Титуле владара
Интересантно је видјети какве су титуле носили владари средњег вијека, како су се заправо звале тадашње “државе”
Краљевска титула Немањића је овако изгледала: “Краљ Рашке земље, Дукље, Далмације, Травуније и Захумља”
(временом је за Дукљу и коначно устаљен назив Зета)
Душан као цар узима титулу “Цар Срба и Грка”, титула остаје сину му Урошу, а следећу такву је имао Твртко јер је јасно био “Краљ Срба”, те ће и сви босански краљеви носити титулу “Краља Срба”, без иједног помена о другом народу.
Једино су у латинским изворима Рашку звали Србијом, али сви Срби су звали Рашку само Рашка.
Титула краља Твртка је била “Краљ Србљем и Босни, Приморја”.
Твртко је до 1390. носио титулу краља Срба, Босне, Поморја и Западних Страна. Из ове се титуле јасно види да је владао само над једним народом, Србима. Када је Твртко освојио дијелове Хрватске његова је титула промијењена 1390, у краљ Рашке, босне, Далмације, Хрватске и Приморја. Када је освојио територије другог народа (Хрвата) промијенио је титулу и у њој није било етничке одреднице “краљ Србљем”, зато што Срби нису више једини народ којим он влада, већ су сада то и Хрвати. Из овога се јасно види колико је Твртко био свјестан да је Србин и да у Босни живе Срби, јер док је владао само Босном и дијеловима Рашке и Приморја био је КРАЉ СРБА. Када је Босна послије Твртка изгубила дијелове Хрватске које је освојила, следећи босански владари враћају титулу КРАЉ СРБА, јер више не владају Хрватском и сада поново владају само Србима. То све говори колико су они били свјесни да су Срби. Толико.
Сви босански краљеви себе зову “Краљ Срба” што је једина ЕТНИЧКА ОДРЕДНИЦА У ИНТИТУЛАЦИЈИ. Они, наравно, јесу били краљеви Босне, али су Босну наводили као територију, као и остале територије које су ређали у наставку. Не помињу нити један други народ којим владају осим Србима, а Твртко и остали помињу своје прародитеље српске у повељама. Такође су звали своје становништво Србљима и босански банови, прије краљевине и прије проширивања Босне на дио територије Рашке. Иначе, Твртко је државу Немањића звао Рашком, јер је то и ЈЕДИНИ НАЗИВ те земље коју данас зовемо Србијом.
Повеља Дубровчанима из 1189
Ова повеља Бана Кулина из 1189 представља први сачувани босански документ и први помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на тал.: Рагуса). Годину дана прије писања ове повеље Римски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: “regnum Servilie, quod est Bosna” (српска краљевина која је Босна). То је било вријеме бана Кулина.
(regnum у то доба не мора нужно да значи “краљевина”, Босна је била тада бановина)
Видјети у: И. Кукуљевић, Codex diplom, II, 148, стр 21.)
Повеља Бана Кулина (29. VIII 1189)
1 Фол. 49в – 53р (Cod. slav. 12 Bibl. Vatic.), в.сн.XIII и “Слово” 9-10.
2 Према тзв. лењинградском (изворном) примјерку.
Или у преводу на модеран српски:
У име Оца и Сина и Светога Духа
Ја бан босански Кулин присезају (исказује) вама кнеже Крвашу и свима дубровчанима прави пријатељ бити вам од сада до вијека и правицу држати с вама и праву вјеру докле сам жив. сви дубровчани који ходе по мојему владанију трговаће гдје који хоће, коначи ће гдје се који нађе с правом вјером и правим срцем без икаквог зла… (“развје што ми кто, да својев волов поклон”, овдје ми није јасна конструкција ради се о даривању стоке)…да им не буде од мојих частника силе и докле у мене буду дат имат свет и помоћ како и себи колико могу без зле помисли тако ми Бог помогао и свето Евангелие
Ја Радоје, дијак бана писах цијелу књигу банову повељу од рођења Христова хиљаду и сто и осамдесет и девет љета, мјесеца августа у двадесет и деветри дан отсјеченије главе Јована Крститеља.