[nicco]

Поштовани госп. Самарџићу, моју прву поруку на форуму искористићу да Вам се захвалим на Вашем, сада већ вишедеценијском раду. Потичем из грађанске породице која у рату није била ни на једној страни, али Ваш истраживачки рад у области историјске науке, а посебно Другог светског рата на овим просторима, је заиста епохалан и за сваку похвалу, без обзира на политичке и друге припадности и афинитете.
А сада да се вратим на саму тему.
Већ неколико дана претражујем форуме, али никако не могу да нађем опис уз ову фотографију (а не могу ни да се сетим одакле сам је скинуо):

Па бих Вас замолио за кратко објашњење о томе ко је све на слици и где и када је фотографисано.
Извињавам се ако се понављам, тј. ако је ово већ негде било, али ја нисам успео да нађем.
Такође, имам и једно посебно питање везано за човека на слици у клечећем ставу (на коленима), у најдоњем реду, скроз десно. Ко је та особа, а нарочито да ли се зна какав то знак носи на грудима и какав је то амблем на рукаву?
Хвала пуно.

[Вукашин Петковић]

Имаш овде опис фотографије.
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-najle...1#pid13311

[nicco]

Имаш овде опис фотографије.
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-najle...1#pid13311

Хвала пуно Вукашине! Требало је само тражити на правом месту! Извињавам се на понављању.
Зна ли се још какав то знак носи на грудима и амблем на рукаву (на претходној слици носи га осим њега и борац који лежи, доле лево)?

[мунгос]

Мунгосе, у твојим постовима испада са је сваки комуниста, а нарочито Тито, био Пера којот суви геније, а сваки наш, било четник, или ма ко, тежак идиот.
Мислим, само констатујем, а ти види.

Наравно да не. Међутим, комунисти су имали почетну предност, јасан циљ и бескомпромисну одлучност да стигну до тог циља. Четници, на другу страну, почели су од нуле, радили су онако како су најбоље знали, а често пута су мало и знали - неискуство, младост, неупућеност - па из тога и велики пропусти. И за цијело вријеме рата четници никад нијесу успјели да премосте ту разлику. Са војничког аспекта, нијесу били лошији од партизана, често пута били су и бољи, али на великом плану су партизани игарали коло око њих.

На примјер, Титина одлука да пређу у Босну је била најкритичнија одлука у самом рату (а то је оно што је Дража одбијао цијели рат, па тек онда, кад је било за све касно, коначно урадио).
Ако ме сјећање добро служи, према Ђиласу, сви су комунистички руководиоци били за то да се иде натраг у Србију, осим Тите - иако је и он у почетку то мислио, донио је одлуку да се остане у Босни).

Сјећам се разговора крајем 80-их са рођаком, некад млади Ђујићев командир, који ми је објашњавао како се води герилски рат. Он је посебно наглашавао политичке и идеолошке елементе вођења герилског рата и њихову важност за успјешно вођење герилског рата, који су према њему били, међу највећим разлозима комунистичке побједе и четничког пораза. Ја сам у то вријеме био превише млад да то схватим, али постало ми је јасније касније у рату.

Четници су радили онако како су знали. А често пута то није било довољно. То се море прочитати код многих четничких писаца.

---

О не, имао је он патриотизма, то му никад не би порекао. Али за погрешну патрију.

Да, патриотизам је оно што ти сматраш патриотизмом, као и српство. И оно је само оно што ти сматраш да јесте - све остало што други сматрају није српство, него је издајство.

Само што по твојој анализи испаде да је Тито већи српски патриота од Драже. Зато и кажем да си се нагледао много булајићевих филмова у младости.

Па дефинитивно за мене "патрија" није "југославија" нити је српство "југословенство". То што други подмећу мућке и муте српске воде са тијем, под именом "српства", то је већ друга ствар, не за историју и политику, него за психологију (и психијатрију).

Тито није обновио такозвану "бановину хрватску", иако је Субашић то од њега тражио. Тито је био самољубац и њему је савршено свеједно било све што се није тицало њега лично и његове личне власти. Дража на другу страну, што се тиче српског патриотизма (каквог српског патрииотизма, ако су предратни српски политичари укинули српску патрију!?), борио се за "Југославију" у којој није "српске патрије" ни било и у којој су православци били једва 40%, а камоли Срби, државу коју је издало бар 60-70% њезини грађана и за коју није био нико жив осим дјела Срба и дјела Словенаца.

Зар је то био мудар циљ и одраз "српског патриотизма"? Па то је скроз поразно у самом старту.

[Громовник]

Зар је то био мудар циљ и одраз "српског патриотизма"? Па то је скроз поразно у самом старту.

Ко да ти прави државу, кад све што ваља изгибе још у Првом светском рату.

[мунгос]

Ко да ти прави државу, кад све што ваља изгибе још у Првом светском рату.

Има и ту истине. Али - и у Другом свјетском рату је било довољно српске младости да оствари тај циљ. Она је потрана, као и она прије ње, у бесмисленом и безумном покушају да се оствари неоствариво - "југославија".
Послије ПСР, умјесто да се кад је остварен циљ, уплови у мирну луку и крене са опоравком од страдања и губитака, упало се у још већи хаос и пропадање. Кад је пропала "југославија" у априлу 1941. год., прије хрватских покоља, Срби у моме крају су пјевали "Збогом Југославијо, нијеси радила право, збогом Југославијо, није ми те жао ... Сви Хрвати чиновници били, а сви Срби прости радници ..."

Да је и комунизам тад био само српски комунизам, а не југо-комунизам, не би из њега био ни стоти дио штете по Србе. У то сам увјерен. И међу комунистима у ДСР је било национални Срба, од који су се многи двоумили шта да раде и који су били свјесни да за Србе не ваља оно што се ради. Али су у току рата или посље њега елиминисани највише од "Срба"-југословена (који су били једнаки у свом антисрпскву као и највећи великохрват) и од "Југословенске браће" (који су исто тако гледали своје народе и њихове интересе, на штету Срба).

[Громовник]

Да је и комунизам тад био само српски комунизам, а не југо-комунизам, не би из њега био ни стоти дио штете по Србе. У то сам увјерен.

Па кад ни у Русији није био Руски, већ совјетски комунизам, шта си очекивао да буде код нас? Само што код нас нису морали измишљати "совјете", већ су се елегантно сакрили иза постојећег концепта "Југословенства", задржавајући тако "легитимитет" пред светом, а истовремено на унутрашњем плану обрачунавајући се са сваким коме се поновно "браћење" са Хрватима и осталима није свиђало.

Такав појам је у самој супротности са идеологијом комуниста - њихова држава не може бити национална, већ само интернационална, па макар се те нове "нације" морале измишљати.

И међу комунистима у ДСР је било национални Срба, од који су се многи двоумили шта да раде и који су били свјесни да за Србе не ваља оно што се ради.

Али су у току рата или посље њега елиминисани највише од "Срба"-југословена (који су били једнаки у свом антисрпскву као и највећи великохрват) и од "Југословенске браће" (који су исто тако гледали своје народе и њихове интересе, на штету Срба).

Јадни они, баш ми их је жао што нису могли да се одлуче. Јел одеш неки пут на гроб да им упалиш свећу?

[Бенито]

Ако већ нисам негде рекао, онај горе што клечи није Милутин Јанковић. Фотографија на којој се види Дража са Живком Топаловићем, ако је настала 6.маја, онда је то било на Субјелу. Дакле, вероватно Пратећа Црногорске бригаде је на фотографији? Ако неко зна макар једног војника са фотоса осим ове тројице( дакле, и Ковача), лакше ћемо разјаснити.

[nicco]

Немам довољно знања да бих допринео разјашњењу да ли је на обе фотографије исти човек, или не...

Али свакако да се на обе види по мени идентичан знак на грудима (џепу, реверу...). Ја га до сада нисам видео и свакако бих волео да сазнам шта је у питању.

А остаје и питање за амблем на рукаву.

Хвала свима на учешћу по овом питању (пошто се овде колико видим води неколико паралелних дискусија)

[Милослав Самарџић]

Поздрав за новог члана форума!
Да Бенито, личи на Милутина, али није Милутин!
Где је тада био Милутин?
Ово је 99% поднаредник Адам Милетић - касније потпоручник - један од 32 подофицира из Подофицирске групе, која је 1942. отишла са Дражом у Црну Гору. Ево га десно овде:Ж

Ианче на слици видим још неколико Гружана, тј. изгледа да је делегација из Груже тада неким поводом била код Драже.
Које су ознаке - не знам. Ни на овој слици се не види добро.
Милетић је 1946. стрељан у КГ од стране комуниста.

[Милослав Самарџић]

Наравно да не. Међутим, комунисти су имали почетну предност, јасан циљ и бескомпромисну одлучност да стигну до тог циља. Четници, на другу страну, почели су од нуле, радили су онако како су најбоље знали, а често пута су мало и знали - неискуство, младост, неупућеност - па из тога и велики пропусти. И за цијело вријеме рата четници никад нијесу успјели да премосте ту разлику. Са војничког аспекта, нијесу били лошији од партизана, често пута били су и бољи, али на великом плану су партизани игарали коло око њих.

Фиксирао си се на темељно погрешне уопштене поставке, нпр. младост, неупућеност, неиксуство... код четника. Све је то обратно. Немаш општу слику ратишта, а то је да су до септембра 1944. четници држали већу територију него партизани, а да је упад Црвене армије решио ствар. Рат је решен споља.

На примјер, Титина одлука да пређу у Босну је била најкритичнија одлука у самом рату (а то је оно што је Дража одбијао цијели рат, па тек онда, кад је било за све касно, коначно урадио).
Ако ме сјећање добро служи, према Ђиласу, сви су комунистички руководиоци били за то да се иде натраг у Србију, осим Тите - иако је и он у почетку то мислио, донио је одлуку да се остане у Босни).

Опет исто.
Прво, Тито није одлучио да пређе из Босну, већ је протеран из Србије. Цели рат се сводио на његове покушаје да се врати у Србију и то никада није успео - већ се вратио иза совјетских тенкова.
Обратно, Дража је још од лета 1941. слао људе у Босну, а 1942. је отишао у Херцеговину. Да је отишао у Босну - дакле, ван италијанске окупационе зоне - то би имало ужасне последице, јер ми Немци послали довољно јаке снаге да сломе четнике, иза којих би наступиле усташе и масакрирале становништво. То је био основни узрок што се Дража држао италијанске окупационе зоне - Херцеговине и највише Црне Горе.
Погледао поново јануарске немачке операције у Босни, јануара 1942, предузете само на вест да је Дража тамо!
Другим речима, за Босну је било најбоље оно што је и учињено - комбинација дипломатије и војне силе.

Сјећам се разговора крајем 80-их са рођаком, некад млади Ђујићев командир, који ми је објашњавао како се води герилски рат. Он је посебно наглашавао политичке и идеолошке елементе вођења герилског рата и њихову важност за успјешно вођење герилског рата, који су према њему били, међу највећим разлозима комунистичке побједе и четничког пораза. Ја сам у то вријеме био превише млад да то схватим, али постало ми је јасније касније у рату.

Е, Мунгосе, шта се ти сећаш...
Запамти једном да партизани нису победили четнике - четници су изгубили због страног фактора, а не због ма какве партизанске тактике или стратегије.
То што кажеш да су партизани победили, исто је као кад би рекао да је Хашим Тачи победио генерале Павковића и Лазаревића.
Сем тога, ноторно је да су партизани водили герилски рат потпуно погрешно - супротно и од совјетских партизана - тако што су проглашавали тзв. слободне територије,с а градовима као седиштима, чиме су аутоматски герислки рат претварали у фронтални, јер су границе тих ''република'' постајале линије фронта. Сваки фронтални сукоб су, наравно, губили.
Узми Че Геварину књигу ''Герилски рат'', па је упореди са Дражином или неком другом неидеолошком герилом, или рецимо само са ''Упутом за четничко ратовање''. Јер то што је писао Че Гевара важи за све њих. Дакле, за њих је герила рат против сопственог народа ради освајања власти, док је за Дражу герила рат против агресора и дакле за свој народ. Зато су четници имали толико више присталица од партизана и зато нису могли да победе чак ни са тако огромном предношћу у оружју, опреми и муницији.

[Бенито]

Броз не да није одлучио да пређе у Босну, него то није знао готово до задњег момента. Чим је чуо да Милутиновић има јаче снаге него оне што су бежале из Србије, из реона Муртенице је побегао према Црногорцима у долину Лима, а Ђиласа послао у Радоињу. Није тада имао везе ни са ким, није знао шта да ради, осим да треба да извуче задњицу из немачке окупационе зоне што даље и да нађе и направи довољно јаку формацију која ће убудуће током рата бринути о њему и његовој заложници. Што је одмах и учинио након неколико дана у Рудом, а све да му се не би никад више поновило оно у Ужицу-да бежи сам. Каква црна тактика, какви бакрачи.

[Милослав Самарџић]

Наравно, Мунгос претерује.
Ово око преласка у Босну - и евентуалног Дражиног - више ме мрзи да понављам, сто пута смо овде писали. Толико је очигледна ствар, и опет се понавља та недићевско/љотићевска пропаганда. Коју додуше ту и тамо преузимају и комунисти.

[Бенито]

Није, додуше, ни Ђилас био много бољи од Броза, али да им је он остао, изгинули би сви ти партизани у реону Нове Вароши. Чак му нису ни поштовали наредбе, након чувене да треба разрушити пут Сјеница-Нова Варош, да не би непријатељ механизацијом стигао из Новог Пазара и Сјенице до Нове Вароши. А никакав пут између Сјенице и Вароши тада није ни постојао. Наредио је и напад на Сјеницу, где су их Муслимани и Срби заједнички, а понаособ, разбили, па је после за то оптужио друге. Велики је генијалац био