[Милослав Самарџић]

Пешић је писао да је иста штампарија, са истом редакцијом, Политикина, наставила да штампа Обнову. Са све Рибникаром ту негде. Требало би да су и слова заглавља иста, ако се добро сећам

[Бенито]

Пешић је писао да је иста штампарија, са истом редакцијом, Политикина, наставила да штампа Обнову. Са све Рибникаром ту негде. Требало би да су и слова заглавља иста, ако се добро сећам

[quote pid="147520" dateline="1629445334"]
Овако је како је Ђорђевић написао.
Само да додам да је између Рибникаровог изласка са Бањице и одласка у партизане прошло мало више времена. Из овог горе текста произилази да је одмах отишао, а то није тачно.
[/quote]

[ватхра]

О Априлском рату и ситуацији непосредно пре постоји више добрих књига и Зборника. НпрбТерзићев Слом КЈ или зборници Априлски рат. О Авијацији постоји више добрих књига.

Из ситуације видимо следеће ствари:
- Са једне стране, војска је спремно дочекала напад. Авиони су дочекали немачке авионе спремно, у ваздуху. Значи имали су узбуну пар сати раније, и пре него су Немци ушли у наш простор. Ескадрила Ме-109 је дан пре дошла из Мостара да ојача одбрану, јединице извучене из Београда који је проглашен за отворен итд итд.
Било је случајева да је напад лоше дочекан, али то је више до лоше линије командовања и неспособности неких команданата.

Али, на крупном плану, не можемо рећи да су пучисти учинили нешто да поправе ситуацију. Нису ступили у савез ни са ким ко би могао да им помогне у случају немачког напада. Чак су изјавили да ће се придржавати потписаног пакта са Немачком.
Генералштаб је још пре рата знао да би могли да се боримо против Немаца до месец дана максимално, после чега би морали да се предамо.
Тако да верујем да пучисти ипак нису веровали да ће Немачка ипак напасти.
Нејасно је какав је био план пучиста шта ће да раде после самог пуча. Мислили су да имају више времена, односно нису знали да Немци морају да обезбеде јужно крило до краја маја, пре напада на СССР.

Тако да је ситуација мало компликованија и треба је сагледати из више нивоа.

Разматрање да ли је Влада очекивала немачки напад или није на основу свадбе Симовићеве ћерке је некако неозбиљно за историчаре, на нивоу бапских прича.

[Милослав Самарџић]

Разматрање да ли је Влада очекивала немачки напад или није на основу свадбе Симовићеве ћерке је некако неозбиљно за историчаре, на нивоу бапских прича.

Јесте, али ''Политика'' је то објавила и треба да се зна зашто.

[ватхра]

Теорија да је то нека тајна порука је мало вероватна.
Мени се чини реално да јесте било заказано венчање, али није одржано. Онај текст који је окачио Митић на почетку добро истражује проблем.

[Александар Бојичић]

Поздрав свима, имам једно питање. Да ли постоје књиге где бих могао да прочитам о људима у Југославији који су у то време пре рата подржавали нацистичку Немачку? Чуо сам да су то били Андфић, Црњански итд. али бих хтео негде опширније да прочитам о томе и ако постоје неке њихове личне изјаве.

[posmatrač]

О Априлском рату и ситуацији непосредно пре постоји више добрих књига и Зборника. НпрбТерзићев Слом КЈ или зборници Априлски рат. О Авијацији постоји више добрих књига.

Из ситуације видимо следеће ствари:
- Са једне стране, војска је спремно дочекала напад. Авиони су дочекали немачке авионе спремно, у ваздуху. Значи имали су узбуну пар сати раније, и пре него су Немци ушли у наш простор. Ескадрила Ме-109 је дан пре дошла из Мостара да ојача одбрану, јединице извучене из Београда који је проглашен за отворен итд итд.
Било је случајева да је напад лоше дочекан, али то је више до лоше линије командовања и неспособности неких команданата.

Али, на крупном плану, не можемо рећи да су пучисти учинили нешто да поправе ситуацију. Нису ступили у савез ни са ким ко би могао да им помогне у случају немачког напада. Чак су изјавили да ће се придржавати потписаног пакта са Немачком.
Генералштаб је још пре рата знао да би могли да се боримо против Немаца до месец дана максимално, после чега би морали да се предамо.
Тако да верујем да пучисти ипак нису веровали да ће Немачка ипак напасти.
Нејасно је какав је био план пучиста шта ће да раде после самог пуча. Мислили су да имају више времена, односно нису знали да Немци морају да обезбеде јужно крило до краја маја, пре напада на СССР.

Тако да је ситуација мало компликованија и треба је сагледати из више нивоа.

Разматрање да ли је Влада очекивала немачки напад или није на основу свадбе Симовићеве ћерке је некако неозбиљно за историчаре, на нивоу бапских прича.

Како је то војска спремно дочекала напад?
Са побунама хрватских јединица?


И са ким би пучисти ступили у савез, да им помогне? 
Са Јапаном, да измоли Хитлера да их не дира? Пошто је СССР поштовао пакт Молотов-Рибентроп, САД биле неактивне, а ВБ није ни себи могла помоћи.

[Бенито]

Андрић никада и ни у каквом облику није подржавао национал-социјалистички режим у Немачкој. Влада Краљевине Југославије послала га је у Берлин као посланика, у рангу заменика министра иностраних дела, што је највише што је могао да постигне као каријерни дипломата. Од туда је, ваљда, неко негде лупио или повезао, ван сваке памети, да је Андрић подржавао нацисте.
Што се тиче Црњанског, пронађите књигу професора Мила Ломпара о Црњанског, јер је он његов најбољи и најпоузданији биограф.

[Митић]

Што се тиче припреме за рат, Краљевина Југославија се спремала за рат од септембра 1939. године.

Миле Бјелајац је објавио један текст, па сам га ишчитавао. Кнез Павле је сарађивао са савезницима око набавке оружја и слао помоћ Грчкој.
Наравно, све се променило почетком 1941. године. Значи, Краљевина Југославија је прогласила неутралност 02. септембра 1939. године, али се у позадини спремала за рат.

Тако пише Бјелајац. То се може пронаћи и из других историјских извора. Такође, после напада на Пољску септембра 1939, наша предратна штампа преноси како се треба понашати цивилно становништво током бомбардовања. Чини ми се да су била и нека упутства у штампи.

[Антитоталитаран]

Господине Самарџићу, државни историчари Вас у последње време нападају због чињенице да Ваш рад прате неки аутохтонисти. Да ли сте можда објавили неки текст на тему псеудоисторије?

[Митић]

Господине Самарџићу, државни историчари Вас у последње време нападају због чињенице да Ваш рад прате неки аутохтонисти. Да ли сте можда објавили неки текст на тему псеудоисторије?

Гдина Милослава је похвалио Драган Петровић, то знам. И Срђан Цветковић га је похвалио у емисији код Бранимира Нешића.

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, државни историчари Вас у последње време нападају због чињенице да Ваш рад прате неки аутохтонисти. Да ли сте можда објавили неки текст на тему псеудоисторије?

Нисам приметио, јел има неки линк?
Нисам објавио.

[Антитоталитаран]

Нема још, али појединци чак и Вас називају псеудоисторичарем, попут Дејана Ристића или Милана Радановића. Има једна Фејсбук група "Наука узвраћа ударац деретићевцима". Њени чланови су разних убеђења, али једна група међу њима не признаје Ваш рад зато што нисте студирали историју. Плашим се да ће ускоро и Вас стављати на стуб срама поред Милоша С. Милојевића, Деретића, Шаргића, Шарића и других аутохтониста. Зато не би било лоше да објавите неки текст о псеудоисторији како више не би имали "аргумената" против Вас, јер аутохтонисти постају невероватно популарни на друштвеним мрежама, а део ових који се боре против њих сматра аутохтонистима све који нису студирали историју, а баве се историјом.

[Monarhist]

Нема још, али појединци чак и Вас називају псеудоисторичарем, попут Дејана Ристића или Милана Радановића. Има једна Фејсбук група "Наука узвраћа ударац деретићевцима". Њени чланови су разних убеђења, али једна група међу њима не признаје Ваш рад зато што нисте студирали историју. Плашим се да ће ускоро и Вас стављати на стуб срама поред Милоша С. Милојевића, Деретића, Шаргића, Шарића и других аутохтониста. Зато не би било лоше да објавите неки текст о псеудоисторији како више не би имали "аргумената" против Вас, јер аутохтонисти постају невероватно популарни на друштвеним мрежама, а део ових који се боре против њих сматра аутохтонистима све који нису студирали историју, а баве се историјом.

"Државни историчари"