(29-09-2013, 02:32 AM)Милослав Самарџић Пише: Таман помислих да је неки странац научио српски, кад оно Србин, Александар Петровић:
http://summit.sfu.ca/item/11254
Волео бих да прочитам књигу, надам се да ће изаћи на српском.
Сретао сам у Војном архиву једног Србина са Запада, добио је стипендију - или како се то зове - да напише рад о четницима, и уопште о рату 1941-45, посебно о грађанском рату. Виђао сам и друге, можда и Петровића, али само с тим једним сам дуже разговарао.
Изненадио сам се колико су нам супротна гледишта. Он све гледа очима западне пропаганде и покушава да направи шему: четници (Срби) ратни злочинци у Другом светском рату, па онда четници (Срби) ратни злочинци 1991-1995.
Ма шта да му кажем - не уважава.
А такође као Петровић инсистира на томе да су четници били само српска герила или српски покрет, а не у ствари војска државе Краљевине Југославије. Не знам како се уопште може говорити о трансформацији, кад су Хрвати, муслимани и Албанци просто већински подржали Хитлера? Ко је питао Србе за шта? Остао је ко је остао - Срби, битан део Словенаца и лојалне мањине. Такво је било фактичко стање.
И онај је такође инсистирао на Мољевићевом спису ''Хомогена Србија'', мада је то један приватни спис, писан у афекту због геноцида, и на крају крајева у њему уопште и не пише то што они тврде.
Видим да Петровић - када описује ауторе - највише пише о мојим радовима, и то убедљиво највише, али ми ипак није јасно шта ми замера. Ја дефинитивно нисам прескочио ништа битно, у Дражи 1-16 има 8.000 фуснота, дакле (пре)много цитата и нема говора о овој примедби: ''Јасно је да он покушава да докаже унапред замишљен појам радије него да дозволи доказ да говори сам за себе''.
Не бих рекао да је Петровић пажљиво прочитао моје књиге, прво јер ми име пише погрешно, а друго јер ме погрешно цитира на више места. Нпр. нисам рекао у уводу да ћу исправљати ''историјске неправде'' - те две речи не постоје ту, а Петровић их чак ставља под наводнике! Смисао увода је потпуно другачији. Закључак увода, на почетку Драже 1, гласи:
''Наш рад је покушај да се и о учешћу Срба у Другом светском рату напише једна књига према уобичајеним правилима, а у уверењу да нове генерације морају знати и врлине и мане својих предака, ради извлачења поука за будућност''.
Дуга прича...
Шико, ако имаш времена, отвори посебну тему и преведи још нешто, макар уз помоћ Гугла.
Прочитао сам књигу. Додуше, нисам је баш проучавао али основни утисак је да је веома корисна. Пропуста и шупљина има али не бих сада о томе. Целокупно дело се ослања на Војни архив, на немачку грађу највише, потом четничка документа,можда неколико хрватских и италијанских. То је оно што је навођено у фуснотама. Комунистичких нема уопште. У том смислу, не верујем да ће вама и другим историчарима и истраживачима бити посебно интересантна (све познати документи). Могу вам бити занимљиви неки закључци, јер делује да су у благој супротности са претходно цитираним и уопште начин размишљања.
Мени је корисна јер сам неке документе први пут прочитао, неких сам се подсетио.. доста докумената на једном месту, хронолошки поређаних. Лепо служи за неку врсту подсетника и приручника и за неки основни приказ догађаја.
Књига је потпуно "ослобођена емоција", мој утисак је да се аутор заиста трудио да објективно опише догађаје. Неки проблематични закљуци су дефинитивно последица непознавања догађаја и узрока (четничко - партизански сукоб нпр), рекао бих, а у много мањој мери утицај западњачке историографије.
Поставићу касније делове његових закључака за почетак, као својеврсни сиже, а после ћу неке интересантне детаље.
![[Слика: 0228.jpg]](http://s24.postimg.org/yx5hq5odx/0228.jpg)
