Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

СВИ У ВОЈСКУ?
#1

Обавезно служење војног рока - да или не?
Поново је најављено ових дана, а да ли ће се усвојити предлог министра одбране, видећемо.
На Јутјуб каналу ''Погледи'' дао сан своје мишљење, на основу искуства из ЈНА и ратова 1990-тих. Укратко, мислим да војна обука од четири месеца нема смисла, јер само прави глинене голубове евентуалном агресору, који би свакако напао са боље обученом војком од тога. То је као кад неко вежба рецимо фудбал четири месеца, па изађе на мегдан прволигашу. А за искуства, односно, образложење, више у видеу:

Одговори
#2

Срби су народ са два отворена територијална питања , наспрам којих стоји војна алијанса са супротним интересима.
Свака друга држава која има територијални проблем , у свом активном саставу броји преко 100.000 војника (нпр.Израел , Сјеверна Кореја ,Сирија...).

Војни буџет није питање економије државе , него питање приоритета.Он се не усваја он се намеће , а министарство финансија мора да нађе начин да одлуку спроведе у дијело.

Србија не жели да покаже вољу да брани своја права ни у непосредном окружењу ,као што су Република Српска и Космет , а замислите да су њени национални интереси много удаљенији географски.Многе бивше српске територије не само да се не разматрају него су заувјек избрисане из било какве државне амбиције ,то је дио "ружне прошлости".

Италија и данас претендује на територију Далмације Израел на подручја из 1967 , Русија на постсовјетски териториј.И они ће то остварити , јер се не воде као Србија тезом "важни су животи није важан териториј".

Можда најважнији разлози данашње незаинтресованости Срба за војску јесу разочараност неким прошлим догађајима ( 1945 ,1995,1999 ,2004 ) и немотивисаност да се брани јако лош животни стандард.
Западно - европске армије би и данас као и у прошлости врло лако формирале велике активне саставе за ратно стање.Било офанзивног , било дефанзивног карактера.


Закључак : Србија не може да се у овом тренутку "мирнодопски" развија ,тако да јој приоритети ( нпр. у погледу инфраструктуре) буду исти као код државе која је заокружила своје национално питање.Не може обавезан војни рок бити тема анкете на основу које ће се доносити одлуке или референдумски одлучивати.То једноставно спада у грађанске ОБАВЕЗЕ као и гласање на изборима.

ПС: Не слажем се са тим да ако није годину дана рок , бесмислено је и четири мјесеца.Овај са четири мјесеца је "глинени голуб" а овај са нула мјесеци безбједан је , пошто није уопште на борбеној линији ??
Ако изузмемо "професионалну војску" из ове приче јер се она ни не разматра.
Одговори
#3

Милославе, нејасно је зашто Ти је требао овај видео. То сам прокоментарисао још када си га снимио и први пут пустио на Јутубу. А најмање су три разлога зашто сам генерално против онога што је изречено у овом видеу:
1. већина овдашњих форумаша, као и оних који прате продукцију Погледи Крагујевац, рођен је после смрти Јосипа Броза неспоменика, а чак најмање трећина и после смрти ЈНА. Тако да је свака прича о ЈНА њима подједнако удаљена од свести као и о, рецимо, ВКЈ.
Уосталом, увек сам био алергичан на "приче из војске", јер је та ЈНА толико огавна институција да је боље не помињати је никад. Разумем да су генерације морали да је служе. Никада нећу разумети зашто се тиме поносе. 
2. Знаш ли Ти да су славни Срби, с краја 19 и почетком 20 века, служили војску у року од месец и по, до највише три месеца. То су били они који су студирали и ишли на постдипломске студије у иностранство. Сваки од њих се добровољно, међу првима, јавио на мобилизацију и 1912, 1913, 1914 и 1915.
Нисам приметио да нешто не умеју да ратују у сусрету са "моћном" аустроугарском војском, где су биле њихове колеге које су имали обавезан војни рок од годину дана.
Ако то ниси знао, онда си као историчар Другог светског рата, то морао знати. Наиме, Српска краљевска војска основала је званичну Школу резервних официра тек 1917. године, на Крфу. И тада и после рата у време Војске Краљевине СХС и Југославије, студенти и постдипломци су служили војску у дужини од три месеца, с могућношћу да буду резервни официри. Што су, у већини случајева, и искористили. 
Да ли су они, када су војно ангажовани у Другом светском рату, били лошији официри од каријерних официра професионалаца? 
Или: Ко је то био бољи официр од Лукачевића? (одслужио три месеца војске, завршио Школу резервних официра, сваке године ишао на војне вежбе, редовно унапређиван).
А таквих примера има колико хоћеш!
3. Да ли Ти са овом темом желиш да коренспондираш са вештачки убаченом дилемом у српску јавност, са питањем "Да ли вратити служење војног рока"? 
У земљи у којој се организују неки избори у којима, по други пут заредом, побеђује амерички амбасадор. Или је, боље рећи, "опуномоћени министар председника САД за Србију". Ти се у таквој земљи упушташ у расправу "да ли враћати служење војног рока"? У земљи у којој председник крши Устав на који се заклео? И то ради свакодневно....
Исти онај који је "дизао борбену готовост војске" сваког тренутка када су Арнаути ишли у имплементацију тачака разних споразума које је управо Овај аминовао, а потом ту исту војску, у загробној тишини његових медија, до јуче бучних и хучних, враћао у касарне? 
Шта је њему мученику друго остало, сад кад му више није дозвољено ни да "диже", а и да му је дозвољено, и сам зна да не може да "дигне", него да убацује теме које се никада нису озбиљно ни расправљале нити ће се расправљати, бар док год он буде на власти, него да измишља нове теме на "патриотским основама" типа "да ли треба вратити служење војног рока".
Само није јасно зашто је Теби, који све ово из тачке 3, добро знаш, потребно да гризеш те удице и тако само дајеш легитимитет једном нелегалном и нелегитимном режиму који, узгред буди речено, чини убедљиво највећи издају у српској историји?
Одговор није ни важан. Много је важније да будемо мало паметнији, мало поштенији и мало Срби. Када то већ не можемо бити у потпуности.
Одговори
#4

Лично стојим иза сваке речи Очауша и Бенита.
Одговори
#5

Носио сам униформу и оружје у више наврата - војска, војне вежбе, рат - и не видим затшто не бих причао о томе?
Намеран сам да снимим емисију о учешћу у рату 1999. А ако да Бог - и играни филм. Убеђен сам да треба да остане забележено то што је моја генерација доживела и преживела. Такође верујем да сам стекао нека искуства, па их зато делим. Основно је: обука од 4 месеца нема сврхе. Посебно, да се неко промени, да постане бољи човек, за 4 месеца... не знам шта да кажем на то, тотално је апсурдно.
Знам наравно за Лукачевића и остале, али имали су вежбе сваке године - по месец дана чини ми се - а што је важније, тада су прилике биле другачије. Сви су били у бољој кондицији него данашње генерације. Најзад, тада је обука била мање захтевна. Данас има много више технике.
Остајем при томе да војна обука мора трајати 2 године. Да се морају подићи плате и уопште поправити услови за војску.
На трагу тога што ви заступате, мислим да држава треба поспешити отварање спортских друштава свих врста, а посебно стрељачких дружина, треба да омасови ловачка удружења, планинаре, итд. Треба да се драстично унапреди и прошири спортска медицина. Рецимо мени је тај спортски лекар био практично најважнији до сада - његове контроле, савети и смернице (којих се и данас држим). Он је иначе докторирао на теми кондиција српских студената и финских пензионера, поређење на великом узорку. Наравно да потоњи имају бољу кондицију. Јер Финци имају развијенију масовну спортску културу, биатлон пре свега. Узгред, кондиција не може да се подигне за четири месеца, а она је услов за војну обуку.
Опет, за подизање борбене готовости најважнија је борба против корупције. А за то обнова судства на ниво пре 1941.
Дуга тема.
Све у свему, мислим да нисте у праву.
Одговори
#6

Да ли данас потомци четика могу да ступе у професионалну војну или полицијску службу?
Одговори
#7

Тема је беспредметна у данашњој Србији.
Одговори
#8

(07-01-2024, 10:22 PM)Gapon Пише:  Да ли данас потомци четика могу да ступе у професионалну војну или полицијску службу?

Могу.
Одговори
#9

Најпре треба решити питање под чијом командом би били евентуални регрути?
НАТО или Србском?
Колико сам упознат са ситуацијом Војска Србије беспоговорно слуша "швабе и маџаре - нато", као што то чини и васколико руководство Србије на свим нивоима... И, чему онда војска?!
Ономад је војска служила за инжењеријске послове и привид како је СФРЈ јака јер ето, ЈНА је моћна... показало се да је све на нивоу Балашевићеве серије о ЈНА.
Нама - Србима, требају модерни хајдуци који би се обучавали у потаји и били спремни да делују попут четника из времена војводе Вука. Само таква војска би могла да заштити ово мало Србијице и Срба!

ПС. Профа је попут "конзилијума" дао дијагнозу данашње ситуације како политичке тако и безбедоносне.
Одговори
#10

Ја би Војску вратио искључиво и једино због ових. Да осете ђеца склекове на -5.

[Слика: Screenshot-20240107-200442-854.png]

Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
Одговори
#11

(07-01-2024, 11:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(07-01-2024, 10:22 PM)Gapon Пише:  Да ли данас потомци четика могу да ступе у професионалну војну или полицијску службу?

Могу.
Наравно да могу. Министри међутим не могу да буду. Бар не знамо ни за један такав случај до сада. Можда има по негде неки на "функцији", али томе је и татко и дека морао добро да се докаже радеђи за службу.
Иначе, у ЈНА официри нису могли бити из четничких фамилија, а Србијанци су били тешко дискриминисани, насупрот Босанаца, Личана, Славонаца. Пошто је сав тај официрски кадер преселио/убјежао у Београд и даље држи све конце, ситуација је шизофрена: Четнички потомци наравно да могу у ВС, али у својој Србији војском не могу да владају.
Одговори
#12

(08-01-2024, 11:27 AM)Ђорђе Ивковић Пише:  
(07-01-2024, 11:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(07-01-2024, 10:22 PM)Gapon Пише:  Да ли данас потомци четика могу да ступе у професионалну војну или полицијску службу?

Могу.
Наравно да могу. Министри међутим не могу да буду. Бар не знамо ни за један такав случај до сада. Можда има по негде неки на "функцији", али томе је и татко и дека морао добро да се докаже радеђи за службу.
Иначе, у ЈНА официри нису могли бити из четничких фамилија, а Србијанци су били тешко дискриминисани, насупрот Босанаца, Личана, Славонаца. Пошто је сав тај официрски кадер преселио/убјежао у Београд и даље држи све конце, ситуација је шизофрена: Четнички потомци наравно да могу у ВС, али у својој Србији војском не могу да владају.
Је ли за ово имате неке податке или је слободна процјене
Одговори
#13

(07-01-2024, 09:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  Носио сам униформу и оружје у више наврата - војска, војне вежбе, рат - и не видим затшто не бих причао о томе?
Намеран сам да снимим емисију о учешћу у рату 1999. А ако да Бог - и играни филм. Убеђен сам да треба да остане забележено то што је моја генерација доживела и преживела. Такође верујем да сам стекао нека искуства, па их зато делим. Основно је: обука од 4 месеца нема сврхе. Посебно, да се неко промени, да постане бољи човек, за 4 месеца... не знам шта да кажем на то, тотално је апсурдно.
Знам наравно за Лукачевића и остале, али имали су вежбе сваке године - по месец дана чини ми се - а што је важније, тада су прилике биле другачије. Сви су били у бољој кондицији него данашње генерације. Најзад, тада је обука била мање захтевна. Данас има много више технике.
Остајем при томе да војна обука мора трајати 2 године. Да се морају подићи плате и уопште поправити услови за војску.
На трагу тога што ви заступате, мислим да држава треба поспешити отварање спортских друштава свих врста, а посебно стрељачких дружина, треба да омасови ловачка удружења, планинаре, итд. Треба да се драстично унапреди и прошири спортска медицина. Рецимо мени је тај спортски лекар био практично најважнији до сада - његове контроле, савети и смернице (којих се и данас држим). Он је иначе докторирао на теми кондиција српских студената и финских пензионера, поређење на великом узорку. Наравно да потоњи имају бољу кондицију. Јер Финци имају развијенију масовну спортску културу, биатлон пре свега. Узгред, кондиција не може да се подигне за четири месеца, а она је услов за војну обуку.
Опет, за подизање борбене готовости најважнија је борба против корупције. А за то обнова судства на ниво пре 1941.
Дуга тема.
Све у свему, мислим да нисте у праву.

Ајде да поновим, пошто очигледно није јасно, и нећу се више укључивати на овој теми.
Не треба да причаш о овој теми зато што су Ти искуства погрешна. Као и сваком ко је сазнања о војсци стекао у ЈНА. То је била, и по својим узусима и по својој улози, била војна установа, или војска, ако хоћеш, која је имала задатак који требала имати аустроугарска војска на тлу окупиране Србије, да су победили у Првом светском рату. (Само што је било - мало морген).
Као што знаш, као што је Ана написала у оном тексту о САНУ, о историјским институтима, о Филозофском факултету универзитета у Београду, као примерима, све установе у Брозовој Југославији су ПРЕУМЉЕНЕ.
Тако је било и у ЈНА. 
ЈА, па од 1953, ЈНА је била готово преписана Црвена армија. Иако је дошло до "разлаза" са источним блоком. Мале су корекције урађене. Војна академија, начин обуке официра, подофицира, уређење јединица, посебно обавештајна и партијска одељења унутар и најмањих јединица, а поготово по корпусима и армијама, били су уређени по класичном стаљинистичком принципу где је, на врху, важнији био командант КОС и Безбедносне службе у Генералштабу него начелник Генералштаба. И тако по дубини, у целој хијерархији.
Сам начин регрутовања, пријем и обука регрута, и начин њиховог учешћа у евентуалном рату, био је постављен до детаља на принципима Црвене армије.
Све туђе, апсолутно све у нескладу са менталитетом и идентитетом српског народа. Зато су Срби гајили одбојност према ЈНА. 
И зато се о ЈНА треба ћутати - кад већ нико нема снаге да јавно каже да су српски младићи служили војску, више деценија, у ОКУПАТОРСКОЈ војсци.
Истине јесу тешке - али су лековите!
Што се тиче увођења или не војног рока, ако заборавимо све разлоге које сам горе навео, а тичу се државног и народног легитимитета владајућег режима, а што је темељно питање пре било какве расправе на ову тему, поставља се и низ логичних питања:
1. Који и чији наставни план и програм користе за образовање официра данас на Војној академији?
2. На којим принципима би била устројена војска у будућности ако би прешла у статус стајаће војске са регрутним снагама?
3. На којим принципима је постављена обука регрута коју би служили млади Срби?
Пошто је одговор, ВАЉДА, свима јасан, долазимо до логичног закључка:
Војска Србије, устројена по моделу војсци НАТО, са укљученим регрутним саставом, по принципу сличном као у ЈНА, имала би обуку регрута преписани из неке од војски које чине НАТО, без икакве интервенције српске науке, ни минималне, која би опет била - СТРАНА ВОЈСКА НА ТЛУ Србије, а коју Срби служе и признају као своју. И надајући се у њену помоћ у безбедности. Помоћ која никада неће стићи.
Другим речима:
Прича о "враћању служења војног рока" у Србији не само да је политичка манипулација за потребе дневне политике, него је, ако неким чудом и прође, прилика да се васпостави ЈНА у телу Војске Србије, односно да се још једном потврди главни мото некадашњег начелника Генералштаба ЈНА, генерала армије Николе Љубичића:
И ПОСЛЕ ТИТА - ТИТО!
Одговори
#14

Па и причам да је било погрешно у ЈНА, а да је било боље касније у Војсци Југославије, односно српској војсци.
Твоја запажања су превише теоријска. Моја су практична. Нека војска је постојала, нека постоји, Срби се сналазе како знају и умеју. Не заборави да је Карађорђе био аустријски наредник, па турски мајор, па тек онда српски вожд.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним