[Милослав Самарџић]

Miloslave, da li ste gledali film "Hajduk" iz 1980. god. Tu je prikazano da je srpski veteran prinudjen da radi za ratnog profitera, koji ga ponizava i ne plati mu za njegov rad. To je nesto sto se desilo i poslije gradjanskog rata u BiH. Heroji su radili za profitere i to za sitne pare.

Јесам, али тешко да је било тако после Првог светског рата,

[Chicot]

Зато што то није био. Него мазање очију Влади док не дође до рашчишћавања са Михаиловићем.
Тај документ што Кнежевићи зову Уговор , Британци зову Директива Михаиловићу.
Помињао сам ти то раније. Давао сам ти и сигнатуре за то.

На страну неспорна Енглеска превртљивост и цинизам.

[Милослав Самарџић]

Ово кад бисмо се правили Енглези. Чим је наведен амерички план, без објашњења, значи да се бомбардовање представља чисто као војна ствар.
Да се бави само бројем страдалих цивила, онда би требало само о томе и да се бави.

Овај рад се бави само бројем страдалих цивила у Београду.

[ватхра]

Марковић је, пре неки дан, објашњавао како се диже "беспотребна фама" око савезничког бомбардовања Београда. По његовом стручном мишљењу, то је био један ефемерни инцидент и да су неки други градови много више страдали од Београда, па да се не прича толико о томе. Уосталом, каже Марковић, гађани су само војни циљеви, али "када иде ескадрила бомбардера, онда први бомбардер први избацује бомбе, а одозго када се гледа, ако нишанџија промаши  један сантиметар онда доле бомба падне поред циља за читавих сто метара, а ови други бомбардери бацају за њим, па промаше још више." Данас је извесни историчар Арбутина, на једној телевизији рекао да су Американци бомбардовали нафтне изворе у Румунији, а да им је Београд био "секундарни" циљ. И тако, тог дана, на Васкрс, била нека облачина у Румунији, и они нису знали где да избаце оне бомбе, па морали то по Београду. 
И тако....
Иначе, многи се тога не сећају, Марковић је причао другу причу о истој теми пре десет година, а трећу пре двадесет... Ако дођу Руси овде, тј ако Американци више не буду питани овде за сваку ситницу, Марковић ће причати опет нову причу...
И тако...

Марковић не разуме како је функционисало бомбардовање нити како је долазило до промашаја. Доста ствари је утицало на то, а поменуо је најмање битан.

Што се тиче примарних и секундарних циљева, на 16. април је примарни циљ био у Румунији, али се одустало због облачности. Зато су неки бомбардери и дошли ка Београду из правца севера. Ово се заправо највише спомиње због Недићеве пропаганде о натписима "Срећан ускрс" на бомбама. У ваздуху је дошло до промене циља, те та прича не пије воду.

Бомбардовање авио индустрије је било у склопу шире офанзиве, може се видети да су гађали у том периоду и циљеве у Аустрији, Немачкој, Мађарској...

Иначе сам током истраживања нашао више случајева да се одустало од бомбардовања циљева у Београду због облачности. Досад непознато у нашој историографији.
Још у новембру 1943. је требало да се гађају циљеви у Београду - највише аеродром, али су одустали и гађали аеродром у Атини.
Фабрика мотора у Раковици је требало да буде бомбардована у априлу, али је било облачно над њом па су гађали аеродром.

[Александар Динчић]

Како је Ватра поменуо прецизност тадашњег бомбардовања, може се рећи да је прецизност бомбардовања била лоша до 1941. године кад је РАФ у питању. Те 1941. године је израђен Батов извештај и онда се током рата повећава прецизност.

У раду сам цитирао извештаје 15 ААФ за април 1944. године. Тад су имали прецизност од 20-30% бачених бомби у кругу 300 метара од циља - и то је оцењивано као добро. Оно што Самарџић показује у свом видеу, Bomb fall plot за гађање ранжирне станице Београд 16. априла је заправо и боље од тог просека.

Највећи проблем је било гађање фабрике Рогожарски које је било непрецизно и за тадашње услове. Тад су доста пребацили циљ, те погодили и Бајлонијеву пијацу и породилиште у Крунској. 
Иначе, то је један од циљева које је Дража проследио Енглезима преко владе у Лондону.
Постоји више разлога зашто су били непрецизни, али за то треба посебна анализа.

И ви сте се придружили пројекту умањивања српског страдања у 20 веку. 
Свака част!
П.С.
Жалосно је, готово јадно, гледати како се српске жртве кроз радове математичким рачуницама провлаче.

[Милослав Самарџић]

Зато што то није био. Него  мазање очију Влади док не дође до рашчишћавања са Михаиловићем.
Тај документ што Кнежевићи зову Уговор , Британци зову Директива Михаиловићу.
Помињао сам ти то раније. Давао сам ти и сигнатуре за то.

На страну неспорна Енглеска превртљивост и цинизам.

Замераш Кнежевићима интерпретацију, а ти се бавиш интерпретацијом.
Било уговор, било директива, то је постојало и Дража је потписао. 
Он тада није морао да зна да ли је то ''мазање очију'' или шта. Уосталом оквирна Черчилова стратегија била је да у ствари ''маже очи'' Стаљину, тако да не да Краљевину Југославију под совјетски утицај. Ни то Дража није морао да зна.
Хоћу да кажем, треба да поређамо та документа, а за наше интерпретације није важно. Можда евентуално на крају књиге.

[Митић]

Извињавам се што се враћам опет на ове савезничке мете, али дана 16. априла све су мете редовно гађане, без обзира ког су приоритета.

Тог дана 16. априла 1944, гађан је Брашов у Румунији, Турну Северин у Румунији, Београд, Ниш. Посебне групе бомбардера су биле за Румунију, а посебне за Југославију. Не помиње се никакво враћање авијације из Румуније због временских услова.

Ово сам видео у књизи "Fifteenth Air Force against the Axis: Combat missions over Europe during World War II".

И Момчило Павловић наводи које су биле мете 16. априла.

https://www.politika.rs/scc/clanak/54826...bardovanje

[ватхра]

Како је Ватра поменуо прецизност тадашњег бомбардовања, може се рећи да је прецизност бомбардовања била лоша до 1941. године кад је РАФ у питању. Те 1941. године је израђен Батов извештај и онда се током рата повећава прецизност.

У раду сам цитирао извештаје 15 ААФ за април 1944. године. Тад су имали прецизност од 20-30% бачених бомби у кругу 300 метара од циља - и то је оцењивано као добро. Оно што Самарџић показује у свом видеу, Bomb fall plot за гађање ранжирне станице Београд 16. априла је заправо и боље од тог просека.

Највећи проблем је било гађање фабрике Рогожарски које је било непрецизно и за тадашње услове. Тад су доста пребацили циљ, те погодили и Бајлонијеву пијацу и породилиште у Крунској. 
Иначе, то је један од циљева које је Дража проследио Енглезима преко владе у Лондону.
Постоји више разлога зашто су били непрецизни, али за то треба посебна анализа.

И ви сте се придружили пројекту умањивања српског страдања у 20 веку. 
Свака част!
П.С.
Жалосно је, готово јадно, гледати како се српске жртве кроз радове математичким рачуницама провлаче.

Динчићу,
замолићу вас за објашњење ваших речи.

Ово ми звучи као велика увреда, не бих желео да одговорим на њу како треба док се не појасните.

[ватхра]

Извињавам се што се враћам опет на ове савезничке мете, али дана 16. априла све су мете редовно гађане, без обзира ког су приоритета.

Тог дана 16. априла 1944, гађан је Брашов у Румунији, Турну Северин у Румунији, Београд, Ниш. Посебне групе бомбардера су биле за Румунију, а посебне за Југославију. Не помиње се никакво враћање авијације из Румуније због временских услова.

Ово сам видео у књизи "Fifteenth Air Force against the Axis: Combat missions over Europe during World War II".

И Момчило Павловић наводи које су биле мете 16. априла.

https://www.politika.rs/scc/clanak/54826...bardovanje

Да ли је ово довољно да ти буде јасно?
Има путања 99-те групе, као и јасно наведено за примарну мету.
   

[Chicot]

Зато што то није био. Него  мазање очију Влади док не дође до рашчишћавања са Михаиловићем.
Тај документ што Кнежевићи зову Уговор , Британци зову Директива Михаиловићу.
Помињао сам ти то раније. Давао сам ти и сигнатуре за то.

На страну неспорна Енглеска превртљивост и цинизам.

Замераш Кнежевићима интерпретацију, а ти се бавиш интерпретацијом.
Било уговор, било директива, то је постојало и Дража је потписао. 
Он тада није морао да зна да ли је то ''мазање очију'' или шта. Уосталом оквирна Черчилова стратегија била је да у ствари ''маже очи'' Стаљину, тако да не да Краљевину Југославију под совјетски утицај. Ни то Дража није морао да зна.
Хоћу да кажем, треба да поређамо та документа, а за наше интерпретације није важно. Можда евентуално на крају књиге.

Каква интерпретација? 
Не, ја Кнежевиће оптужујем за фундаментално неразумевање ситуације. 
Гледам документ и читам шта причају Енглези, ставе у неке обланде и предају југ Влади, а Кнежевић згута мамац к'о сом (речна риба) и још пише будалаштине у књизи како је то супер за Дражу. И ја сам подлегао пре око 10 година. Али после видех оригиналне документе.

[Митић]

Да ли је ово довољно да ти буде јасно?
Има путања 99-те групе, као и јасно наведено за примарну мету.

Мени је то јасно, али ти кажем шта је написано у књизи која је изашла 2013. године. Писао је човек специјализован за војну историју 20. века.

Јесте, 99. бомбардерска група је учествовала, али није била једина. Било је више бомбардерских група, тако стоји у књизи.

Ево превода:

"16. април

Изнад Југославије, 120 Tврђава из састава 97., 99., 301. и 463. бомбардерске групе, којима се придружило двадесет девет Б-24 из 451. и 461. бомбардерске групе, бомбардовало је Рогожарски фабрику авиона и аеродром Земун у Београду, такође алтернативна мета, упркос интензивном, прецизном противавионском удару. Иако трећина послатих бомбардера није гађала, напад је ставио фабрику авиона ван погона, а главне радионице и котларница су уништени. На аеродрому су у нападу уништена два хангара и три авиона, оштећене касарне и други објекти и кратерирана писта. Неке бомбе бачене из 463. погодиле су Аеродром Панчево, где су уништиле летелицу, пробиле слетиште и оштетиле објекте. Неколико ловаца је кренуло за заосталим, без успеха, али су 2. и 99. бомбардерска група ипак изгубиле по једну Тврђаву, а 461. бомбардерска група је изгубила Либератора.

Иако већина авиона из 483. бомбардерске групе није обавила гађање, девет њихових Тврђава је погодило ранжирне станице у Нишу, Југославија, као алтернативне циљеве, и погодило железничку раскрсницу ван дворишта. Интензиван, прецизан противавионски удар је оборио један Б-17."

[Александар Динчић]

Како је Ватра поменуо прецизност тадашњег бомбардовања, може се рећи да је прецизност бомбардовања била лоша до 1941. године кад је РАФ у питању. Те 1941. године је израђен Батов извештај и онда се током рата повећава прецизност.

У раду сам цитирао извештаје 15 ААФ за април 1944. године. Тад су имали прецизност од 20-30% бачених бомби у кругу 300 метара од циља - и то је оцењивано као добро. Оно што Самарџић показује у свом видеу, Bomb fall plot за гађање ранжирне станице Београд 16. априла је заправо и боље од тог просека.

Највећи проблем је било гађање фабрике Рогожарски које је било непрецизно и за тадашње услове. Тад су доста пребацили циљ, те погодили и Бајлонијеву пијацу и породилиште у Крунској. 
Иначе, то је један од циљева које је Дража проследио Енглезима преко владе у Лондону.
Постоји више разлога зашто су били непрецизни, али за то треба посебна анализа.

И ви сте се придружили пројекту умањивања српског страдања у 20 веку. 
Свака част!
П.С.
Жалосно је, готово јадно, гледати како се српске жртве кроз радове математичким рачуницама провлаче.

Динчићу,
замолићу вас за објашњење ваших речи.

Ово ми звучи као велика увреда, не бих желео да одговорим на њу како треба док се не појасните.

https://jadovno.com/ono-sto-obeshrabruje...D18h3ZBzIU

[Милослав Самарџић]

Зато што то није био. Него  мазање очију Влади док не дође до рашчишћавања са Михаиловићем.
Тај документ што Кнежевићи зову Уговор , Британци зову Директива Михаиловићу.
Помињао сам ти то раније. Давао сам ти и сигнатуре за то.

На страну неспорна Енглеска превртљивост и цинизам.

Замераш Кнежевићима интерпретацију, а ти се бавиш интерпретацијом.
Било уговор, било директива, то је постојало и Дража је потписао. 
Он тада није морао да зна да ли је то ''мазање очију'' или шта. Уосталом оквирна Черчилова стратегија била је да у ствари ''маже очи'' Стаљину, тако да не да Краљевину Југославију под совјетски утицај. Ни то Дража није морао да зна.
Хоћу да кажем, треба да поређамо та документа, а за наше интерпретације није важно. Можда евентуално на крају књиге.

Каква интерпретација? 
Не, ја Кнежевиће оптужујем за фундаментално неразумевање ситуације. 
Гледам документ и читам шта причају Енглези, ставе у неке обланде и предају југ Влади, а Кнежевић згута мамац к'о сом (речна риба) и још пише будалаштине у књизи како је то супер за Дражу. И ја сам подлегао пре око 10 година. Али после видех оригиналне документе.

Ти то тумачипш после 80 гоина.
Како су то одна они могли? А можда су и знали, али су се понашали како нама одговара.
Можда су знали и за Черчилов циљ да не преда ЈУ Совјетима.
Битно је да је тај уговор/директива постојао.

[ватхра]

https://jadovno.com/ono-sto-obeshrabruje...D18h3ZBzIU

Значи поставили сте увреду без аргумената, а као одговор зашто сте дали неаргументован напад на другу институцију, такође без аргумената.
На нивоу, свака част!