[Бенито]

Можда је рекао Црњански?

Не.

[Бенито]

Ајде, један краћи трилинг о једној значајној личности српске историје.
Прво: 
Једна грандиозна личност српске културе рекла је за јунака овог трилинга:
"Не да ми пас на миру умрети!"
Ко је то рекао и на кога се то односило?

Да помогнем:
Човек је стварно убрзо умро, а овај "пас" га заиста није оставио на миру да умре.

[Митић]

Ајде, један краћи трилинг о једној значајној личности српске историје.
Прво: 
Једна грандиозна личност српске културе рекла је за јунака овог трилинга:
"Не да ми пас на миру умрети!"
Ко је то рекао и на кога се то односило?

Да помогнем:
Човек је стварно убрзо умро, а овај "пас" га заиста није оставио на миру да умре.

Ваљда је Момо Капор имао пса.

Нек буде Капор као одговор.

[Бенито]

Израз "пас" је употребио за човека.
Тај човек, "пас" је био велика историјска личност.
Наравно да није Момо Капор.
19. век је у питању.

[Бенито]

Ово је, иначе, најлакше питање из трилинга.

[Милослав Самарџић]

Каква ли су тешка. 

[Павле Васиљевић]

Ђура Јакшић и Ранко Алимпић, можда?

[Милослав Самарџић]

Ђура Јакшић и Ранко Алимпић, можда?

Браво, одлично си се сетио!
Само, наравно, да видимо шта поручник каже.

[Бенито]

Ђура Јакшић и Ранко Алимпић, можда?

Браво, одлично си се сетио!
Само, наравно, да видимо шта поручник каже.

Не, наравно.

[Бенито]

Ајде, један краћи трилинг о једној значајној личности српске историје.
Прво: 
Једна грандиозна личност српске културе рекла је за јунака овог трилинга:
"Не да ми пас на миру умрети!"
Ко је то рекао и на кога се то односило?

Грандиозна  личност српске културе 19-ог века био је Петар Други Петровић Његош.
Он је написао у једном писму:
"Не да ми пас на миру умрети."
Тај "пас" био је Омер паша Латас.
Омер паша Латас је, те 1850. године, требало да са великом османском војском упадне у Црну Гору и "заведе ред". 
Оно што болесни Његош тада није могао знати је да је Латас слао поруке Великом везиру и султану, у којима је знатно преувеличавао бројност црногорских снага и умањивао вредност Црне Горе, убеђујући их да не треба трошити "царску војску на ове планинчине коју никакву вредност немају". За Његошевог живота, до интервенције Османске војске није ни дошло. Тек 1852. године, за време кнеза Данила, дошло је до упада војске Омер паша Латаса, али уз сличан сценарио, па је Латас практично дао времена бечкој и петроградској дипломатији да изврше притисак на Порту да њихова војска напусти Црну Гору. Омер паша Латас, за тих пар дана, само је демонстрантивно продефиловало Црном Гором, не извршивши ниједан злочин.

[Коле Којот]

Ајде, један краћи трилинг о једној значајној личности српске историје.
Прво: 
Једна грандиозна личност српске културе рекла је за јунака овог трилинга:
"Не да ми пас на миру умрети!"
Ко је то рекао и на кога се то односило?

Грандиозна  личност српске културе 19-ог века био је Петар Други Петровић Његош.
Он је написао у једном писму:
"Не да ми пас на миру умрети."
Тај "пас" био је Омер паша Латас.
Омер паша Латас је, те 1850. године, требало да са великом османском војском упадне у Црну Гору и "заведе ред". 
Оно што болесни Његош тада није могао знати је да је Латас слао поруке Великом везиру и султану, у којима је знатно преувеличавао бројност црногорских снага и умањивао вредност Црне Горе, убеђујући их да не треба трошити "царску војску на ове планинчине коју никакву вредност немају". За Његошевог живота, до интервенције Османске војске није ни дошло. Тек 1852. године, за време кнеза Данила, дошло је до упада војске Омер паша Латаса, али уз сличан сценарио, па је Латас практично дао времена бечкој и петроградској дипломатији да изврше притисак на Порту да њихова војска напусти Црну Гору. Омер паша Латас, за тих пар дана, само је демонстрантивно продефиловало Црном Гором, не извршивши ниједан злочин.

Извор: Љубомир Ненадовић, "Писма из Италије":

VI.

У Неапољу, марта 1851.

Владика је јуче ваздан брижан и зловољан био. Кад сам му дошао, пружи ми једно писмо: „Читајте!“ вели.
Познам одмах, да је нешто љут; јер само кад није добро расположен, или кад му се болест погорша, говори ми Ви, а иначе свагда каже ми Ти.
Ја узмем писмо; преврнем га и обрнем са свију страна, но ништа нисам могао прочитати. Писмо је писано шифрама.
Уместо писмена биле су саме цифре. Ја ce насмејем, и кажем му, да ништа не разумем.
„Али сам га", вели, "ja разумио! Омер паша кренуо из Moстара својим крвавијем трагом у Сарајево.
Путем убио Али-пашу Сточевића, и намјерава, како Бoсну и Крајину сасвим умири, да удари на Црну Гору.
Шта коме чини овај каменити крш, окупан сузом и крвљу!
Зар се већ ниje наситио блага и господства, за које је променио своју вјеру?
Не да ми пас ни боловат' ни умријет' с миром. - Е дабогда, пошао трагом свију потурчењака;
српско му зрно срце разнијело, као што је то било свима потурченим пашама; е, дабогда га разгубало српско млијеко, којим је одојен;
e, дабогда, на страшном суду погледао се у очи с Обилићем!"

Владика тако говораше...

[Бенито]

Тако је, Коле. Само, идући пут одговори, да не морам да пишем. 

[Бенито]

Друго:
Чудно у биографији Омер паше Латаса је то како се једно српско дете да Кордуна, у време кад је већ прошло време "данка у крви", нашло у Османском царству, примио ислам и постао један од најспособнијих војсковођа свога доба.
На то га је наговорио, чак му и помогао, један Србин, чији је историјски лик незаобилазан за разумевање тог доба.
Ко је била значајна историјска личност српске историје који је наговорио Михајла Латаса да оде у Османско царство, прими се ислама и службе султану?

[Коле Којот]

Извесно време провео је у Србији, идући ка Видину, о чему сведочи Јован Ђ. Авакумовић у својим белешкама.

„Ја сам, за прве владе кнеза Милоша, прешао у Србију као аустријски војни бегунац. Примљен сам врло добро, добио сам за учитеља у Гружи. Ја бих тада и остао да служим Србији и српству, колико бих умео и могао својом спремом и знањем. Ну, после тог кратког бављења у Србији, Аустрија је затражила да ме Србија изда Аустрији... Кад ме тако затражила Аустрија, кнез Милош позвао ме је у свој двор, у Крагујевац, и казао ми: Синко, ја не могу због тебе војевати са Аустријом, али нећу ни да те предам њој јер сам обавештен да ниси кривац, као што Аустрија представља, а и да си одгојен у духу српства. Наредићу мојим властима да ти олакшају и изврше прелаз у Турску. Иди тамо и прими се службе. Турска је оскудна у људима; по твојој спреми и способности, сигуран сам да ћеш далеко догурати у турској служби...”.