског значаја. Гослен је те књиге објављивао под псеудонимом Г. ЛЕ НОТР.
Због његових заслуга за ширење знања о Француској револуцији, Госелан постаје витез француске Легије части, а 1932. је примљен у француску Академију наука .
Ако већ багателишемо истину, покажимо бар мало љубави!