Археолошко налазиште у Бијељини
ИСПОД ЏАМИЈЕ – ЦРКВА
ТЕКСТ И СНИМЦИ: Милослав САМАРЏИЋ
Када су почели радови на градњи џамије срушене у грађанском рату 1993. године, откривени су темељи православне цркве коју су Турци срушили 1530. године
Година 2002. остаће запамћена у српској археологији по два велика открића. Најпре су у центру Новог Сада пронађени остаци српског насеља из 12. века, а потом је у центру Бијељине откривен велики број српских надгробних споменика из 13. и 14. века, као и темељи православне цркве. До открића у Бијељини дошло је неколико дана после 2. децембра, када су започети радови на обнови џамије, срушене током рата 1993. године. :им су багери закопали у темеље џамије, видело се да се испод налази још један темељ, као и да је подземна основа џамије направљена од великог броја надгробних споменика, са натписима на српском језику и писму. Наиме, историји је давно познат начин турског освајања. У окупираним крајевима Турци су рушили цркве, или су их, што је био ређи случај, претварали у џамије. Најпознатије претварање цркве у џамију десило се у Цариграду, а код нас у Чачку (тј. у средњевоковној Градини), где су Турци “прерадили” цркву задужбину Немањиног рођеног брата Страцимира (скоро четири века касније, по ослобођењу Чачка, дошло је до обрнутог процеса). Бијељинско откриће доказује да су сем цркава Турци рушили и гробља, тј. да су затирали све трагове освојене цивилизације. Процес је пратила насилна исламизација. А све то се дешавало одмах после 1530. године, када су Турци окупирали Семберију. Сада се већ зна да ово откриће није било усамљено. Наиме, испод многих џамија, које се по налогу међународних управника управо граде у Републици Српској, на местима џамија порушених у претходном грађанском рату – налазили су се темељи православних цркава и надгробни споменици исписани ћирилицом. Тако је било и испод најпознатије срушене џамије, Ферхадије, у Бањалуци, чија је градња заустављена после великог отпора грађана. Међутим, сви ти споменици из времена пре турске окупације, сада су нетрагом уништени, а њихово постојање је скривано од јавности. Практично, једино се у Бијељини десило супротно, “захваљујући неким добрим људима”, како је то за “Погледе” изјавио мр Мирко Бабић, директор Музеја Семберије, иначе археолог. Багери су уклоњени у последњи час, јер је неколико камиона са старим споменицима већ било однето на отпад. Сада је и тај отпад под заштитом, док не буде испитан. Међународна заједница је уважила ново стање ствари у Бијељини. Радови на изградњи џамије су обустављени, а место је проглашено археолошким налазиштем и стављено под заштиту полиције. Ово је тренутно највеће археолошко налазиште и у Републици Српској и у Босни и Херцеговини. Мада је на територији Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Далмације до сада откривено око 70.000 средњевековних надгробних споменика – познатијих под именом стећци – натписи су очувани на свега 325. У Бијељини је већ откривено девет натписа, а има их најмање 30-так, тако да се њихов укупан број сада повећава за десетак процената. Значај открићу, затим, даје чињеница што се готово сви до сада познати стари надгробни споменици налазе у кршевитим крајевима, док је Семберија плодна равница без имало камена. То говори да се овде у предтурско доба налазило не само велико, већ и богато насеље. Јер, према књизи “Истина о богумилима” др Васе Глушца, стећке су градили богаташи, док је сиротиња могла да поставља само дрвене крстове. Нема сумње да ће се и овога пута чути гласови како стећци припадају верској секти званој богумили, а не православним Србима. То је пропаганда стара још од 19. века, односно од књиге католичког историчара Фрање Рачког “Богумили и патерени”. О циљу овакве пропаганде више нема смисла ни говорити. Мр Мирко Бабић каже да је број богумила у средњевековној босанској држави упоредив са данашњим бројем, на пример припадника секте суботара, са бројем верника Српске православне цркве. Богумилска секта препознавала се по томе што не признаје крст и што не гради цркве, већ своје обреде обавља у колибама, тзв. хижама, од којих ниједна није сачувана. Сваки од надгробних споменика откривених у Бијељини има крст, а на једноме пише: “Овде лежи Борислав Лучић, код своје цркве племените”. Жеља грађана Бијељине је да се на овом месту отвори археолошки парк, а да се за џамију одреди друга локација. Међутим, сада је због беспарице доведен у питање и наставак археолошких истраживања. Према слову закона, ако се при градњи открије археолошко налазиште, његово испитивање дужан је да финансира инвеститор, а то је у овом случају исламска заједница. О томе, наравно, нема говора, па ствар преузимају Влада Републике Српске и Општина Бијељина. Међутим, они нису имали довољно новца, па се Музеј Семберије обратио јавности тражећи донације. Позивамо читаоце да помогну колико могу.
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/06\/safet-omot-170x95.jpg","width":170},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/06\/safet-omot-270x152.jpg","width":270},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/06\/safet-omot-475x267.jpg","width":475}})