[Andrejevic]

Душан Бабац је поред те,приложио и ову фотографију из Париза.

Ова фотографија је мало познатија од ове горе па се,мислим,може наћи и на гуглу.

[Snake]

Душан Бабац је поред те,приложио и ову фотографију из Париза.

Ова фотографија је мало познатија од ове горе па се,мислим,може наћи и на гуглу.

То је из каталога. У то време је ишао на усавршавање у Париз па се сликао у Београду и Паризу.

[Mario]

Полагањем венаца на споменик Петру Бојовићу у Нишу обележена је годишњица ослобођења града у Првом светском рату.
Венце су положили представници руководства града, борачких организација, политичких организација, потомци бораца и други.


12.10.2017.

[Andrejevic]

Inače,na toj bisti postoji jedna greška.
Kao godinu rođenja,Bojoviću su stavili 1853. a treba 1858.
Ta greška tu stoji još od postavljanja biste.

[Mario]

Поред бисте сам се сликао прошле године у ово време,пише 1858. година

[Andrejevic]

Одлично !
Види се да је осмица мало затамљена,што значи да је било накнадног исправљања грешке која је стајала ту дуги низ година.

[Snake]

Одлично !
Види се да је осмица мало затамљена,што значи да је било накнадног исправљања грешке која је стајала ту дуги низ година.

Стајала је тројка од 1993. године када су направљени споменици на Церу, у Београду и Нишу до недавно.

[Andrejevic]

Војвода Петар Бојовић пред полазак колоне генералитета и адмиралитета на сахрани Краља Александра I.
Војвода стоји у првом реду са генералима,а када је поворка кренула он је,као фелдмаршал иступио први напред и повео колеге генерале и адмирале да одају пошту Краљу.

[Snake]

Војвода Петар Бојовић пред полазак колоне генералитета и адмиралитета на сахрани Краља Александра I.
Војвода стоји у првом реду са генералима,а када је поворка кренула он је,као фелдмаршал иступио први напред и повео колеге генерале и адмирале да одају пошту Краљу.

Према програму сахране број почасних шпалира је био 35. Интересантно да је овај шпалир ђенералитета и адмиралитета био 27 по реду.

[Andrejevic]

Ево једне песма која ме је дирнула,а надам се и вас.

ЗТАЛАРЕВО ЗЛАТО

Тражи стазе,тражи доброг пута,
Мишевићски Бојовић Перута.
Да га Турци овде не убију,
С породицом креће у Србију.

Он не жели да му неко страда.
Животни друг Пашићева Рада,
Кћер Милена и пер добрих синова,
Нека бране Српство и Србина.

Шабан "Банда" по Санџаку пали,
Бесан,био,данак му је мали.
Њега Пашић Перко и Добрија,
Као скота хвата и убија.

Син најмлађи Бојовићу Петар,
Енергичан као оркан ветар,
Радаљево ново село воли,
За Мишевић њега срце боли.

Растао је тамо као дете,
Примао је очинске савете.
Два ујака Новица и Јово
Дали су му из буквара слово.

Ишо је код ужичких газда.
Најбољи ђак Петар беше вазда.
Београдске слуша газдарице,
А у школи има све петице.

Униформу тек је обукао.
У рату се није обрукао.
Мајка виче: "Пјере,моје јање!"
Он осваја Ниш,Пирот и Врање.

Турчин бежи,Куманово пада.
Турски султан више нема нада.
Под ударцем паде Куманово,
Освећен је пораз и Косово.

Бије битку и град Скадар пада.
Први српски пилот овде страда.
Заробљен је турски Есад паша.
Поново је ово земља наша!

У Мачви, код положаја Става,
Где је Дрина, где је река Сава,
Када беше град Ваљево брањен,
У августу Бојовић је рањен.

Три сина је у рату повео,
Пред народом образ му је бео.
Најстарији Воја храбро гине,
Он је био студент медицине.

Храбро брани Скопље и Косово,
Његово је војевање ново.
Он сада смера и планира наде
Овлашћење има српске владе.

Петар прима одговорност пуну,
Па са Крфа креће ка Солуну.
Поново је Битољ ослобођен.
Напад на град стратегијски вођен.

На Соколцу пробој се одвија,
Чин војводе Бојовић добија.
Своју војску у Београд води
Новембра га првог ослободи.

Нема више Перута да лута,
Од Златара па до Ивањице,
Ивањице и храбре Топлице,
О, војводо, чисто ти је лице.

Ова песма нек споменик буде,
О, војводо, водио си људе!
Ова песма јесте ода нека,
Тукао си Швабу Поћорека.

О, војводо, са Златара злато!
Са твог гроба ја уклањам блато.
Вечно спавај у мајчине скуте,
Војсковођо, главе уздигнуте!

[Бенито]

Па, ко је написао песму???

[Andrejevic]

Милош Ј. Каличанин 1989. године.

[Andrejevic]

Генерал Петар Бојовић, јануара 1916. године на Крфу.


Извор: Paluba.info

[Вукашин Петковић]