Калабићу није пресуђено!

25/01/2016

Б. Пузовић
Рехабилитација команданта Горске гарде ЈВО пред Вишим судом у Ваљеву. Историчари Димитријевић и Самарџић потврдили да нема осуђујућег документа

У ПОСТУПКУ рехабилитације Николе Калабића, у Вишем суду у Ваљеву, у петак су историчар др Бојан Димитријевић и књижевник Милослав Самарџић потврдили да до сада није пронађен ниједан писани траг о пресуди којом је после Другог светског рата осуђен и за народног непријатеља проглашен командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини. Захтев за рехабилитацију Калабића Вишем суду у Ваљеву поднет је пре четири године, а ново рочиште заказано је за 1. март.
На наредној расправи у поступку који води судија др Драган Обрадовић, требало би да буду изведени још неки докази, ако их предложи заступник државе – заменик вишег јавног тужиоца. После тога, следе завршне речи и одлука суда.
– Сва сазнања о мом деди стекла сам из прича мајке и баке. Велике смо проблеме у животу имале моје ћерке и ја зато што смо његови потомци – рекла је Весна Калабић, унука Николе, која је поднела захтев за рехабилитацију, а током поступка је своје венчано Драгојевић променила у дедино презиме.

Калабић се на Букуљи 1941. године придружио четницима Косте Пећанца, али га је убрзо напустио због сарадње с Миланом Недићем. У лето те године на Равној гори се прикључио Дражи Михаиловићу, а убрзо је постао командант Горске гарде. По званичној верзији, Калабић је пошто га је Озна ухапсила издао Дражу.
– Чврсто сам убеђена да ће мој деда Никола бити рехабилитован и да ћемо, најзад, са његовог имена скинути љагу коју су му приписали комунисти, да је наводно издао Дражу – каже Весна.
– Никола није издао свог команданта, коме је био веран и одан. Како је, уосталом, могао да га прокаже, када је погинуо пре хватања Драже? Зар би Никола сарађивао са комунистима, који су му убили петнаестогодишњег сина Милана?
О томе како је скончао Калабић, деценијама колају разне верзије. По једној, убијен је негде у Војводини, где је живео пошто га је власт поштедела због издаје Драже. Било је тврдњи да су, одмах пошто је Дража ухапшен, агенти Озне Калабића задавили у стану у Косовској улици у Београду, где је био у кућном притвору…
– Пред Основним судом у Ваљеву мој деда је званично проглашен мртвим, баш на 65-годишњицу његове погибије – каже Весна.
– Суду сам доставила изјаву Мијаила Даниловића, пензионисаног свештеника из Горњег Милановца, да је Никола убијен на Богојављење 1946. у пећини у кањону реке Градац, у близини Ваљева, где се са групом најоданијих четника крио од потере. Када је покушао да се пробије из обруча, пао је покошен рафалом. Ову верзију дедине смрти до данас нико није оспорио.
ИМОВИНА – 1,3 ХЕКТАРА
– ЗА успомену, од Николе остали су само златан џепни сат, неколико пожутелих фотографија, те кокарда – каже Весна.
– Све то нађено је у код пећине где је убијен. Поступак рехабилитације мог деде покренула сам и због реституције. Намеравам да породици вратим 1,3 хектара плаца на Дивчибарама, који је Николино власништво. То ћу учинити јер нема пресуде да је деда проглашен за ратног злочинца, државног непријатеља, на основу чега би плац био одузет…

Новости