
Будући да се радови на изградњи приводе самом крају, освећење спомен-источника планирано је да се одржи до краја лета текуће године.
Важно је напоменути да су мештани овог села када је 1941. настао погром српске нејачи на територији коју је окупирала ткз. НДХ, дали целу чету добровољаца за борбе против усташа у околини Вишеграда. Међу више од 30 настрадалих, тројица њих је у поменутим борбама положила своје животе. Чак петорицу су Немци, као припаднике легализованог Златиборско-ужичког четничког одреда, стрељали на Бањици због илегалног рада за организацију ЈВуО. Преостали су углавном страдали у борбама против партизана, на путу Босанске голготе, или у скривању након свршетка рата.
Међу најистакнутијим у редовима ЈВуО помињу се потпуковници Радоје Панић и Страхиња Рогић, носиоци Карађорђеве звезде из Ослободилачких ратова 1914–1918, који су у врлетима Босне оставили кости заједно са својим синовима, иначе младим официрима. Поручник Милић Рогић, ратни командант Рачанске бригаде, такође је био родом из овог села. Њихове судбине детаљно су описане у монографији Тежина заклетве. Аутор књиге Дејан Ђерић из Ужица, познат и по другим насловима на тему ЈВуО, и парох о. Далибор, имали су част да уђу у састав Одбора иако нису пореклом из ових крајева.
У част настрадалима и славу „победе за преживеле и потоње“, како је на једној од плоча спомен-источника забележен цитат ђенерала Михаиловића, чланови Одбора позивају верни народ да добровољним прилозима помогне прикупљање неопходних средстава за исплаћивање преосталих трошкова. Заинтересовани донације могу уплатити на рачун Црквене општине Биоска (160-218671-74, Banca Intesa; контакт тел: +381 64 97 42 012).
Захвални, чланови Одбора на Видовдан 2026. годин