[Бенито]

Имам још једно питање господина Самарџића или неког од форумаша пошто сам читајући форум приметио да сте врло упућени у тематику Другог светског рата у Краљевини Југославији. Наиме пошто су моји са очеве стране из Пећи у Метохији, деда од Булатовића, баба од Савељића интересује ме које јединице су постојале у тим пределима, што ЈВ, што осталих јединица? Чукундеда је био Солунац, па се после Великог рата, декретом краља Александра населио у Метохији, село Крушевица у околини Пећи. Волео бих да пронађем своје претке, на којој год страни да су били. Мајчини су Шумадинци на потезу Рача-Вишевац, прадеда се звао Радомир Ђокић, а бабини су од Туфегџића из Вишевца. Можда нису ни учествовали у рату, моји ми не причају о томе, само о чукундеди који је после Мојковца отишао са српском војском преко Албаније.

На подручју Пећи деловао је Други косовски корпус. Ево формације:

Други косовски корпус – Горски штаб 193

Командант: капетан Живојин Жика Марковић (шифра “Есад“)

Помоћник команданта: мајор Драгољуб Радојевић

Начелник штаба: поручник Ђорђе Јелушић

Шеф британске војне мисије: капетан Џорџ Мур

Срезови: Митровички, Пећки, Ибарски, Дренички и Вучитрнски (корпус је формиран на Копаонику, од избеглица са Косова; деловао је и у Ибарском Колашину)

Бригаде (јуна 1944): Митровачка (ком. поручник Милорад Поповић), Колашинска (или Косовско-колашинска; ком. капетан Буда Добрић), Дукађинска (ком. п.пор. Раја Вучић), Ибарска (начелник штаба Апостол Бојовић), Пећка и Дреничка

Бројно стање (јуна 1944): 1.000 људи под оружјем у покрету, плус људство остављено на терену

Мислим да комунисти нису имали јединице у том крају, ако их је и било, то је занемарљив број.


Рача и Вишевац су припадали лепеничком срезу (Рача је била седиште среза), то је била територија Другог шумадијског корпуса мајора Александра Милошевића.

Хвала Вам пуно на корисним информацијама, бака са мајчине стране ми никада није причала пуно о рату, зато што су њени били ројалисти, као и она, ипак је то родно место Карађорђа, а на крају се рат завршио како се завршио. Знам да је као девојчица ( 1933. годиште је била бака ) спремала храну, како она каже за нашу војску, никад лошу реч није употребила за четнике, а пошто су бандити погрдно звали војнике ЈВ "гибаничари", када сам као мали употребио тај израз, она је рекла сине мој не брини, нису ни ови други били гадљиви на сеоску гибаницу...
Са очеве стране знам још мање, али распитаћу се, знам која је јединица била доле, важно је почети однекуд... Поздрав.

---

Није се твој прађед " декретом Краља Александра населио", него је добио право да обрађује одређену површину земље, коју је држава платила Туркегањама, иако је ту свету српску земљу ослободила њена војска.
Ако је био вредан, а јесте сигурно, за хектар крчевине је добио помоћ у виду једног пара волова.
А, " декретом" додељују комунисти.

Можда сам се лоше изразио, ја не знам како се зове тај документ, али смо га имали у кући у Пећи, потписан од стране краља Александра, деда ми га је показао. Ту земљу је он и ослобађао са српском војском, себе је сматрао Србином, као што и ја себе сматрам. То нажалост није сачувано када су их протерали 1999. али јесте чукундедина сабља из времена краљевине Југославије, њу имам у кући и дан данас.

Тога увек да се сетиш када комуњаре или ови сада неотитости почну да баљегају како су највећи српски јунаци после рата били просјаци или нико о њима није бринуо.
Уме мој језик да буде " мало тврђи", немој да замериш нешто, благо мени.

[Бенито]

Што се тиче убиства Александра Павловића Герле,у хроници Горњег Црниљева Љупка Миловановића пише овако.Четнички штаб са Николом Калабићем налазио се у згради школе.Никола пошаље једног од својих људи код Александра Симића да им обезбеди храну и допреми до школе.Овај изађе и не схвативши где треба да иде погреши и оде код куће Павловића,који је био сеоски кмет и добар Калабићев пријатељ.Каже му да га је послао Никола за храну за људство.Александар сав изнервиран јер му је тај дан једно од унучади упало у рупу са кречом и једва остало живо,опсова придошлицу,и онога ко га је послао одбивши да спреми храну.Овај се врати и каже Калабићу како је било.Никола и даље не схватајући о ком се човеку ради пошаље двојицу четника по Александра.Кад су дошли,и обавестили Николу да су га довели,он рече да иду и да га убију.Они без речи одоше ка оближњем потоку,звани Изворац испод Бељича кућа.Кад ови одоше један четник из Николине прање рече,,Зар,Никола најбољег пријатеља да убијеш?Којег пријатеља,одговори Никола.Онај повика,,Александра Герлу!Никола се помами од беса,тек сад схватајући о кавој се забуни овде ради и рече овоме,,Трчи да га пусте.Само изаже овај у школско двориште чу се пуцањ у потоку.Било је касно.

Ако имаш да крчиш неку њиву, па немаш са чим да припалиш ватру да изгори грање, та ти је књига идеална за потпалу.

[NikolaKG1987]

Имам још једно питање господина Самарџића или неког од форумаша пошто сам читајући форум приметио да сте врло упућени у тематику Другог светског рата у Краљевини Југославији. Наиме пошто су моји са очеве стране из Пећи у Метохији, деда од Булатовића, баба од Савељића интересује ме које јединице су постојале у тим пределима, што ЈВ, што осталих јединица? Чукундеда је био Солунац, па се после Великог рата, декретом краља Александра населио у Метохији, село Крушевица у околини Пећи. Волео бих да пронађем своје претке, на којој год страни да су били. Мајчини су Шумадинци на потезу Рача-Вишевац, прадеда се звао Радомир Ђокић, а бабини су од Туфегџића из Вишевца. Можда нису ни учествовали у рату, моји ми не причају о томе, само о чукундеди који је после Мојковца отишао са српском војском преко Албаније.

На подручју Пећи деловао је Други косовски корпус. Ево формације:

Други косовски корпус – Горски штаб 193

Командант: капетан Живојин Жика Марковић (шифра “Есад“)

Помоћник команданта: мајор Драгољуб Радојевић

Начелник штаба: поручник Ђорђе Јелушић

Шеф британске војне мисије: капетан Џорџ Мур

Срезови: Митровички, Пећки, Ибарски, Дренички и Вучитрнски (корпус је формиран на Копаонику, од избеглица са Косова; деловао је и у Ибарском Колашину)

Бригаде (јуна 1944): Митровачка (ком. поручник Милорад Поповић), Колашинска (или Косовско-колашинска; ком. капетан Буда Добрић), Дукађинска (ком. п.пор. Раја Вучић), Ибарска (начелник штаба Апостол Бојовић), Пећка и Дреничка

Бројно стање (јуна 1944): 1.000 људи под оружјем у покрету, плус људство остављено на терену

Мислим да комунисти нису имали јединице у том крају, ако их је и било, то је занемарљив број.


Рача и Вишевац су припадали лепеничком срезу (Рача је била седиште среза), то је била територија Другог шумадијског корпуса мајора Александра Милошевића.

Хвала Вам пуно на корисним информацијама, бака са мајчине стране ми никада није причала пуно о рату, зато што су њени били ројалисти, као и она, ипак је то родно место Карађорђа, а на крају се рат завршио како се завршио. Знам да је као девојчица ( 1933. годиште је била бака ) спремала храну, како она каже за нашу војску, никад лошу реч није употребила за четнике, а пошто су бандити погрдно звали војнике ЈВ "гибаничари", када сам као мали употребио тај израз, она је рекла сине мој не брини, нису ни ови други били гадљиви на сеоску гибаницу...
Са очеве стране знам још мање, али распитаћу се, знам која је јединица била доле, важно је почети однекуд... Поздрав.

---

Није се твој прађед " декретом Краља Александра населио", него је добио право да обрађује одређену површину земље, коју је држава платила Туркегањама, иако је ту свету српску земљу ослободила њена војска.
Ако је био вредан, а јесте сигурно, за хектар крчевине је добио помоћ у виду једног пара волова.
А, " декретом" додељују комунисти.

Можда сам се лоше изразио, ја не знам како се зове тај документ, али смо га имали у кући у Пећи, потписан од стране краља Александра, деда ми га је показао. Ту земљу је он и ослобађао са српском војском, себе је сматрао Србином, као што и ја себе сматрам. То нажалост није сачувано када су их протерали 1999. али јесте чукундедина сабља из времена краљевине Југославије, њу имам у кући и дан данас.

Тога увек да се сетиш када комуњаре или ови сада неотитости почну да баљегају како су највећи српски јунаци после рата били просјаци или нико о њима није бринуо.
Уме мој језик да буде " мало тврђи", немој да замериш нешто, благо мени.

Не замерам ништа, лоше сам се изразио, али сам схватио поенту. Надам се да си и ти схватио шта сам хтео рећи, а да сам слушао црвене и њихову демагогију, Краљевину Југославију бих замишљао као земљу у којој људи за ручак једу прашину, а за остала два оброка немају ни то.

[Мића Адмирал]

Ovo mi je bas fascinantno, a postaje definitivno opste mesto.
Znaci ovo raspitivanje da li je Kalabic klao, pekao na raznju... a sve je iz teksta koji je dole postavio Prst u...
Inace, u vezi rehabilitacije Nikole Kalabica.
Ali u istom tekstu se pominju nova saznanja V Djuretica o sastancima Broz - Pavelic. To neizaziva paznju.
Botove su izmislili komunisti jajcanim dekretom 29 nov 1943.

[Петар]

Што се тиче убиства Александра Павловића Герле,у хроници Горњег Црниљева Љупка Миловановића пише овако.Четнички штаб са Николом Калабићем налазио се у згради школе.Никола пошаље једног од својих људи код Александра Симића да им обезбеди храну и допреми до школе.Овај изађе и не схвативши где треба да иде погреши и оде код куће Павловића,који је био сеоски кмет и добар Калабићев пријатељ.Каже му да га је послао Никола за храну за људство.Александар сав изнервиран јер му је тај дан једно од унучади упало у рупу са кречом и једва остало живо,опсова придошлицу,и онога ко га је послао одбивши да спреми храну.Овај се врати и каже Калабићу како је било.Никола и даље не схватајући о ком се човеку ради пошаље двојицу четника по Александра.Кад су дошли,и обавестили Николу да су га довели,он рече да иду и да га убију.Они без речи одоше ка оближњем потоку,звани Изворац испод Бељича кућа.Кад ови одоше један четник из Николине прање рече,,Зар,Никола најбољег пријатеља да убијеш?Којег пријатеља,одговори Никола.Онај повика,,Александра Герлу!Никола се помами од беса,тек сад схватајући о кавој се забуни овде ради и рече овоме,,Трчи да га пусте.Само изаже овај у школско двориште чу се пуцањ у потоку.Било је касно.

Ако имаш да крчиш неку њиву, па немаш са чим да припалиш ватру да изгори грање, та ти је књига идеална за потпалу.

Књигу сам навео зато што је догађај из Црниљева.Нека њиве.Моја је,макар и коровила.

[ЈВуО-КГ]

Зна ли се отприлике која јединица је највише неутралисала непријатељских војника,свих укупно, не само Немаца?

Трабало би да су Рачићеве јединице.

Ако би гледали по теренској активности то би био најлогичнији одговор.

п.с. Прочитао сам "Књигу о Рачићу" одлична је.

[Бенито]

Што се тиче убиства Александра Павловића Герле,у хроници Горњег Црниљева Љупка Миловановића пише овако.Четнички штаб са Николом Калабићем налазио се у згради школе.Никола пошаље једног од својих људи код Александра Симића да им обезбеди храну и допреми до школе.Овај изађе и не схвативши где треба да иде погреши и оде код куће Павловића,који је био сеоски кмет и добар Калабићев пријатељ.Каже му да га је послао Никола за храну за људство.Александар сав изнервиран јер му је тај дан једно од унучади упало у рупу са кречом и једва остало живо,опсова придошлицу,и онога ко га је послао одбивши да спреми храну.Овај се врати и каже Калабићу како је било.Никола и даље не схватајући о ком се човеку ради пошаље двојицу четника по Александра.Кад су дошли,и обавестили Николу да су га довели,он рече да иду и да га убију.Они без речи одоше ка оближњем потоку,звани Изворац испод Бељича кућа.Кад ови одоше један четник из Николине прање рече,,Зар,Никола најбољег пријатеља да убијеш?Којег пријатеља,одговори Никола.Онај повика,,Александра Герлу!Никола се помами од беса,тек сад схватајући о кавој се забуни овде ради и рече овоме,,Трчи да га пусте.Само изаже овај у школско двориште чу се пуцањ у потоку.Било је касно.

Ако имаш да крчиш неку њиву, па немаш са чим да припалиш ватру да изгори грање, та ти је књига идеална за потпалу.

Књигу сам навео зато што је догађај из Црниљева.Нека њиве.Моја је,макар и коровила.

Није битна њива, немој да се нађеш увређен, него паљевина. Већину књига тих општинских писаца треба спалити, да не трују децу.
Ево,сам тај опис показује колико се тај што је то написао разуме и у ДСР и у Калабића.
Наредио да убију неког човека, зато што му је други човек рекао да је тај псовао. Нит је проверио ко је, одма је отишао Јапанац и зацаклила четничка кама. За сваки случај! А после ћемо да видимо о чему се ради. Па, то су могли да напишу само они који су хтели да се додворе општинском СК и Удби.

[Перун]

Ипак се чуо пуцањ.

[Бенито]

То је неки постмодерниста.

[Милослав Самарџић]

Зна ли се отприлике која јединица је највише неутралисала непријатељских војника,свих укупно, не само Немаца?

Трабало би да су Рачићеве јединице.

Ако би гледали по теренској активности то би био најлогичнији одговор.

п.с. Прочитао сам "Књигу о Рачићу" одлична је.

Хвала!

[Мића Адмирал]

Ali bez potoka se ne moze pa to ti je.

[Бенито]

Ali bez potoka se ne moze pa to ti je.

[Перун]

Ali bez potoka se ne moze pa to ti je.

Иста ситуација свугде. Само се питам како се удба не сети, кад већ имамо воденицу поточару, да осмисли и четника поточара.

[Петар]

Ali bez potoka se ne moze pa to ti je.

Иста ситуација свугде. Само се питам како се удба не сети, кад већ имамо воденицу поточару, да осмисли и четника поточара.

У овом случају поток није битан,Али у неким другим случајевима је потребан.