[Бенито]

Ко је спасао мошти кнеза Лазара од усташа?

Четници.

[Mekenzi]

Ко је спасао мошти кнеза Лазара од усташа?

Фолксдојчер др. Мозер

[Милослав Самарџић]

Ко је спасао мошти кнеза Лазара од усташа?

Фолксдојчер др. Мозер

Вруће. Али није Мозер. Немци су имали официра, са све одељењем, за чување драгоцености. На челу је био фон Рајсциг - или тако некако - иначе стручњак за Балкан. Он је то радио ревносно, спасавао је уметнине и од немачке војске, која је, како је рат одмицао, све више пљачкала. Најскупље слике из Музеја Кнеза Павла сакрио је у ходнику у подруму, а онда је тај део ходника зазидао.

Сценарио за филм о овом Немцу има Мирпслав Бата Петровић, али га Филмски центар Србије одбија с образложењем да је афирмативан по окупатора. С друге стране, баријера да се сазна шта и како је било је и што присталице Недића и Љотића тврде да су ова двојица спасила мошти св. Лазара и Стефана, слике Саве Шумановића итд.

[Бенито]

Хоћеш да кажеш да др Грујић није спасао те светиње?

[Милослав Самарџић]

Није. Већ овај Немац, тј. био је Швајцарац. Или Немац из Швајцарске, како год.

[Митић]

Није. Већ овај Немац, тј. био је Швајцарац. Или Немац из Швајцарске, како год.

Др Ј. А. фон Рајсвиц. Он је био у комисији са Радославом Грујићем.

И митрополит Јосиф има заслуга у спасавању моштију кнеза Лазара

https://ravanica.rs/o-manastiru/mosti-sv-kneza-lazara/

[Милослав Самарџић]

Да, Рајсвиц. Он је пре рата истраживао овде, познавао је Грујића и све друге важне људе.
Имају заслуге Грујић и митрополит, али не би се ништа могло урадити без Рајсвица.

[Бенито]

Није. Већ овај Немац, тј. био је Швајцарац. Или Немац из Швајцарске, како год.

У ТВ серији "Заборављени умови Србије" тог официра игра Горан Султановић. Представљено је да је Грујић њега молио да реагује и помогне у спасавању светиња. Има Грујићев дневник у коме он описује шта су тамо затекли и слично. Уопште не крије тог Швабу.
Сад мени није јасно шта је спорно у тој причи?
И ако можеш Милославе, лепо објасни у пар реченица, а не речи.... Пошто је ово што си написао тотално неразумљиво. Тај немачки официр се стално помиње. Шта је ново у тој причи? Да је Немац молио Грујића да иду да спасавају реликвије?

[Милослав Самарџић]

Ново је да су Немци имали службу за заштиту вредних ствари на окупираним подручјима, како од својих, тако и од домаћих. За Србију, јавио се овај Шваба, јер је овде имао доста пријатеља и сарадника од пре рата, Балкан му је, као научнику, био специјалност. Он је то радио ревносно, није Грујић морао ништа да га моли, само да га обавести, ако он већ није знао. Поента је дакле да је Шваба био главни. Чак Бата Петровић каже да је Шваба главни и за спашавање Мирослављевог јеванђеља, ваљда кад је на крају рата пренето у Београд (да не заврши негде у Германији). Каже да су после рата комунисти тражили од Швајцарске да га испитају, он је пристао, и тада им је рекао за зазидани подрум у Музеју кнеза Павла. Каже такође да је о њему писао Медаковић у ''Ефемерису'', у форми романа, али да је описао заиста шта се дешавало (мислим да га је он познавао, јер је био шегрт неки ту током рата; у музеју дакле).
Штета што му не дају да сними тај документарац.

[Бенито]

Немци су имали службу за отимање уметничких вредности за сваку окупирану државу. Наравно да су то звали "одељење за заштиту уметничких вредности", а не одељење за отимање. Сваки од тих комесара за уметнине из окупираних земаља директно су одговарали Герингу, а овај Хитлеру. Имали су намеру да праве велики европски музеј у Берлину. Наравно све би то представили као германско аријевско наслеђе. Подразумева се да су и лично узимали за себе најважније предмете. О томе се причало и у Нирнбергу.
Увек је Геринг гледао да за комесара пошаље неког ко одлично познаје наслеђе дотичне земље и народа. Тако је било и у случају Србије. Тај човек је био добар познавалац уметности или историје уметности са овог подручја. Али, њима ништа нису значили православне српске реликвије и зато је помогао, зашто не би. И хвала му.
Али, то не значи да нису узимали вредне уметничке предмете и однели их из Србије или Краљевине Југославије. Не знам тачно када је тај официр дошао у Београд, па му не треба све стављати на терет, јер су највеће пљачке извршене до краја 1941. године и почетком 1942. године. Не знам да ли је он тада био овде.
Без обзира на то, подсетићу те на два примера, оба поменута у овом квизу: крађу 52 средњевековне повеље из Народне библиотеке, које се данас воде као изгореле; други пример је професор др Бранко Поповић, један од највећих српских сликара прве половине 20- ог века, који је био декан Технолошког факултета и који је склонио највредније уметничке слике са факултета тако што их је ноћу, преко крова, по полицијском часу, изнео из зграде факултета и сакривао их до краја рата.
Ето, то је довољно о доброћудним Швабуринама "који штите уметничке вредности".
ПС не могу да верујем да Теби, који стално тврдиш да комунисти после рата нису могли да траже изручење ратних злочинаца, прође ова фора да су га звали телефоном и он им је рекао где су слике, па није имао кривице. Наравно не тврдим да јесте имао, али да су могли комунисти би тражили његово изручење, био крив или не, а не би се дописивали са њим.
Наравно, нека човек сними филм, па ћемо видети конкретно о чему се ради.

[Митић]

Ко је први превео "Горски Вијенац" на француски језик?

Можда Јован Скерлић?

[Бенито]

Ко је први превео "Горски Вијенац" на француски језик?

Др Дивна Вековић (1886-1944/45) рођена је у селу Лужац, код Берана. Описменила се у Ђурђевим Ступовима, па нижа гимназија у Скопљу и девојачка школа у на Цетињу, после које добија стипендију за студије у Француској. Дипломирала је медицину на Сорбони и тако постала прва жена лекар у Црној Гори.
Прва је превела је Горски Вијенац на француски језик.
Прва бабица и гинеколог Црне Горе. Члан Међународног Црвеног крста у Женеви. Написала речник француско-српски.
Од првог дана четниковања војводе Павла Ђуришића ставила се у службу Краља и Отаџбине. Била му је преводиоц за италијански и француски језик. Заједно са Павлом и осталим црногорским четницима и збегом кренула је за Босну. За њену смрт постоје три верзије: умрла је у Босни крајем 1944, убили су је комунисти на Зиданом мосту или је убијена у Јасеновцу.
Могуће је да је једина жена из групе Павла Ђуришића које су усташе заклале у Јасеновцу, крајем априла 1945. године.
Ако неко зна нешто о њеном крају, нека напише.

[Милослав Самарџић]

Немци су имали службу за отимање уметничких вредности за сваку окупирану државу. Наравно да су то звали "одељење за заштиту уметничких вредности", а не одељење за отимање. Сваки од тих комесара за уметнине из окупираних земаља директно су одговарали Герингу, а овај Хитлеру. Имали су намеру да праве велики европски музеј у Берлину. Наравно све би то представили као германско аријевско наслеђе. Подразумева се да су и лично узимали за себе најважније предмете. О томе се причало и у Нирнбергу.
Увек је Геринг гледао да за комесара пошаље неког ко одлично познаје наслеђе дотичне земље и народа. Тако је било и у случају Србије. Тај човек је био добар познавалац уметности или историје уметности са овог подручја. Али, њима ништа нису значили православне српске реликвије и зато је помогао, зашто не би. И хвала му.
Али, то не значи да нису узимали вредне уметничке предмете и однели их из Србије или Краљевине Југославије. Не знам тачно када је тај официр дошао у Београд, па му не треба све стављати на терет, јер су највеће пљачке извршене до краја 1941. године и почетком 1942. године. Не знам да ли је он тада био овде.
Без обзира на то, подсетићу те на два примера, оба поменута у овом квизу: крађу 52 средњевековне повеље из Народне библиотеке, које се данас воде као изгореле; други пример је професор др Бранко Поповић, један од највећих српских сликара прве половине 20- ог века, који је био декан Технолошког факултета и који је склонио највредније уметничке слике са факултета тако што их је ноћу, преко крова, по полицијском часу, изнео из зграде факултета и сакривао их до краја рата.
Ето, то је довољно о доброћудним Швабуринама "који штите уметничке вредности".
ПС не могу да верујем да Теби, који стално тврдиш да комунисти после рата нису могли да траже изручење ратних злочинаца, прође ова фора да су га звали телефоном и он им је рекао где су слике, па није имао кривице. Наравно не тврдим да јесте имао, али да су могли комунисти би тражили његово изручење, био крив или не, а не би се дописивали са њим.
Наравно, нека човек сними филм, па ћемо видети конкретно о чему се ради.

Нису га звали телефоном, ишли су у Швајцарску.
Знам наравно да су Немци имали и ТОТ и Герингове трагаче, али овај конкретно је радио против њих. Те слике сачуване у подруму нису биле православне.

[Бенито]

Знам за зазидан бункер у музеју кнеза Павла. Писао је Медаковић у Ефемерису. Никако да нађем времена да га прочитам поново.