Срби, Босна и национални идентитет

14/03/2013

“Дервиш и смрт” од Меше Селимовића
Меша Селимовић о муслиманима из Босне

Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом. Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.

Текст који говори да у Босни, по овом босанском владару, живе само Срби и Власи

Несумњиви доказа да су у средњовијековној Босни живјели Срби и то док се она још простирала само у Сарајевском и Зеничком округу (у долини ријеке Босне). У међунарпдном уговору о расподјели надлежности у дубровачко-босанским споровима бан Матеј Нинослав експлицитно своје поданике назива “Србљима” а Дубровчане “Власима”. За превару учињену од стране Влаха Србину уговара се суд бана (босанског), а за превару Србина над Влахом суд кнеза (дубровачког). Називање Дубровчана Власима као и латинско име њиховог кнеза говори нам да су Дубровчани још увијек били Романи, док су Бошњаци увелико Срби (и осјећају ту разлику)… Све је написано у вријеме када се Босна налазила на преко 100 километара од дубровачке границе – дакле нису били сусједне земље и уговор се не односи на српска племена у залеђу Дубровника. У Србији су за то вријеме на власти немањићки краљеви и они се граниче са Дубровником. То Босни неупоредиво слабијом и мањом (и без статуса краљевине) не смета да се одређује као српска.

Видјети у: Љ. Стојановић – “Старе српске повеље и писма”, I., 8, 9-10.

Бан Матеј Нинослав

1232-1235

У име Оца и Сина и Сватога Духа амин!
Аз раб Божји Матеј, а одмјелом Нинослав, бан бос’нски велики, кле се кнезу
Дубров’чкому Жан Дандолу и всеј опћине Дубров’чкој.
Таквом с’м се клетв’ју клел, каком се је бан Кулин клел:
Да ходе Власи свободно, их добит’к, тако како су у бана Кулина ходили, без все хабе и зледи. А ја кудје облада, тудје си ходите пространо и здраво, а ја пријати како-ре сам себје, и наук дати од все зледи.
А се писах, именом Десоје, граматиг бана Нинослава, велијега бос’нскога, тако вјерно како-ре у првих.
А се јеште: ако вјерује Србљин Влаха, да се при пред кнезем; ако вјерује Влах Србљина, да се при пред баном, а иному Влаху да не буде изма. Боже-ре ти дај здравије.

(Повеља Дубровчанима)

Босански владари су себе називали Србима, као што су Србљем називали и своје становништво.

Твртко Котроманић се крунисао за краља Срба Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светог Саве у манастиру Милешева. Да би истакао једнородност династије Неманића и Котроманића, Твртко ставља испред свог крштеног имена и име Стефан, што значи “вјенчани” (онај који је крунисан). У овој повељи Твртково име Стефан се истиче веома често (погледати рецимо посљедњу ријеч у првом реду), као што се у повељи често истиче српска земља или Србљи као једина етничка одредница. На примјер у петом реду Твртко јасно истиче поријекло “родитеља моји господе српске“. Исто тако, на дну повеље, на десној страни, је огромним словима истакнуто, на првом мјесту – краљ Срба.

Као извор види повеље средњовијековних владара које су микрофилмоване са оригинала и чувају се у Дубровачком архиву, а погледај и повељу босанског бана Нинослава.

Повеље босанских владара династије Котроманић у којима се јасно види да су осећали етничку припадност српском народу

Повеља босанског краља Стефана Твртка

Твртко Котроманић се крунисао за краља Срба Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светога Саве у манастиру Милешева. Крунисан је по православном обреду. У тренутку крунисања већ је био православац (по Марву Орбину: ”Il quale teneua rito Greco”). Да би истакао једнородност династије Немањића и Котроманића, Твртко ставља испред свог крштеног имена и име Стефан, што значи “венчани” (онај који је крунисан). У овој повељи Твртково име Стефан се истиче веома често (погледати рецимо последњу реч у првом реду), као што се у повељи често помиње српска земља или Србље као једина етничка одредница. На пример у петом реду Твртко јасно истиче порекло “родитеља мојих господе српске”. Исто тако, на дну повеље, на десној страни, је огромним словима истакнуто, на првом месту – краљ Срба.

Повеља босанског краља Стефана Дабише

Превод прва два реда: “У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Дабиша по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња (интитулација по областима – земље којима владар влада или којима претендује да влада).”

Повеља босанског краља Стефана Остоје

Превод прва два реда: “У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ја Стефан Остоја по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Поморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Краја, Усоре, Соли и Подриња (интитулација по областима – земље којима владар влада или којима претендује да влада).”

Повеља босанског краља Стефана Остојића

У својој повељи Дубровнику Стефан Остојић, босански краљ, на крају другог и у трећем реду наводи да “наслеђује престо од својих родитеља и прародитеља господе српске”.

Повеља босанског краља Стефана Твртка Другог

Превод прва два реда (велика и мала слова): “У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми господин Стефан Твртко Твртковић по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Приморја и Хумске земље (интитулација по областима – земље којима владар влада или којима претендује да влада).” Иста титула се помиње на дну повеље.

Повеља босанског краља Стефана Томаша

Превод прва два реда (велика и мала слова): “У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Томаш по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна (интитулација по областима – земље којима владар влада или којима претендује да влада).”

Све горе наведене повеље су исписане ћирилицом, а пошто има неких људи који поистовећују ћирилицу и глагољицу (што је груба грешка), испод је Зографско јеванђеље из XI века, које је писано глагољицом: