(23-04-2026, 12:17 PM)Коле Којот Пише: (23-04-2026, 11:11 AM)Бенито Пише: И треће питање:
Омер паша Латас је прецизно дефинисао која групација у оквиру српског народног корпуса ће сигурно бити против будућег српског уједињења, да ће га саботирати и да се са њим Срби морају на време обрачунати ако желе да буду уједињени на традиционално српском културном простору.
На кога је тачно циљао Омер паша Латас?
...Ну, један савет за тај случај чујте још сада од мене. Бегови, спахије, потурчењаци, њихова назови интелигенција и мали део муслимана-варошана у Босни и Херцеговини – никад неће бити пријатељи српства. С њима будите на опрези. Не верујте ни њиховим претварањима. То су издајице српства, које Србија мора држати строго, ништа им не попуштати, да не би покварили остали муслимански народ тамошњи. Тај народ, напротив, сасвим је другојачији. Он не зна други језик до српски. Он је и сад духом Србин. Он ће одмах бити добар Србин и са вама, својом браћом, ићи врло радо, мада га од вас раздваја мухамеданска вера.
Извор: Јован Ђ. Авакумовић, "Мемоари", Разговор са Омер-пашом у Паризу, 1865. године
Хвала, Коле, и браво, још једном.
Ово је врло важно питање, јер ми у 21-ом веку, другачије схватамо неке појмове него што су то схватали Срби у 19-ом веку, услед развоја историјских догађаја.
Дакле, Срби мухамеданске вере су тада, такође, сматрани Србима, као и православни Срби. У српској интелигенцији ретко ко је правио разлику унутар Срба мухамеданске вере, ни по географском, а нарочито не по социјалном статусу.
Омер паша Латас је у својој дефиницији изузетно прецизан. Он раздваја обичне босанске муслимане, којих је изразита већина, од беговских фамилија. Сиротињу не дира, као што је није дирао ни када је "Босну походио", али беговлуке сатире. Растура буну Али паше Ризванбеговића, и стотине бегова окива и шаље у Стамбол.
У нашој историографији то се сматра крајем политичког утицаја босанског муслиманског племства у даљој историји Босне.
Али, Иво Андрић бриљантно види да то баш и није тако. Он и пише роман "Омер-паша Латас" као предсказање да се бегови босански могу вратити на велику политичку сцену. Не без разлога, југословенски комунисти и њихови плаћени интелектуалци, управо овај роман Иве Андрића називају незавршеним и избацују га из опуса нобеловца.
То је било важно урадити, јер су босански муслимани били последњи у низу пројектованих прокси-нација на српском културном простору којима је требало разбити географско и национално јединство Срба приликом распада бивше Југославије.
На жалост, на челу Срба приликом распада бивше Југославије, налазила се прилично недорасла елита, која је, вољно или невољно, починила страховиту грешку приликом решења питања Босне и Херцеговине. Они не само да су ушли у један тежак рат, него су и босанске муслимане гледали као једну и јединствену целину, што они, а поготово тада, нису били. Омогућили су директно дизање главе босанским и другим беговским фамилијама, који су заузели највише функције у Босни, заштитили чланове својих фамилија, а отерали муслиманску сиротињу у изгибеније. У томе су имали огромну помоћ не само босанских Срба, него пре свега власти у Београду.
Тако су се босански муслимани, притерани од православних Срба, природно окренули својој елити из Сарајева, и коначно је настала босанска нација, врела чежња Бењамина Калаја из 19-ог века. Разбијен је српски културни простор, а што је још горе, управо како је и Латас предвиђао, босански бегови су створили ентитет који је изразито непријатељски настројен према Србима.
